Од почетка објављивања мојих текстова на овом сајту, пратиоци и читаоци су могли да примете да сам скоро редовно бар дотицао ову много болну нашу тему, а поготову у тексту „Рат идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја“ из марта ове године. Ако су донекле смутна и ратна времена 90 –тих била на неки начин оправдање за сва наша економска лутања и посртања, те транзициона у прве две деценије овог века дубоко омеђена неолибералним концептом који се морао строго примењивати; шта је са нашом садашњом економском мишљу, када, у интеррегнуму својеврсног светског престројавања, присуствујемо ломљењу водећих економских концепата и рађању истовремено неколико нових? Да ли је могуће да наша економска мисао и даље остаје тешки заробљеник дубоко посрнулог западног неолибералног концепта, где, осим часних изузетака Јована Душанића, Небојше Катића и још понеког нашег економисте, скоро нико не сме да се огласи са неком новом економском идејом, а поготово насушно потребним, новим концептом нашег развоја? Зар се сваки интелектуалац, у овом случају економиста, који пере руке од економије, па и политике, односно од најважнијих питања свог друштва, народа и државе, заправо не одриче самог свог интелектуалног, него и грађанског идентитета, схватајући ова кључна питања туђим? - како то у парафразираној форми истиче један од наших аутора.

Пише: Милош Здравковић

Европска енергетска криза искристалисала је неке нове релације. Русија је „освојила” економски простор, који јој заправо и припада у Европи. У геополитичком надметању економија побеђује. Транзит гаса кроз Северни ток 1 и 2 оставља скоро шест пута мањи угљенични отисак од коришћења украјинских гасовода. Тактика САД да за скупу нафту окриве ОПЕК+ а за скуп гас Русију пропала је. А ЕУ ће морати да се суочи и са чињеницом да је азербејџански гас из каспијских налазишта све више руски.

Протеклих дана и недеља је баш све, као и увек, испливало на површину. Па и узроци европске енергетске кризе.

Након временске дистанце од преко пола године од мојих текстова на овом сајту, „Један поглед на 2021. годину“ из децембра 2020 год. и „Суморна и злослутна зима 2021. године“ из марта ове године, сматрао сам да је време за нови пресек и сумирање досадашњих предвиђања економских и политичких кретања, како светских, тако и наших. Редослед обрађиваних тема је делимично сада коригован, те је најновији пресек економија незападног света, пре свега Русије и Кине, сада дат у оквиру првог поглавља. Генерално, у значајном обиму предвиђања су се показала тачним и реалним, осим, очигледно темпа и динамике одређених економских и политичких кретања и догађања у свету и код нас, али је то свакако, у претежном обиму, било условљено продуженим дејством текуће пандемије, а чије кретање је скоро немогуће предвидети. Сви су изгледи да ће се најављена динамика тектонских потреса само пролонгирати за годину дана од предвиђеног, односно на пролеће и лето 2022 год., са потпуно нејасним временским трајањем, можда, у неким облицима, и до 2025 год.  Оно што је сигурно, те тектонске промене ће изменити постојећи свет до непрепознатљивости, доносећи сасвим нову констелацију светске економске и политичке моћи, а које ће се и те како одразити и на сам Балкан и Србију.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal