Иако се вирус корона у Србији појавио пре девет месеци, полемика око тога да ли треба носити маске, како можемо да се заштитимо од ковида и које су вакцине добре и даље не престају. А онда је др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог, координатор националне референтне лабораторије за авијарну инфлуенцу, грозницу западног Нила и инфективни бронхитис Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву, одлучио да изађе у јавност и покуша на једноставан начин људима да пружи сва објашњења на њихове недоумице.
То је наишло на позитиван одјек у јавности, јер су се грађани на друштвеним мрежама утркивали ко ће пре да похвали објашњења које је Шеклер пружио у тексту у „Новој српској политичкој мисли”. Овај научник је заједно са др Дејаном Видановићем и Бојаном Тешовић, чинио стручни тим који је први „прочитао” геном вируса корона у Србији, а остварени резултати су уписани у светску банку гена, односно базу података о геному ковида 19. У разговору за „Политику”, Шеклер објашњава да не можемо само да седимо и чекамо вакцинацију, као и да је битно да се штитимо од велике количине вируса, како не бисмо завршили на болничком лечењу. Што се већа количина вируса прими – већа је шанса да ће човек имати тешку клиничку слику.
Ваш став је да вакцина против ковида 19 неће моћи да реши проблем пандемије и да спас лежи у прокужавању грађана?
Решење је комбинација те две ствари у датим околностима. Само на вакцинацију не можемо да се ослонимо из више разлога. Пре свега, ствар је техничке природе. Рокови за испоруку цепива су проблематични, као и количина цепива која би требало да стигне у кратком временском периоду. Помиње се да ће доста њих бити набављено тек у последњем кварталу следеће године. Шта да радимо до тада? Посебан проблем је организовати пелцовање целокупног становништва. И да будемо успешни у бржој набавци вакцина, прокужавање ће и даље да „ради” свој посао. Тако ће се и смањити број људи који треба да се вакцинишу.
Према вашем мишљењу је прокужавање добро како би људи „примили” мању количину вируса и на тај начин били заштићени од теже клиничке слике?
Битна је количина вируса која је потребна да некога инфицира. На пример, код вариоле вере је била довољна једна честица да би се особа разболела. Код норо вируса, који изазива дијареју, концентрација за заражавање износи 16 до 20 вирусних честица. Код „несретника” короне са којим се сада сусрећемо истраживања до којих сам дошао показују да треба између 500 и 1.000 вирусних честица. То су количине које су потребне да би се неко инфицирао. Али, ако је нека особа данас примила 30 честица, она се неће инфицирати.
То значи да неће добити корону?
Такозвани неспецифични имунитет те особе савладаће успешно те честице. У исто време ће стечени имунитет препознати да је ступио у контакт са новим вирусом и почеће да ради на заштити. Када организам неколико пута прими тако малу дозу вируса, почиње да ствара антитела, а да особа тога није свесна. Зато се многи изненаде када раде серолошки тест на ковид и када чују да имају антитела. То се сматра неком врстом „развучене” вакцинације. И на то, такође, морамо да се ослонимо. Особе које су болесне, а немају респираторне симптоме (кашаљ, кијање, слињење) избацују и до 100.000 пута мању количину вируса у минути од оних који имају симптоме, кашљу и кијају.
Анализе епидемиолога показују да је 20 одсто грађана имало сусрет са вирусом. Мислите ли да је тај број већи у реалности?
Ти подаци се односе на период од марта до краја августа. Мислим да се од тада до сада још 30 одсто грађана прокужило.
Доста људи не верује да маске које носимо штите од вируса. Какав је ваш став?
Вирус није мутирао. Др Дејан Видановић, који води групу за секвенцирање у ВСИ „Краљево” и наша докторанткиња Бојана Тешовић, били су „вредни” цело лето, и радили секвенционирање генома вируса из целокупног тока епидемије, из свих крајева Србије. И то 150 њих. Узорци вируса су узимани из свих претходних месеци. Дошли смо до закључка да постоје тачкасте мутације али оне нису значајне за преношење ковида 19 или за његову патогеност. Стручњаци који тврде да се вирус променио ту тврдњу правдају тиме што имамо доста тешких случајева у болницама. Па наравно да има много таквих пацијената, када смо у почетку бележили 400 заражених дневно, а сада их има по 7.000 и 8.000. Десет одсто њих заврши у болници са тежим симптомима. Сада је трансмисија вируса далеко већа него када се он појавио. За седам дана имамо много више заражених него што их је било од марта до септембра. Не заборавите, од марта до 1. октобра, значи за шест месеци, у Србији је било „само” 34.000 новозаражених. Сада тај број достигнемо за непуних седам дана.
Највећа глупост коју сам чуо је да маска изазива блокаду рада мозга. А како са тако „блокираним мозгом” оперишу хирурзи и по 18 сати, радећи најсложеније интервенције!? Није ми јасно одакле се створио тако јак покрет против ношења маски. Па, ја сам је користио 47 дана без паузе, од ујутру до касно увече и ништа ми није фалило. Мој став је исти: људи треба да носе маске. То посебно треба да раде када иду у продавницу, апотеку, пекару, као и у превозу, позоришту… Маска са готово 90 одсто ефикасности успева да задржи микрокапљице које је заражена особа искашљала или искијала, као и оне које лебде неко време у простору, а у којима се налази вирус корона. Добро је да се носи, као и да ако има више људи у просторији човек седи поред отвореног прозора.
Када особа не носи, а нађу се у истој просторији са неким ко има корону а такође нема маску, велика је вероватноћа да ће „зарадити” ковид?
Људи оду на славу или окупљање, где седе без маске и причају без дистанце па тако могу да приме већу количину вируса. Не знају да ће бити кандидати да добију тежу клиничку слику. То све зависи од количине вируса која се избаци, од квадратуре (кубатуре ваздуха у просторији) у којој се борави, од броја људи који су окупљени, од дужине боравка. Највише вируса има у микрокапима, који се избацују када неко кија, кашље, гласно прича, пева. Зато ми говоримо да је битно да људи буду размакнути по два метра, јер тако вирус не може да се добаци од једног до другог. Треба имати у виду да капи вируса у микронима могу да лебде у ваздуху дуго. Срећом, у њима је мања количина честица, а претпоставља се, будући да су мале, да код 90 одсто њих нема вируса. Добро је и што се брзо исуше када падну на тле. За разлику од њих, капи које имају пола милиметара величине не могу тако брзо да се осуше. Њих само влага држи у животу, али оне су тешке и за неколико секунди падају силом гравитације на под, а не иду даље од 0,8 метара од оног који говори.
Грађани се плаше да се на намирницама које купују у продавницама можда не налазе честице вируса чијим додиром могу да се заразе. Да ли је то могуће?
Када оне падну на картон или папир, на амбалажу производа, врло брзо се исуше. Не треба да се плаше тога.
Када очекујете да ће почети да се смањује број заражених?
Мислим да је сада врхунац трансмисије вируса. Према некој мојој „математици”, ових дана ће број новозаражених почети да опада.
У Србији ће ускоро кренути вакцинација против ковида 19. Коју бисте ви вакцину примили?
То уопште није ни битно ни важно. Не треба ми та обавеза. Стварно сам изненађен да је моје писање о корони изазвало толико буре у јавности. Мислио сам да ће људима бити корисно оно што знамо о ковиду 19 и да их посаветујемо како да се заштите, зашто да носе маску, због чега је битна изолација. Људи не воле када им неко нешто наређује, а без објашњења зашто је то добро. Сваки човек воли да ради оно што има логике.
Не могу то да кажем јер још нисам видео све детаље на основу којих бих могао да заузмем став о томе. Оно што знам је да су вакцине које су прављене на старој и провереној платформи где је коришћена технологија коју знамо неколико деценија, а ту спадају руска, кинеска и оксфордска (конзорцијум Оксфорд–Астра Зенека), безбедне и ефикасне. У њима је коришћен аденовирус као носач и на њега су нанети делови генома вируса корона. Има доста регистрованих цепива која раде на том принципу. Руси су тако једини у свету направили 2014. године вакцину против еболе, када је била епидемија на западном рогу Африке. Цео свет је тада окренуо главу јер их није занимала та болест која се преноси само преко излучевина оболелих, рецимо преко крви. Руси су зауставили тај проблем вакцином и од тога нису имали никакве добити. Е сада се види корист, јер су имали искуство и спремљену платформу за нову вакцину, јер су уместо еболе на аденовирус додали корону. Зато су брзо могли да направе цепиво.
Има мишљења да та вакцина није прошла довољно велики број испитивања.
Тачно је да нису прошли све контроле, али се заборавља да су они имали платформу од пре шест година коју су само надоградили. Уштедели су године испитивања због тога.
Значи ли то да сте, ипак, присталица руске, а не западних вакцина?
Нова цепива која се праве на западу су такозване РНК вакцине. До сада ниједна базирана на том принципу није регистрована и не користи се у хуманој медицини. Питам се, како су сад баш успели на брзину да је направе и региструју за ковид, а да нису успели 15 година уназад да створе цепиво базирано на том принципу? То не значи да сам ја против тих вакцина, можда су оне добре, али је принцип прављења нов и нама непознат. Оне су лакше, брже и јефтиније за прављење јер се код њих вирус не умножава, што диже трошкове производње. Особа када прими ту вакцину, организам РНК препознаје као своју јер га „превари” и почиње да производи делове протеина вируса. А организам ствара одбрану против болести. То значи да у исто време организам производи вирус и ствара заштиту против њега. Нисам видео податке о томе да ли ове вакцине могу да изазову аутоимуну реакцију код људи. Иначе, алергије и аутоимуне реакције су основни проблем зашто до сада није регистровано ниједно такво цепиво на овом принципу, против било које болести код људи. То је оно што људе плаши. Постоји реална опасност код таквих вакцина од аутоимуних и аутоалергијских реакција.
22. децембар 2020.