Пише: Душан Нелки

Ми живимо у чудном времену. Ми живимо у времену пандемије. Дефиниције везане за појмове, који су интуитивно јасни, више нису то што су некада биле. Сада је све некако магловито и недоречено. Да ли је то случајно?
Да ли је свет, последњих годину дана, у рату?

Рат је назив којим се описује организована употреба оружја и физичке силе једне државе против друге. Државу чини, на верским или националним принципима, организована група људи. Зараћене стране обично држе територију, коју могу сачувати или изгубити, а свака поседује водећег појединца или тело које се може предати, те тако завршити рат.
Марксистичка теорија, која комунизам дефинише као идеал друштвеног организовања људи, рат дефинише крајње једноставно. По њој рат је жеља владајуће класе да повећа своју моћ користећи национализам и религију као главне мотивационе елементе. Марксистичка теорија тврди да ратови нец́е нестати све док се не створи бескласно комунистичко друштво.
Људи се боје рата, у рату се остаје инвалид, у рату се остаје без живота. Људи би да живе, они би да буде мир и благостање. Да ли је онда комунизам једини начин да будемо сретни?
Да ли после ове кратке анализе можемо закључити да је стање са пандемијом нека врста рата? Мислим да не.
Шта је супротно рату? То је мир зар не. Мир није одсутство рата, то је много више. Мир је врлина, то је стање где се односи између различитих људи заснивају на доброј вољи, поверењу и разумевању.
Да ли се на основу овога може закључити да је стање са пандемијом нека врста мира?
Мислим да не.
Зато кренимо даље. Но пре него кренем даље морам вам указати на једну чињеницу. Иако се животиње, као и људи, могу удруживати оне не могу бити у ратном сукобу. Зашто је то тако? Да ли је рат форма наметнута људима? Да ли је рат експеримент који треба да да одговор на нечије питање?
Шта је то терор? Терор није рат.
Терор, који се у српском језику може описати речју плашење, је систематско, планирано ширење страха и ужаса. То је мера присиле којом се људи приморавају на послушност и покорност. Терор није, попут рата, споља наметнута воља он је нешто друго. Терор је стање када унутар исте заједнице (државе) једна минорна група људи већини намеће свој став. Терор подразумева представљање средстава мучења која претходе мучењу. Овакав приступ застрашивању показао се као врло ефикасан алат у промени мишљења и начину понашања већине.
Да ли се на основу овога може закључити да је стање са пандемијом нека врста терора?
Хмм.

Моја мала држава више од годину дана живи у страху од невидљивог убице званог вирус. Извините не држава, народ живи у страху. Не живи само српски народ у страху, у страху су сви људи на планети Земљи. Људи се боје за свој живот, они би да не умру сада, нека то буде некад у будућности само не сад. Шта то треба да урадим да не бих умро сад? Треба да се променим. Медији ме уредно обавештавају да свуда око мене, као снопље, падају мртви људи које је напао вирус, да су болнице препуне, да се здравствени систем налази на граници распада, да се морам дистанцирати од других људи.
Али ја не бих да се мењам, мени је лепо овако. Моји родитељи и ја вредно смо радили деценијама уназад не би ли омогућили себи ово што имамо. Захваљујући том труду и жртви ја сам до скора могао да путујем без ограничења, могао да се дружим са људима на свим континентима, могао да упознајем различите културе и пределе, могао да се дивим чудима природе. Ја не бих да се мењам, ја не бих да се одрекнем свега овога.
Ако се не одрекнем путовања и дружења кажу ми да ће ме напасти вирус и да ћу умрети. На то ме медији упозоравају више од годину дана. Медији тврде да се највећи светски експерти труде да пронађу решење за ову, у историји, не забележену пошаст. И пронашли су је, истина требало им је скоро годину дана али су успели. Биће довољно да примим вакцину и све ће бити као некада. Ја верујем да су у праву. То нису не проверене вести, те вести су објавили медији моје државе, то потврђују највећи светски експерти. Истина кажу да ће ме вакцина штитити само 6 месеци до годину дана, али какве то има везе, вакцинисаћу се поново и онако је бесплатно. Истина мало боли али шта је то у односу на сва она задовољства која су ми сада ускраћена, ништа наравно. Вакцинисаћу се и ако једног дана не буде бесплатна, платићу колико год треба, и задужићу се ако не будем имао довољно. Вакцина вреди сваке паре коју буду тражили, она ће ми вратити живот који сам имао и волео.
У комунизму не постоји бојазан да ти је нешто недоступно зато што немаш довољно пара, тамо паре не постоје. Због тих проклетих пара, због тога што су платили више, неке земље имају вакцине у изобиљу а неке немају уопште. Кад боље размислим и ја сам за комунизам, само у таквом систему нећу морати да се задужујем да бих примио вакцину.
Комунизам је могућ и пожељан.

4. април 2021. 

Ставови аутора изнети у тексту не одражавају нужно ставове Центра за геостратешке студије

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal