Пише: Александар Куза

 

Гагаузи су мали туркијски народ који исповеда православље. Око 200 хиљада Гагауза живи у Буџаку, области која је сада подељена између Молдавије и Украјине. Више од 160 хиљада Гагауза живи на југу Молдавије на аутономној територији Гагаузије и око 30 хиљада Гагауза живи у Болградском округу Одеске области у Украјини. У Украјини Гагаузи немају своју аутономију јер немају могућност да се образују на матерњем језику или на руском (поређења ради у Молдавији Гагаузи традиционално добијају школско образовање на руском и гагаушком језику).

У протекле 4 године дошло је до присилне украјинизације Гагауза, пре свега кроз систем средњег образовања. О томе су посведочили локални становници у селу Виноградовка. Говорили су под условима потпуне анонимности  јер страхују од прогона од стране Службе безбедности Украјине и националиста.

Територија компактне насељености Гагауза Украјине је означена црвеном бојом

Већински, чак 98% Гагауза су православни хришћани и припадају Московској патријаршији Руске православне цркве. У Молдавији, гагаушко становништво посећује цркве у Комрат-Кагулској епархији Православне цркве Молдавије (аутономна црква Московске патријаршије).

У Украјини места компактног пребивалишта Гагауза су у принадлежности Одеске митрополије Украјинске православне цркве (Московска патријаршија). Као што је познато, зависност Молдавске православне цркве и УПЦ-а од Московске патријаршије је строго номинална - за време литургије спомиње се патријарх московски и све Русије, а поглавари молдавских и украјинских цркава су стални чланови Синоде Руске православне цркве. Финансијски и административно, ове аутономне цркве су потпуно независне.

Црква Светог Ђорђа у гагаушком селу Виноградовка. Украјинска православна црква Московске патријаршије.

Гагаузи су религиозни и стриктно посвећени канонском православљу. Сваки покушај прозелитизма или увођења у секташтву или раскол изазива оштру осуду и одбацивање у колективној свести. Међутим у светлу дешавања у вези са расколом у Украјини и кршењем права канонског православља од стране државне власти, православни Гагаузи који су настањени у региону Одесе (првенствено моноетничка села - Виноградовка, Дмитровка, Александровка, Нови Тројани, Червонoармejское) постају потенцијалне жртве акција шизматика и државне администрације која подржава раскол.

 

Манастир Рођења Пресвете Богородице у гагаушком селу Александровка. Украјинска православна црква Московске патријаршије

Подсетимо, 11. октобра 2018. године, цариградски патријарх Вартоломеј је, кршећи каноне, уклонио анатему и ступио у комуникацију са расколницима "Кијевског патријархата" Филаретом (Михаило Денисенко) и митрополитом УАПЦ (Украјинска аутокефална православна црква) Макаријем (Николај Малетич). Као одговор на отворено кршење црквеног закона, Синод Руске православне цркве је 15. октобра прекинуо евхаристијско и друго заједништво са Цариградском патријаршијом.

Након тога 15. децембра 2018. године, уз директно учешће светских структура,  у Украјини је одржан такозвани "Сабор за уједињење", на којем су дефакто уједињене расколничке групе Украјине у јединствену структуру, која је 6. јануара 2019. године добила "томос" о "аутокефалности" из руку патријарха из Истамбула. У Украјини се појавила вештачка и непризната (осим Фанара) псеудорелигијска структура, названа „Пресвета црква Украјине“ - ПЦУ. Упркос томе да канонска УПЦ Московске патријаршије има у Украјини 12 хиљада парохија. Чак и пре легализације нове верске структуре, почео је напад на канонско православље у Украјини.

По добијању "томоса" прогон УПЦ је попримио претећи карактер. Држава је почела директно да се меша у послове цркве, присиљавајући јејархе УПЦ-а и поједине парохије да се придруже ПЦУ.

На лицу места - у регионима и окрузима Кијева нашла се листа за дистрибуцију са практичним препорукама локалним властима о томе како да се убрза процес ликвидације канонске цркве и пренос парохија под управу новог верског објекта. Конфликти и провокације у нестабилним и угроженим регионима већ су почели - Виничка, Черниговска и Волинска област.

Постоји притисак на монахе из Кијевско-печерске Лавре - оптужени су за крађу древних икона и светих реликвија. Одеска област где живе Гагаузи још увек није под директном интервенцијом, власти и шизматици се не мешају  у живот канонске цркве. Међутим, то је питање времена. Јесенас, у време када je план Фанара за признање украјинских шизматика већ био познат, у гагаушким групама на друштвеним мрежама појавиле су се информације са лажних страница да су Гагаузи наводно „изворно били под надлежношћу цариградског патријарха“ и да треба да се врате у своју мајчинску цркву.

Или анкете попут: „С ким треба ићи ка Богу, РПЦ или Цариградском патријаршијом?“Аутоматски под таквом врстом постова би се појавило неколико одобравајућих коментара, такође са лажних страница. Иначе, у анкети је учествовало 76 људи, од којих је 71% било за РПЦ, а 29% за Цариград.

При том је група на друштвеној мрежи секуларна а главни активисти иступају за антиклерикализам и толеранцију. Технологија је употребљена. Материјала нема превише али сама чињеница да постоји доказује интерес деструктивних сила да дестабилизују ситуацију како у Гагаузији у Молдавији, тако и у гагаушким областима у Одеском региону Украјине. Имајући у виду неефикасност и тешкоће у вази са притиском на Гагаузе по црквеном питању, намерно ће се радити на поткопавању институције цркве изнутра, кроз младе "прогресивне" и "толерантне" свештенике и кроз систематску дискредитацију цркве у медијима и на друштвеним мрежама. Нагласак је стављен на оне представнике млађе генерације који критикују традицију свог народа, као и на плаћене интернет тролове који дистрибуирају дезинформације.

Околности се развијају трагично у Украјини јер секуларне власти земље активно доприносе уништењу канонске цркве, не узимајући у обзир интересе и жеље својих грађана. Гагаузи су одувек били законити грађани Украјине и нису тражили чак ни своју аутономију, по узору на своје сународнике у Молдавији. Али то се лоше одразило по њих, јер им је изузетно тешко да бране своје легитимне интересе. Украјински Гагаузи немају спољну подршку као што је имају Мађари Закарпатја или Румуни из северне Буковине. Отуда долалази до убрзане украјинизације Гагуза кроз укидање њиховог матерњег језика и руског језика (за огромну већину Гагауза из Украјине и Молдавије, руски је њихов други матерњи језик). Након украјинизације следи и насилно превођење парохија канонске цркве у расколничку структуру.

За сада, јасна и чврста позиција свештенства и монаштва Одеске митрополије, која припада канонској Украјинској Православној Цркви Московске патријаршије, кочи ситуацију. Међутим, у условима одвијања прогона од стране владе и националистичких група, можемо очекивати трагичан сценарио догађаја. Идентитет Гагауза у Украјини је нажалост веома рањив и ни на који начин није заштићен, како од стране украјинских закона тако и од међународних организација. Једина ствар која спашава Гагаузе је да овај мали народ живе у релативно мирној не тако радикалнијој и углавном рускојезичној средини Одеске области.

 

Са руског превела: Драгана Трифковић

22. Јануар 2019.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal