Округли сто одржан у Дому друштвених  организација 28. фебруара: „Руски језик је оно што нас уједињује“ привукао је велику пажњу домаће и стране публике. Догађају су присуствовали не само руски, већ и инострани стручњаци, за које је питање развоја и ширења руског језика у ЗНД и Источној Европи веома важно. Директорка Центра за геостратешке студије (Београд), члан Председништва српског покрета „Двери“ Драгана Трифковић поделила је своје мишљење о потреби промовисања изучавања руског језика у Србији:

Руси и Срби су духовно и историјски јако блиски. После Првог светског рата када се Србија ослободила вишевековне османске окупације, руска емиграција је одиграла велику улогу у образовној и културној изградњи Србије, односно тадашње Југославије. Избеглице из Русије су биле свесрдно прихваћене и добиле су посебан статус какав нису имале ни у једној другој земљи.

Велику заоставштину Србији је оставио архитекта Николај Краснов, који је пројектовао многобројне велелепне објекте. Руски уметници су оставили неизбрисив траг у српском позоришту, балету, сликарству. Иста вера и исти корени су, без обзира на друге околности, утицали на то да Руси увек буду блиски Србима.

Фото: Татјана Стојановић и Драгана Трифковић

Иако су власти наших држава у различитим периодима имале променљиве односе, наклоност наших народа никада није била прекинута.

Сем политичких околности, не постоји ниједна друга препрека да се односи Србије и Русије развијају. Залог наших будућих односа је омладина којој треба да се омогући да упозна руску културу. Да би се то остварило, неопходно је да деца у Србији имају могућност да уче руски језик.

У време када сам учила школу, осамдесетих година прошлог века у Југославији, руски језик је био веома популаран. Тада се у основној школи коју сам похађала, учио енглески и руски језик.

Гледајући из данашње перспективе, то је било веома корисно опредељење. Руски језик сам почела да употребљавам када сам почела да посећујем Русију. Далеко од тога да савршено владам њиме, што најчешће правдам недостатком времена да се посветим усавршавању руског језика, али ми ниво знања који поседујем даје невероватне могућности. Најважније од свега је то што могу да се информишем из руских извора, што је у данашње време огромна предност. Мислим да сви они који се информишу искључиво из западних извора, имају погрешну слику о свету.

Радује ме што последњих година када путујем у иностранство, све више користим руски уместо енглеског језика, што је раније било незамисливо. Прошле године сам у Дохи зауставила једну младу девојку и питала је на енглеском да ми објасни како да стигнем до Бисерног острва. Претпостављам да је по изговору мог енглеског посумњала да сам Рускиња (што ми се није само једном десило) и она је аутоматски почела да ми објашњава на руском језику како да стигнем до одредишта. Било је још сличних ситуација и у Европи и у Африци. У сваком случају, очигледно је да се утицај руског језика шири, или враћа на старе стандарде.

Ипак, у Србији и на подручју бивших југословенских република, учење руског језика не иде у корак са овим трендовима. Напротив, он је данас веома мало заступљен.

Фото: Округли сто "Руски језик је оно што нас обједињује"

Међу старијом генерацијом има оних који говоре руски језик, али младе генерације га слабо знају. Најпопуларнији страни језик у Србији је енглески, а затим следе немачки и француски. Руски језик је тек на четвртом месту. Већи проблем је то што је он слабо заступљен у систему образовања.  У зборнику радова „Православље и расколи, како се снаћи?“ др Зоран Милошевић, научни саветник Института за политичке студије, изнео је следеће податке: У основним школама у Србији само 1% школа има руски језик као обавезни, односно први језик, док 20% основних школа нуди руски као други језик (у Србији се први страни језик учи од првог разреда, а за други се ђаци опредељују у петом разреду и обично могу да бирају између понуђених). На факултетима у Србији се руски језик такође ретко учи, а и ако постоји у програму факултета, учи се обично један семестар. Изузетак је Богословски факултет где се он учи четири семестра, али постоји предлог да се редукује на два. Све у свему, далеко од некадашњег нивоа у време осамдесетих година прошлог века.

Због чега је битно да се повећа ниво учења руског језика у Србији? Пре свега да би деца имала могућност да се преко руског језика упознају са богатом руском културом.

Србији је преко потребна елита која ће се образовати у Русији, па је познавање руског језика први корак ка томе. Руска Федерација нуди српским студентима стипендије, којима могу да стекну одлично образовање у овој земљи. Ипак, мало студената уопште и добије такву информацију да могу да конкуришу за стипендију и школују се у Русији. Иако постоје уговори између неколико руских и српских факултета о сарадњи, усмеравање студената ка Русији иде искључиво по препоруци, на личну иницијативу. Нажалост, већи део развоја руско-српске сарадње заснован је на ентузијазму и доброј вољи појединаца.

Додатни разлог за учење руског језика  је и све већи утицај Русије на међународној сцени, што ће стварати потребу за његовим познавањем. Русија ће у блиској будућности заузети место једне од најјачих светских економија, што ће безусловно отворити врата онима који буду могли да пословно комуницирају на руском језику.

Фото: Округли сто "Руски језик је оно што нас обједињује"

Из тих разлога неопходно је да руски језик буде промовисан у Србији, да буде више распрострањен у основним, средњим школама и на факултетима, као и да се заинтересованој омладини омогуће бесплатни курсеви овог језика.

За то постоји добра основа и постојећи ресурси, с обзиром на то да је Руска Федерација помогла у опремању руских центара у појединим образовним установама. Такође, Руска Федерација има одличан културно-образовни центар „Руски дом“ који се налази у самом центру Београда и има велику традицију с обзиром да је изграђен још у време активног деловања беле емиграције.

И као анегдоту за крај, која заправо осликава реалност у Србији, навешћу разговор једне студенткиње коју сам прошле године упутила како да конкурише за руску стипендију.

Наиме, њу је неко од њених колега из средње школе питао где планира да настави школовање, на шта је она одговорила: У Русији. На то је уследио коментар: Зар је могуће? То је тако далеко!

Она је узвратила истим питањем на шта је добила одговор да колега конкурише за стипендију у САД. Да ли је могуће да је Америка географски ближа Србији од Русије? Хм...

12. март 2020

Упутнице:

http://ksnko.ru/news/dragana-trifkovich-vyrazila-uverennost-v-neobhodimosti-russkogo-jazyka-dlja-serbii/?fbclid=IwAR0j_uKCYoC_IKt6DWAgYew7SihjQi-fzYioQZvVJI45K-0ZDoykO-t7zT0

 

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal