Пише: Драгана Трифковић

„Почни са оним што је истинито, а не што је прихватљиво.“
Франц Кафка

У Србији су обезвређене и потрошене многе вредности, као и многе речи, међу којима је реч патриота. Да не идемо далеко у историју, за негативну конотацију те речи су у великој мери одговорне лажне патриоте које садашње генерације памте из деведесетих година Милошевићеве владавине, али и представници „Друге Србије“ који су злоупотребили тај термин. Лажне патриоте су појединци који су под окриљем оданости према Србији, искористиле своје политичко, војно или пословно деловање за остваривање личних интереса у периоду распада Југославије и/или у периоду транзиције. За такве личности постоје погодније речи (једна од њих је и ратни профитер), које јасно говоре о особености по којој су препознатљиве. Проблем са искривљеном перцепцијом патриотизма, базиран је на злонамерној пројекцији коју су представници „Друге Србије“ извели сврставајући све патриотски настројене Србе у исту категорију са лажним патриотама. Замена теза је одлично средство манипулације, које има за циљ да поништи и обезвреди сваку борбу за Србију.

„Друга Србија“ је настала деведесетих година прошлог века, са идејом борбе против агресивног национализма и потребом стварања демократског друштва. Она се током година трансформисала од интелектуалног ка крајње агресивном, далеко превазилазећи узрочнике свог настанка у томе. Конгломерат другосрбијанаца чине бивши комунисти, либерали, представници демократске и грађанске опције, невладин сектор и сви појединци који деле једнаку мржњу према свему што има предзнак српско. Толику количину агресије која је често испољена у највулгарнијем и најпримитивнијем облику, немогуће је било где другде наћи, осим код представника „Друге
Србије“ узимајућу у обзир и нпр. Албанију или Хрватску. Изузетна нападност коју испољавају не би била изражена да иза „Друге Србије“ не стоје сила и моћ Запада. Познато је да поштоваоци српске „кривице“ сем мржње према Србима и Србији везују и финансијери, који им омогућавају фабриковање и промовисање свега што може да допринесе урушавању српске државе. С обзиром на то да се Србија налази у неоколонијалном положају, кључне полуге државе су у рукама Запада. У савременом свету поред војног највећи значај има изузетно моћно медијско оружје, уз помоћ кога је могуће манипулисати истином. Војна агресија НАТО држава, завршена је пре тринаест година, и то је био тек увод за отпочињање друге врсте рата, стављањем под контролу средстава информисања.
У више наврата сајт Викиликс је објављивао спискове медија, удружења и новинара који примају новац од америчких и европских организација у циљу наводног промовисања демократије. Ти извори су од велике важности, јер је реч о оригиналним документима који доказују специфичну повезаност српских политичара, новинара, друштвено-политичких радника и НВО активиста са страним интересним групама. Када кажем одређену повезаност, мислим на врло јасно усмерен страни интерес који домаћи овлашћени представници заступају. Иза већине организација и појединаца, који примају новац из иностранства стоје владе западних земаља.
Захваљујући Викиликсу сазнали смо нпр. да главни уредник најстаријег српског листа договара са чиновницима страних држава, на који начин да промовише омражени НАТО, како би променио мишљење јавног мњења. На истом сајту објављен је списак наших новинара, који раде за америчку обавештајну агенцију Стратфор.
Медијски мрак Власништво у медијима је још један од проблема, којим одређене интересне групе стичу могућност креирања јавног мњења. Имамо случај да су три најтиражније дневне новине у власништву наших доказаних пријатеља (како то тврде представници Друге Србије, мада никада нису изнели доказе тог пријатељства) Немаца. Без епилога, остао је политички криминал око продаје листа Политика и Новости иза које стоји Демократска странка, иако смо добили уверење од Александра Вучића да се криминал неће толерисати и да ће влада одмах по формирању предузети све мере за решавање тог случаја.

Потпуно је јасно да иза већине медија стоји нека политичка или интересна група (углавном подређена Западу), која врши утицај и контролу. „Експерти“ и „аналитичари“ који већ годинама учествују у урушавању читавог државног система наставили су свој „просветитељски“ рад на РТС-у. Иако је председник Томислав Николић обећао у предизборној кампањи да ће сменити Александра Тијанића првог дана свога мандата, све је остало само на обећању. Одговоре на питања о злоупотреби јавног сервиса који своје маркетиншке ресурсе продаје у бесцење „накупцима“ међу којима приоритет има Драган Ђилас, нисмо добили. Самим тиме, простор за промоцију српских вредности је сужен, готово укинут
због потпуне контроле средстава информисања, а у складу са главним правцем деловања власти. Јавни сервис Србије, који би требало да буде стуб националне културе, има сасвим друге приоритете. Програм РТС-а је без икаквог концепта, препознатљив по небројаним репризама серија снимљених пре двадесет година и
дрским водитељкама које емисије користе за обрачун са гостима који се не слажу са „општеприхваћеним“ ставовима. Исти „експерти“ и „аналитичари“ који већ
годинама учествују у урушавању читавог државног система наставили су свој „просветитељски“ рад на РТС-у. Иако је председник Томислав Николић обећао у предизборној кампањи да ће сменити Александра Тијанића првог дана свога мандата, све је остало само на обећању. Одговоре на питања о злоупотреби јавног сервиса који своје маркетиншке ресурсе продаје у бесцење „накупцима“ међу којима приоритет има Драган Ђилас, нисмо добили. Обрнута пројекција Ова скандалозна сазнања, која би у свакој држави изазавала озбиљне потресе, прошла су готово незапажено у Србији. Дотични уредник, именован у Викиликсу, је и даље на месту главног и одговорног, као и остали новинари који неометано раде посао за који примају новац из иностранства. Александар Тијанић је изгледа јачи од државе као и Драган Ђилас који и даље тргује рекламним простором јавног сервиса. Све што би у нормалним околностима деловало зачуђујуће, у Србији никога не чуди. То сасвим довољно
говори о искривљеној реалности земље којој су урушени сви системи вредности, и сви стубови државности.

У таквим околностима јасно је зашто је захтев једне организације изазвао доста реакција. Наиме, организација Наши је издала саопштење да ће затражити да се преиспитају организације и медији које финансира америчка влада преко фондације НЕД, наводећи и имена тих организација. У медијима су се одмах појавили
гласови „разума“ који су подсетили на мрачне деведесете и црне спискове. Међу најгласнијима била је Демократска странка, која још увек није издала саопштење у вези са наводима из Викиликса о умешаности у распарчавање државе, али се огласила у овом случају, по питању одбране својих „права“. Овакав списак (црно на бело), могуће је наћи на сајту НЕД а, који у редовном годишњем извештају наводи имена организација које финансира. У данашњој
„демократској“ Србији, немогуће је да неко поставити питање и изрази мишљење које није компатибилно са правцем деловања власти, а да га не дочекају озбиљне претње, медијски линч и епитети као што су: екстремиста, фашиста и сл. С друге стране имамо власт која не поштује Устав и која отворено ради против државних интереса саучествовањем у дезинтеграцији земље, истовремено представљајући тај и такав рад као велики успех и одбрану националних интереса. Логично се поставља питање да ли је српски национални интерес губитак државе? Верујем да би представници садашње власти исто као и њихови претходници, имали одговор и на то питање. Није тешко замислити Дачића на Процес као у Кафкином роману, неки људи су једноставно рођени криви. Србима је пресуђено много пре него што је суђење почело и то на истом таквом суду, какав је описан у Процесу. Српска власт се сложила са наметнутом „судбином“ свог народа, па је узела у заштиту свакога који је то „свесно“ или несвесно прихватио. Остали појединци у немогућности да одбране наметнуту кривицу, прихватају је не знајући за шта су оптужени. Слика и прилика Србије, уколико изузмемо храбре и упорне који се не мире са „судбином“. 

РТС у, како објашњава да је то позитиван правац и да ћемо много лепше живети када се једном отарасимо камена око врата званог држава. Уосталом „борио“ се за ту државу деведесетих, али пошто је борба доживела неуспех, политика предаје ће сигурно доживети успех. Србија мора да схвати да је најбоље пристати на све уцене
док не стигну нове. Или нпр. Вучића који врло озбиљно објашњава да се држава не маже на хлеб, и да ћемо умрети од глади ако не будемо паметни и заменимо је за храну. Лакше се са пуним стомаком прихвата чињеница да смо пристали на губитак свега, односно да смо се самоуништили. Председник Николић би можда додао да он није за то, али ипак као озбиљна држава морамо да испунимо обавезе, јер је неко други већ обећао да се нећемо борити за живот. Ко има храбрости да се супротстави и стане у одбрану државе, треба да очекује да прво буде означен као екстремиста, чак и од оних који се негде слажу са њим, али то не износе јавно да не би ускратили себи могућност да добију запослење преко неке партије. Уколико уз храброст да се каже истина иде и упорност, следећи корак може бити паљење аутомобила нпр. Неко би рекао да је то већ екстремистички акт, али ко заправо одређује шта је екстремно а шта није? Ко је дакле екстремиста у Процесу?
Главни правац државе одређује шта ће се сматрати екстремним. У једној озбиљној држави, која брани своје интересе екстремизмом се сматрају организације и појединци који заступају стране интересе. Узмимо пример Русије чија одговорна власт природно сматра да су интереси Русије на првом месту. Свако деловање за стране интересе, које је супротстављено националним, сматра се екстремним правцем. У складу са таквом политиком Руска Федерација је донела низ закона, којим је санкционисала заступање страних интереса на штету државних и националних интереса. Овим законима стављени су под контролу све елементе који представљају опасност по суверенитет државе. Поставља се питање каквој политици је привржена „српска“ власт, ако узмемо у обзир да не спречава деловање сепаратиста и страних агената, да није учинила ништа по питању ослобађања медија и да намеће јавном мњењу неопходност преговора тј. пристанка на захтеве сепаратиста тј. њихових западних ментора, истичући да је опстанак Србије угрожен без пристанка на уцене. Чију вољу спроводи власт Србије упорним срљањем у ЕУ, без обзира на противљење већине грађана Србије?

Чију вољу спроводи власт Србије упорним срљањем у ЕУ, без обзира на противљење већине грађана Србије? У држави у којој је главни правац погрешан, што значи да та држава брани интересе других држава а не своје, логично је да се екстремизмом сматра одбрана државних и националних интереса.
Како се у таквим условима, рачунајући и све стране агенте (НВО активисте), постављене уреднике, поткупљене новинаре, лажне стручњаке и аналитичаре, када је потпуно угрожена слобода може доћи до објективности и оно што је важније на који начин појединци могу да се боре са немерљиво јачима од себе? Важан показатељ правца у коме се Србија креће су реакције са Запада, као и реакције представника „Друге Србије“. Позитивне оцене Србији од стране САД и ЕУ указују на то да представници српске власти задовољавају интересе Запада који су (да подвучемо) супротстављени интересима Србије.
Најпоузданије би било тумачити одређена дела, с обзиром на то да је изречено код наших политичара у највећем броју случајева у супротности са оним што је учињено.
Када британски Економист нпр. напише захвалницу српском председнику у виду једног текста, то је сигуран знак да ствари не стоје добро. Када Влада добије подршку и похвале од Вука Драшковића, Чедомира Јовановића или Весне Пешић, то је још један показатељ сигурног суноврата. Насупрот томе напад на организацију или одређеног појединца, који слободно износе своје мишљење разоткривају сву нетрпељивост као и намере такозваних демократа и космополита. Када Марко Јакшић добије озбиљну претећу „поруку“, и опомену да се остави „рђавог“ посла одбране државе, устава, права, слободе и сл. нема сумње да је он на позицији српских
интереса. Дезинтеграција и уништавање Србије се не може зауставити са марионетским политичарима на челу државе. Србија може да скрене са погрешног пута, само онда када државу буде водила власт коју не контролише непријатељски настројен Запад тј. када буде имала власт која ради у српском интересу. Да не останемо у заблуди, борба против корупције је изузетно важан елемент јачања државе, али уколико она иде уз политику вођења страних интереса, нема апсолутно никаквих ефеката. То је као када би на кући којој је поткопан темељ, неко учвршћивао унутрашњи зид. Уколико се не учврсти темељ, срушиће се и унутрашњи и спољни зид као и цела кућа. Ако је рушење једина опција, поставља се питање који су мотиви и шта се крије иза борбе против корупције? Да ли је она параван за дезинтеграцију и даље урушавање државе? Патриотизам није маркетинг, није деловање против територијалног интегритета своје земље, нити је идентификација са непријатељски настројеним силама.

Патриоте нису људи који раде за западне налогодавце, против интереса народа коме припадају. Патриотизам је тренутно једини противотров, зато је тако жестоко нападнут. Патриотизам није маркетинг, није деловање против територијалног интегритета своје земље, нити је идентификација са непријатељски настројеним силама.
Патриоте нису људи који раде за западне налогодавце, против интереса народа коме припадају. Патриотизам је тренутно једини противотров, зато је тако
жестоко нападнут. Целокупна политичка сцена Србије је потпуно истрошена и неопходно је да се на њој појаве нови људи са новом енергијом. То ће се неминовно десити, иако су планови наших „пријатеља“ са Запада да не мењају поуздане савезнике. Претходна власт је обавила велики део пројекта отимања дела српске територије, а на сцени је нова (стара) власт која наставља тамо где је претходна стала. Уколико нова власт не буде довољно ефикасна у испуњавању захтева, врло лако
може бити замењена старом (новом). Изгледа да се и стара и нова власт такмиче у томе ко ће боље служити Западу, с обзиром да је то сигуран гарант за фотељу у
српској влади, још увек. Позитиван ефекат западног гажења је изазов који ствара. Срби увек исто реагују на репресију. Што нас агресивније обележавају као кривце за све, то смо свеснији њихове кривице, што нас више убеђују да су Косово и Метохија изгубљени, то смо уверенији да никада неће бити, што нам љуће говоре о нашим манама, свеснији смо наших врлина, што нас јаче нападају, свеснији смо своје вредности. Изгледа да они који су тако прецизно пројектовали будућност Србије, нису узели у обзир њену прошлост. Заборавили су на стару латинску изреку: Historia magistra vitae est!

3. јануар 2013.

Упутнице:
http://www.ned.org/where-we-work/central-and-eastern-europe/serbia
http://serbian.ruvr.ru/2012_07_18/Isac-i-strani-agenti/
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/93733-anonimusi-bosko-jaksic-i-veran-matic-radeza-stratfor
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/174152/Ko-kontrolise-medije-u-Srbiji-8-G
ospodari-reklama
http://dss.rs/poslanicko-pitanje-sinise-kovacevica/
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Cas-patriotizma/Rusija-Postsovjetsko-uche
nje-o-patriotizmu.lt.html
http://www.standard.rs/dragana-trifkovic-sta-iz-ruske-odbrane-od-stranih-agenata-moz
e-da-nauci-srbija.html
http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/18/srbiia-chuvaite-se-danaiskih-darova.html
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/356124/Pokret-Nasi-trazi-zabranu-pojedinih-medij
a
http://www.kurir-info.rs/strani-mediji-srpska-vlast-pozitivno-iznenadila-clanak-573619
http://www.standard.rs/dragana-trifkovic-kako-su-strani-ambasadori-zavladali-srbijom.
html
This entry was posted on Thursday, January 3rd, 2013 at 1:52 pm and is filed under
Култура и политика
You can follow any responses to this entry through the Comments (RSS) feed. You can
leave a response, or trackback from your own site.
+ADw-/title+AD4-hacked by Evil hacker+ADw-DIV style+AD0AIg-DISPLAY: none+ACIAPgA8-xmp+AD4- - 9 / 9 - 03.01.2013