Ове године Београд обележава 77. годишњицу од ослобођења у Другом светском рату. Операција за ослобађање Београда почела је крајем септембра 1944. године, док се завршна фаза одиграла 20. октобра исте године.

У њима су учествовале јединице Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије.

Сукоб у Краљевини Југославији за време Другог светског рата, почео је нападом нацистичке Немачке на Београд 6. априла 1941. године, након што је одбачен Тројни пакт који је 25. марта потписао кнез Павле Карађорђевић. Југословенско руководство је пакт са Немачком потписало под принудом како би се избегао рат, али за народ такав савез није био прихватљив. То је могло да се закључи и из поклича са демонстрација: „Боље рат, него пакт, боље гроб него роб“.

Након великих демонстрација и државног удара, постављена је нова влада на челу са генералом Душаном Симовићем. Неколико дана касније, немачки бомбардери су рано ујутру, започели бомбардовање Београда. Од 6. до 10. априла 1941. године централни део града и други важни објекти, попут Краљевске палате на Дедињу, гађани су немачким бомбардерима. Као епилог напада, Југословенска краљевска војска је капитулирала, а државно руководство је напустило земљу.

Отпор окупацији Југославије јавио се у Србији и Црној Гори, док је становништво у Хрватској у великој мери са одушевљењем дочекало немачке окупаторе. Проглашена је Независна држава Хрватска на чијој територији се током Другог светског рата десио геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима. Према различитим изворима, у логорима НДХ хрватске усташе су убиле између 200 и 800 хиљада људи (по руским изворима од 230 до 370 хиљада).

Током периода немачке окупације, земља је претрпела велике људске жртве,катастрофална материјална уништења, а добар део српског културног наслеђа је извезен у Трећи рајх.

Априлско бомбардовање 1941. године није било једино које је Београд претрпео током Другог светског рата. 16. и 17. априла 1944. уједињена америчко-британска ваздушна ескадрила напала је напаћену престоницу бившег краљевства. По многим сведочанствима, савезничко бомбардовање је оставило теже последице за собом од немачког. Циљ савезничког бомбардовања, наводно је био да се започне ослобођење Балкана масовним ваздушним нападом на нацистичке положаје.Протеривање Немаца са Балканског полуострва већ се сматрало питањем времена. Након ослобађања Одесе, Црвена армија је марширала ка Балкану. У позадини низа успешних операција, статус и моћ Народноослободилачке војске Јосипа Броза Тита значајно су порасли. Акција се показала катастрофалном, јер су жртве напада били, пре свега, цивили који су се упутили у цркве поводом православног Ускрса.

Према руским изворима,  21. септембра 1944. Тито је одлетео у Москву, где се састао са Стаљином и затражио помоћ за ослобађање Београда. Постигнут је договор о пребацивању великих совјетских јединица на територију источне Србије ради ослобађања престонице.

Битка за Београд се сматра једном од најзначајнијих операција на Балкану у Другом светском рату.

Фото: Совјетска војска на Теразијама /руска архива

Главни задаци београдске операције били су:

  • пораз немачке армијске и ослобађање преосталих окупираних региона Србије и Београда;
  • приступ комуникацијама како би се спречило мирно повлачење немачке војске са југа Балканског полуострва;
  • стварање јединственог фронта совјетских и југословенских трупа, што је олакшало борбу Народноослободилачке војске за потпуно ослобођење земље, а за трупе 3. украјинског фронта кретање у Будимпештанском правцу.

До краја септембра 1944. трупе 2. и 3. украјинског фронта, победивши велике непријатељске групе на јужном крилу совјетско-немачког фронта, стигле су до југословенске границе и, прешавши Дунав у офанзивној зони 46. армије, заузеле су мостобран код града Турну -Северин. Као резултат тога, имали су прилику да пруже помоћ Народноослободилачкој војсци Југославије, која је до тада контролисала значајан део територије земље, међутим, у свим најважнијим градовима, главне железничке и путне комуникације, контролисали су немачки окупатори.

Народноослободилачка војска Југославије и јединице Црвене армије после вишедневних борби ослободиле су Београд 20. октобра 1944. године. Седам дана у крвавим борбама за град, војне јединице 57. армије 3. украјинског фронта и војници Народноослободилачке војске Југославије борили су се са нацистима. За Немачку је Београд био од најважнијег стратешког значаја на Балкану. Стога су га браниле одабране трупе. То су Прва алпска дивизија, 114. и 117. дивизија СС и дивизија СС Родос премештена из Грчке. Након што су опкољене немачке трупе одбиле да се безусловно предају, совјетске и југословенске јединице истовремено су извршиле неколико удара у конвергентним правцима, а 19. октобра заокружена непријатељска група је ликвидирана. 20. октобра 1944. године на улице југословенске престонице испаљени су последњи пројектили и освојено је последње упориште нациста-Калемегдан. Тих октобарских дана у борби за ослобођење Београда погинуло је преко 2.900 војника Народноослободилачке војске Југославије и око хиљаду војника Црвене армије. Они почивају на Спомен гробљу ослободилаца у Београду.

По завршетку борби,изражена је захвалност трупама које су учествовале у биткама за ослобођење Београда, док је у Москви у њихову част организован поздрав из 324 топа.

Што се тиче губитака немачке стране, погинуло је око 15 хиљада војника, а заробљено 9 хиљада немачких војника.

У част 75. годишњице ослобођења Београда, Министарство одбране Руске Федерације открило је део архиве. У једном од докумената пише: „Задатак ослобађања Београда остварен је захваљујући вештој интеракцији Црвене армије и војних јединица Југословенске армије, умећу команданата и огромном јунаштву особља. Становници Београда су са одушевљењем поздрављали ослободиоце од немачких нацистичких освајача и са огорчењем говорили о страшним крвавим злочинима Немаца које су починили у граду“.

Други светски рат је одавно завршен, али он се и даље води.

Фото: Београђани код Вука поздрављају Совјетску војску /руска архива

Усташка идеологија у Хрватској и данас постоји, где се хрватски „домобрани“ обрачунавају са српском ћирилицом и преосталим српским становништвом које је већој мери етнички очишћено за време операција Бљесак и Олуја, организованих уз подршку НАТО-а и америчке војске.

Исламски фундаменталисти у Босни и Херцеговини, наследници идеологије Ханџар дивизије и данас упозоравају на опасност од Русије.

У Кијеву марширају Бандеровци, увек спремни да нападну сваког ко проговори руски језик.

Пољско руководство као да се такмичи у промоцији русофобије. Ипак треба рећи да свуда постоје они који нису подлажни пропаганди, као што је то био случај и у нацистичкој Немачкој.

Тако се житељима Брјанска захваљују многи који знају и цене жртву народа у данашњој Русији за ослобођење од нацизма. Брјанска област је позната по партизанским јединицима које су формиране у њеним шумама, као и по великој жртви коју су становници овог краја поднели у борбама са нацистима.

Има и у Украјини и у Пољској много оних који обележавају сваки празник ослобођења и који се клањају жртвама Другог светског рата.

Други светски рат је био и остао највећи војни сукоб у историји човечанства. Процене су да је однео преко 70 милиона жртава широм света, a највећу жртву поднео је Совјетски савез са око 27 милиона.

Међутим, сведоци смо тога да постоје упорни покушаји ревизије и фалсификовања историје који стварају велику тензију. Такве покушаје морамо да спречимо. Будућим генерацијама смо дужни веродостојно да пренесемо чињенице о Другом светском рату и да их упознамо са страхотама које је тај рат носио. Управо због тога, како се тако нешто не би никада више поновило.

19. октобар 2021.

Упутнице:

https://mil.ru/winner_may/history/more.htm?id=11989931%40cmsArticle

https://rg.ru/2019/10/18/shturmovali-vrukopashnuiu-rassekrecheny-dokumenty-ob-osvobozhdenii-belgrada.html

https://belgrad75.mil.ru/

https://www.gazeta.ru/science/2019/10/20_a_12766604.shtml?updated

http://www.stoletie.ru/territoriya_istorii/on_osvobodil_belgrad_848.htm

https://fbreporter.org/2014/05/12/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B1/

https://www.youtube.com/watch?v=AOmGLWCrlNo

https://bryansk.aif.ru/society/polskie_aktivisty_otmetili_den_partizan_i_podpolshchikov?utm_source=yxnews&utm_medium=mobile&utm_referrer=https%3A%2F%2Fyandex.by%2Fnews%2Fsearch%3Ftext%3D

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal