Пише: Стефан Осенкоп, независни аналитичар из Берлина 

Сукоб Русије и Украјине драматично утиче на животни стандард европског становништва. Поред тога, САД користе геополитичку ситуацију да одвоје Европу од Русије и да је ближе повежу себи. Истраживања сугеришу да животни стандард у Европи нагло пада, пре свега као резултат инфлације цена у производњи и потрошњи, економских санкција Европе против Русије, као и због прекинутих ланаца снабдевања који доводе до несташице критичне робе. Иако је порекло ових појава било видљиво у повојима пре почетка војне акције 24. фебруара 2022. године, оне су од тада не само драматично интензивиране, већ се убрзано повећавају.

Истина, нека повећања цена су већ била одговор на мере против пандемије у пролеће 2020. године, а потешкоће у набавци преко глобалних ланаца снабдевања такође су већ описане као проблеми за привреду у то време. Међутим, нове драстичне санкције руској привреди, пре свега Европске уније, са циљем слабљења ове земље, убрзале су динамику ескалације цена, проблема са снабдевањем и неизвесности без преседана. Стога је једногласно мишљење аналитичара да сукоб Русије и Украјине погоршава постојеће проблеме. То ће довести, ако се садашњи тренд настави, до све већег одвајања европске привреде и друштва од Русије, гурајући Европу све снажније у загрљај САД.

Да ли ЕУ има стратешку аутономију?

У бројним комуникацијама, одлукама и дискусијама, руководство Европске уније је инсистирало на томе да је Европи потребно више „стратешке аутономије“ како би Унија била способнија да делује независно у односу на партнере, као и на конкуренте. На пример, студија Европске парламентарне службе за истраживање (1) објављена у септембру 2020. године, тврди да су „сами лидери ЕУ препознали да ЕУ треба да буде у стању да делује аутономно“ и да „способност аутономног одлучивања иде руку под руку са способношћу спровођења одлука”. Студија такође предвиђа да јачање стратешке аутономије „очекује да ојача мултилатералну акцију ЕУ, смањи зависност од спољних актера и учини ЕУ мање рањивом у областима као што су енергија, дезинформације и дигитална економија“. Такође, јавно информисање Комисије ЕУ говори о томе да се израз „стратешка аутономија“ односи на „способност ЕУ да зацрта сопствени курс у складу са својим интересима и вредностима“(2). Мерено у односу на сопствене тежње, у  случају криза које угрожавају друштвену снагу и економску моћ Европе, као што је јасно случај са питањима снабдевања природним гасом, стабилностима ланaца снабдевања, ценe енергије и хране, институције ЕУ би требало да буду у могућности да доносе одлуке на основу којих најјасније одражавају интересе европских грађана. Али да ли је то тако?

Жозеп Борел, главни представник за спољну политику ЕУ, одбацио је сваку критику курса Европске уније на кључном самиту министара спољних послова ЕУ 18. јула 2022. Уместо тога, он је радије припремао министре спољних послова земаља чланица ЕУ на дужи период тешкоћа, рекавши да ће бити потребно неко време док санкције не покажу свој пуни утицај на руску економију. Мађарски премијер Виктор Орбан, који предводи опозициону групу против санкција, неколико дана пре самита изјавио је да Брисел наноси више штете европској економији него московској и да је Брисел „пуцао себи у плућа”, док је министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн рекао да би било погубно повући санкције, јер је „наш кредибилитет у питању“ (3). Независна одлука Европске уније у сопственом интересу била би од великог значаја, посебно у енергетском сектору. На крају крајева, САД имају сопствене енергетске ресурсе и у том погледу су потпуно независне. Производња природног гаса у САД достигла је рекордан ниво у 2021. Годишња производња природног гаса у САД премашује годишњу потрошњу природног гаса у САД од 2017. Повећање производње у сектору генерално је допринело паду цена природног гаса до 2020. године.

Такође, од 2019. укупна годишња производња енергије у САД била је већа од укупне годишње потрошње по први пут од 1957. Нафта, природни гас и угаљ чинили су око 79% укупне америчке производње примарне енергије у 2021. (4). ЕУ је у потпуно другачијој ситуацији и стога мора да доноси сопствене одлуке. Чак и ако је геостратешки опортуно из перспективе САД да обузда Русију као ривала, ЕУ није у позицију да то учини и треба да преферира умерену енергетску политику. Коментатори блиски ЕУ, попут Георгија Готева, кажу да ЕУ треба да развија сопствене ресурсе, попут нуклеарне и обновљиве енергије. Ако би Русија обуставила снабдевање, имали бисмо „зиму коју никада нећемо заборавити“, каже Готев, истичући да би политика „нулте потрошње гаса“ ЕУ била нешто „за следећу генерацију Европљана“(5).

Упркос овим безнадежним изгледима за постизање краткорочне независности од фосилних горива, Европска унија није тражила компромис са Руском Федерацијом када је представила своју стратегију за природни гас 20. јула прошле године. У свом говору, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је уместо тога позвала на тренутно смањење потрошње природног гаса у Европи за 15%. Према извештајима, приватна домаћинства и јавне зграде могу чак бити принуђене да искључе своје системе грејања (6). Дојче банка је чак написала у саопштењу за штампу да би немачка домаћинства ове зиме могла да користе дрва за грејање својих домова, пошто су залихе гаса и даље оскудне јер Русија смањује испоруке гаса Европи. У посебно дугој и хладној зими, сама средства за грејање зграда била би драстично смањена, са свим социјалним последицама.

Демократија против аутократије

Администрација председника Џоа Бајдена је од почетка свог мандата покушавало да увуче европске земље у геополитички блок. За Бајденов кабинет, свет је с једне стране подељен на демократски блок, коме припадају САД и њихови савезници у Европи и другде, а са друге стране на аутократски блок, коме припадају Русија, Кина и њихове савезничке државе. Ово је постало посебно јасно након Бајденовог говора на Минхенској безбедносној конференцији 2021. године, где је Бајден рекао свету да је примарни изазов међународне политике идеолошки – демократија против аутократије, (7) док је на мети Кину циљао као главног противника у спору. Кинеска штампа је оценила да Бајден „још увек користи застарели оквир хладног рата да дефинише главне односе моћи између Кине и САД у 21. веку“ (8). Да би унапредио „обнављање демократије у Сједињеним Државама и широм света“, Бајденова администрација је 9. и 10. децембра 2021. одржала први од два самита демократије, окупљајући лидере влада, цивилног друштва и приватног сектора како би се позабавили „највећим претњама са којима се демократије данас суочавају кроз колективну акцију“ (9). Барем од ескалације војних акција у Украјини 24. фебруара, доказано је да демократско-аутократски поглед на свет не стоји. Уосталом, чак и неки значајни гласови из кругова америчких научника и политичара указују на чињеницу да Запад сноси велики део кривице за избијање непријатељстава између Русије и Украјине. Џон Миршајмер, на пример, професор политичких наука на Универзитету у Чикагу и дипломац војне академије Вест Поинт, истакао је да Запад сноси главну одговорност за украјинску кризу (10) сматрајући да је непромишљено ширење НАТО-а испровоцирало Русију.

Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер изјавио је да Украјина треба да уступи територију Русији како би окончала рат (11). Већина међународне заједнице нема интереса да стане на једну или другу страну у новом хладном рату. У стварности, Русија није изолована, већ наставља да игра важну улогу у мултилатералним форумима као што су БРИКС, ШОС (12) и Г20. Русија чак добија симпатије због чињенице да је њену забринутост, изражену годинама, да ширење НАТО-а и размештање војне инфраструктуре у близини руских граница утиче на руске егзистенцијалне безбедносне интересе, Запад потпуно игнорисао, посебно Сједињене Државе (13). Непосредно пре ескалације војног сукоба, Русија је поднела два нацрта споразума САД и НАТО-у који би требало да служе као основа за преговоре о безбедности. НАТО и САД нису озбиљно схватиле ни форму ни садржај уговора, већ су га одбациле (14). Европљани су могли независно да сагледају ове чињенице и да бране своје интересе, јер су, на крају крајева, Русија и Украјина неизбежно њихови суседи. Америчке интересе и геополитичке ставове Европа не треба слепо да усваја, већ треба да их посматра из угла сопствене перспективе будућности.

Америчко оружје и енергија

Европа, међутим, већ подржава један од главних захтева САД, а то је шести талас проширења НАТО-а пријемом Шведске и Финске у војну алијансу. Европа, предвођена Немачком, такође улаже значајан део својих преусмерених трошкова за одбрану у куповину америчких система наоружања, као што су Боингови хеликоптери и борбени авион F-35 Lightning  компаније Lockheed Martin's. Стално повећање европских издатака за одбрану и растућа милитаризација ће продубити јаз између Европе и Русије и повећати зависност од америчке војне технологије и логистике. Захтеве Американаца и Британаца да се што више кажњава руска економија драконским санкцијама, руководство ЕУ и неколико европских влада усваја, не доводећи у питање драматичне последице које би прекид испоруке руског гаса и нафте имао на животни стандард самих европских грађана (15). Што је јача одвојеност од Русије и што су ове мере драстичније, Европа постаје све зависнија од самих САД. На пример: САД већ дуго континуирано промовишу амерички течни природни гас (ЛНГ) као начин за Европу да диверзификује и обезбеди своје снабдевање енергијом док САД настоје да учине Европу независном од увоза руског гаса (16). Почетак санкција као одговор на сукоб између Русије и Украјине дао им је изузетно моћну полугу да снабдевају Европљане својим скупљим, али сада очигледно поузданијим ЛНГ. Гасовод Северни ток-2, који је Американцима одувек био трн у оку, од избијања рата није био ништа друго до потпуно нова индустријска рушевина и никада неће бити пуштен у рад у садашњим условима. Влада САД и америчке енергетске компаније сада трљају руке пред једностраном зависношћу Европљана од извора енергије који су под америчком контролом. САД могу чак да пласирају продају свог природног гаса као великодушну помоћ Европи суоченој са несташицом енергије (17).

Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок чак отворено говори о потпуном прекиду било какве енергетске сарадње са Русијом: „Зато, уз сву доследност, своју зависност од руских енергената сводимо на нулу – заувек“, рекла је министарка на конференцији за новинаре са својим украјинским колегом Дмитријем Кулебом у Кијеву (18). Она такође намерава да оштети Русију на начин да „неће бити у стању да економски стане на ноге у годинама које долазе“ (19). У наставку су неке анализе и чињенице о већ ескалирајућем економском утицају на животни стандард европског становништва.

Песимистичка очекивања

Русија је један од највећих извозника енергетских сировина и добављача материјала за индустријску прераду. Санкције које је Европска унија увела Руској Федерацији, посебно под притиском спољне политике САД, довеле су до заустављања увоза и извоза и велике неизвесности у трговинском и финансијском сектору. Ако се спирала санкција настави, повезани ризици за обе економије биће високи, али пре свега разорни за европску привреду зависну од роба. Маркус Зиперер из Deka Investment, велике инвестиционе компаније, посматра последице украјинског рата на привреду и берзе. Расположење међу компанијама се нагло охладило, каже он, а „ifo Business Climate Index“ је посебно нагло пао. Зиперер наводи да иако акције и даље генеришу јасно позитивне приносе, „очекујемо да би неизвесност, посебно за европска тржишта и неуобичајено високе флуктуације цена повезане са њом, могла да се настави још неко време"(20). Као последица тога, расположење у немачкој економији, главном мотору европске привреде, је пало. Индекс пословне климе ифо, важан показатељ очекивања предузетника за будућност, је пао на 90,8 поена у марту, што је пад са 98,5 поена (сезонски прилагођено) у фебруару прошле године. То је последица рекордног колапса очекивања од 13,3 поена, што је чак и више него што је пало приликом избијања кризе са корона вирусом у марту 2020. (11,8 поена). Компаније у Немачкој очекују тешка времена (21). Клеменс Фуест, председник Ifo Instituteу Минхену у Немачкој, рекао је да су у производном, услужном сектору, трговини, грађевинарству, а посебно у логистици, индекси забележили рекордне падове и пословна клима се значајно погоршала. Према националном економском истраживању за рано лето, за које је Удружење немачких индустријских и привредних комора (DIHK) проценило повратне информације од више од 25.000 компанија, пословна очекивања у немачкој економији су се знатно замаглила последњих месеци.

„Ово је још један значајан пад у односу на почетак прошле године, када је већ било очигледно да ће то бити веома тешка година за многе“, рекао је генерални директор DIHK -а Мартин Ванслебен. У грађевинарству 44 одсто предузећа очекује погоршање пословне ситуације, а само седам одсто побољшање. И у индустрији је однос песимиста (37 одсто) и оптимиста (14 одсто) у сопственим пословним очекивањима лошији од просека. „Такав пад сентимента у индустрији смо икада доживели само током финансијске кризе и првог замрзавања 2020. године“, објаснио је Ванслебен, додајући: „Морамо да пазимо да ствари не почну да клизе овде и да изгубимо основне индустрије"(22). DIHK процењује да око 40.000 немачких компанија има пословне односе са Русијом. Процењује се да 250.000 радних места зависи од извоза у Русију.

Изгледи за раст слабе

Изгледи за раст Немачке слабе како последице руско-украјинског сукоба повећавају постојеће поремећаје у ланцу снабдевања и инфлаторне притиске, каже Еико Сиверт, директор за рејтинг сувереног и јавног сектора у Scope Ratings, водећој европској агенцији за кредитни рејтинг. С једне стране, Русија је тек 13. највећи трговински партнер Немачке са обимом трговине од око 60 милијарди евра, што чини само 2,3% укупне немачке трговине. Дакле, директан утицај на трговину који је резултат строгих економских санкција уведених Русији од почетка рата у Украјини је подношљив. С друге стране, каже Scope анализа, немачка извозно оријентисана економија и ослањање извозника на међународне добављаче имплицирају да ће рат у Украјини довести до даљег поремећаја, посебно у аутомобилском сектору с обзиром на његово ослањање на произвођаче компоненти за возила, укључујући Украјину и Русију (23).

Сукоб између Русије и Украјине изнео је рањивост глобално међусобно повезане и зависне економије каква је европска. Утицај на животни стандард Европљана био би озбиљан ако би се ситуација погоршала, с једне стране кроз већу потрошњу као резултат повећања цена енергената, а са друге стране кроз економска успоравања националне економије, што би довело до стагнација на тржишту рада и финансијски притисак у друштвеним системима. Европа је и даље посебно зависна од фосилних горива, чије је снабдевање угрожено сукобом Русије и Украјине. Снабдевање Западне Европе другим важним сировинама – укључујући алуминијум, паладијум, угаљ, пшеницу – такође је погођено. Санкције и контрасанкције већ стављају под притисак кључне немачке секторе као што су аутомобилска индустрија или машинство због страних сировина.

Трошкови се повећавају

Немачки министар економије Роберт Хабек већ се отворено плаши за социјални мир у Немачкој с обзиром на накнадне трошкове рата у Украјини. Посебно у предстојећој јесени и зими када ће трошкови грејања доживети драматичан пораст. То би могло да значи да се морална подршка људи Украјини, која је до сада била висока, неће наставити. Европске владе стога планирају милијарде грантова и програма помоћи. Савезно министарство економије у Немачкој жели да само за погођена предузећа стави на располагање 5 милијарди евра (24). Неки од најпознатијих статистичких института у Немачкој су Друштво за истраживање потрошача (GfK), Савезни завод за статистику и потрошачке центре. Сва три су израдила досијее који описују утицај рата у Украјини. Да ли ће то показати директну корелацију између избијања рата и, на пример, додатног значајног повећања цена, тек треба да се истражи. Међутим, најважније се може сажети на следећи начин: потрошачки центри упозоравају на високе трошкове плаћања приватних домаћинстава и високе цене хране, тако да у Европи постаје „економски теже“.

Немачки потрошачки центри су удружења организована на државном нивоу која су посвећена заштити потрошача и пружају саветодавне услуге на основу владиног мандата. Њихов циљ је да информишу, саветују и подрже потрошаче у питањима приватне потрошње.

Они су проценили да ће годишњи рачуни домаћинстава за 2022. бити знатно већи, па грађани треба да „паре ставе на страну”. Они такође цитирају удружење возача ADAC, које је забележило скок цена бензина од скоро 40%. Овакви скокови цена „у Немачкој још нису виђени”. GfK стручњак за потрошаче Ролф Буеркел објаснио је да упркос ублажавању ограничења везаних за корону, рат у Украјини и висока инфлација сада утичу на расположење потрошача. Иако су економска очекивања поново умерено порасла у мају прошле године, и даље је забележен значајан пад од 50 поена у поређењу са истим периодом 2021. године. У априлу 2022. су очекивања потрошача пала на најнижи ниво у скоро 20 година и тек се благо опоравила. У саопштењу GfK наводи да „експлозивна повећања цена енергије и хране нагризају куповну моћ домаћинстава и тренутно спречавају бољи развој показатеља прихода“ (25). Стручњаци у Великој Британији су такође јавно изјавили да као резултат повећања потрошачких цена од избијања сукоба у Украјини, домаћинства у краљевству доживљавају највећи пад животног стандарда од 1950-их. Они цитирају аналитичаре Bank of America који су предвидели губитак у реалном приходу од 3,1% у 2022. Истовремено упозоравају да би инфлација могла да порасте изнад 8% на дужи период, куповина у супермаркетима ће постати све скупља, трошкови грејања ће нагло порасти, и путни трошкови, као што су авионске карте, такође ће се знатно повећати (26).

Експлозија цена горива

Андреас Метз, експерт Источног комитета немачке привреде, каже да Европа/Немачка једва да купује робу широке потрошње од Русије, већ 80-90% сировина, које сада постају све скупље. Због широке употребе оваквих сировина, њихово повећање цене утиче на готово све области привреде. Иако компаније које су оствариле профит углавном од трговине са Русијом могу да дођу на ивицу свог постојања и морају да рачунају са губитком радних места и губитком вредности, највећи и најлакше мерљиви фактор економског губитка је повећање цена енергије. Експлозија цена горива заиста угрожава егзистенцију малих и средњих предузећа, као и сигурност снабдевања и аутобуског саобраћаја. Транспортна и логистичка индустрија средње величине тренутно се бори да преживи због континуиране експлозије цена горива са својим разорним ефектима на немачку транспортну индустрију. Захтевају хитан "кризни самит за средња предузећа" под руководством Федералног министарства економије, значајне привремене олакшице у ценама дизела и течног природног гаса (ЛНГ). Комисија Европске уније је накнадно одобрила ињекције ликвидности до 400.000 евра по компанији.

Мартин Булхелер, представник Савезне асоцијације друмске логистике транспорта (BGL) каже да су недостатак возача и поскупљења горива најупорнији проблем у индустрији транспорта. Убрзање раста цена након избијања руско-украјинског сукоба дошло је на врху већ раније достигнутог нивоа цена. Председник BGL-а, Дирк Енгелхард, рекао је да ће, према извештају Deutsche Verkehrszeitung (27) од 10. марта 2022., транспортне компаније моћи да држе корак са високим ценама горива највише недељу дана у неким случајевима без приметне помоћ. По 2,50 евра по литру дизела, камиони ће стати са свим последицама, нпр. колапс снабдевања у Немачкој, где 70% свих транспорта робе камионима обављају углавном средња предузећа.

Јефтина енергија и сировине били су и јесу темељ економског модела који је Европа користила за производњу својих индустријских добара високе вредности. Економисти попут Гунтрама Волфа из Бригеловог економског труста мозгова у Бриселу и Ахима Вармбаха, председника Центра за европска економска истраживања у Манхајму, виде да повећање цена као последица рата угрожава овај модел за сва времена. За скоро све земље ЕУ, каже Волф, то је функционисало слично добро, али посебно у Немачкој, чиме је „обезбеђен деценијски просперитет, раста и запошљавања по углавном стабилним ценама“. Овај модел сада осећа егзистенцијалну претњу, закључују они. Волф предвиђа не само трајну инфлацију, већ могуће чак и несташице и уска грла. Вармбах говори о томе да би одвајање од руских сировина био неопходан, али болан процес. Санкције итд.

Шести талас санкција против руских енергената и банака, који је усвојила Европска унија, такође доприноси повећању цена робе и хране, што доводи до губитка животног стандарда. Руски председник Владимир Путин рекао је да су поремећаји и повећање цена последица погрешне економске и финансијске политике западних земаља, као и њихових антируских санкција. Он је рекао да је Русија понудила несметан извоз житарица, укључујући извоз украјинског жита из црноморских лука. Повећање залиха руског ђубрива и пољопривредних производа такође би помогло у смањењу тензија на глобалном тржишту хране, додао је, али да ће „за то свакако бити потребно укидање релевантних санкција“ (28). Немачко удружење за велепродају и спољну трговину (BGA) представља око 143.000 немачких компанија. Према интерној анкети чланова, 90% предузетника подржава санкције упркос огромним додатним потешкоћама. Председавајући BGA Дирк Јандура рекао је да су ова додатна оптерећења: тежи канали набавке, ограничена трговина, огромна повећања цена за дрво, челик, природни гас и нафту.

Међутим, све је то, како је рекао, болно али неопходно и не представља „некакву трајну претњу“ за „ни наше компаније, ни народ Немачке и Европе“ (29). Многи водећи представници немачких компанија и пословних удружења такође су изразили своје одобравање санкција.

Према UNHCR-у Агенцији Уједињених нација за избеглице, Европа се такође бори са таласом избеглица, а приватни прихват ових избеглица изазива додатно материјално и психолошко оптерећење становништва. 1,7 милиона Украјинаца побегло је у Пољску, Румунија је дом за више од 450.000 украјинских избеглица, још 350.000 је у Молдавији, 265.000 у Мађарској и скоро 215.000 у Словачкој. Према UNHCR -у, неки од људи су такође потражили уточиште у Русији: 140.000 Украјинаца је побегло тамо, а 1.200 других отишло је у Белорусију (30). Друге факторе такође треба истражити и квантификовати. На пример, ванредно задуживање држава за финансирање повећаног буџета за наоружање. Немачка жели да потроши 100 милијарди евра у "специјалним средствима" на војску, новац који ће недостајати другде.

Највећа опасност за будућност европске, посебно немачке, привреде, а тиме и имплицитно за животни стандард становништва европског континента, представља исхитрено искључење руског извоза природног гаса. На пример, око 50% природног гаса који се троши у Немачкој долази из Русије. Потрошња природног гаса се одавно не бави само производњом топлотне енергије за приватна домаћинства и индустрију, већ је континуирано снабдевање природним гасом неопходно за производњу у хемијској индустрији. Према проценама Немачког удружења хемијске индустрије (VCI), продужени прекиди би имали "масовне последице по све ланце", пошто 95% свих индустријских производа захтевају хемијске производе у свом производном процесу. VCI заступа интересе око 1.900 компанија из хемијске и фармацеутске индустрије.

Волфганг Гросе-Ентруп, генерални директор VCI, рекао је: „Ако краткорочно прекинемо снабдевање хемијском индустријом енергијом и сировинама, такође ћемо паралисати целокупну индустријску производњу у Немачкој као пословној локацији. Последице би биле огромне“ (31). Ове последице не би се осетиле само у Европи, кроз раст трошкова живота или озбиљно повећање незапослености, већ би ове последице погодиле велики део сиромашних земаља које зависе од увоза. На пример, азотно ђубриво се производи од природног гаса. Ако ђубриво постане оскудно и скупо, доживећемо глобалну катастрофу глади (32).

Амерички фактор

Председник Думе Вјачеслав Володин тврди следеће: „Вашингтон чини све да главни терет примене санкција падне на европске земље. […] Он намерно слаби економије држава ЕУ како би их учинило још више зависним од САД.” По мишљењу Володина, Европа ће због рекордно високих цена енергената „доплаћивати више од 250 милијарди евра годишње“, не рачунајући додатне трошкове за прелазак рафинерија на нове сорте нафте (33). Руски председник Путин је у недавном интервјуу са Павлом Зарубином са телевизије Русија рекао: „Американци су укинули своје санкције, али Европљани нису“. Путин је одбацио оптужбе да је Русија одговорна за повећање цена и несташицу ђубрива, хране и фосилне енергије. Уместо тога, он је идентификовао неколико фактора који су били одговорност самог Запада. То укључује зелену агенду, што значи преусмеравање инвестиција са јефтиних фосилних горива на скупе изворе зелене енергије; масовно повећање понуде новца и дуга након банкарске кризе и пандемије короне; санкције и резултирајуће веће цене ђубрива, од којих Русија и Белорусија извозе око 45% на светско тржиште. Ако цене ђубрива расту или је доступно мање ђубрива, то резултира нижим приносима и вишим ценама зрна.

У самим САД аналитичари такође виде како се Европа, пре свега Немачка, од почетка руских непријатељстава у Украјини подређује заштитној сили САД, и како захтеви Вашингтона за одвајање од Русије, пооштравање санкција и скупо пренаоружавање су готово безусловно испуњени. На пример, Том МекТагуе, политички аутор дугогодишњег америчког часописа The Atlantic, пише: „После година гунђања о америчкој моћи, требало је само дашак претње из Москве да се Европа поново посвети старом поретку, гурајући похабане старе фасцесе (лат. fascis –свежањ, сноп) империјалне власти поново у руке цара у Вашингтону.” Он даље закључује да је „[немачки канцелар] Шолц изгледа прихватио уједињени западни фронт у погледу санкција, иако ће оне вероватно најтеже погодити његову земљу“ (34).

Закључак

Укратко, иако су неки фактори који утичу на животни стандард европског становништва, а то су инфлација цена роба и несташица понуде, били познати пре избијања војних акција 24. фебруара 2022. године, посебно као последица пандемије Covid-19, ови фактори су озбиљно погоршани ратом у Украјини, кроз економске санкције и настојање да се ЕУ одвоји од увоза руске енергије. Почетне анализе могу се дати на основу најновијих података различитих истраживачких института и завода за статистику. Колико је штета по животни стандард становништва још увек не може да се процени, али је према мишљењу многих стручњака све озбиљнија. Највећи ризик лежи у наглом прекиду испоруке руског природног гаса. Ово би делимично осакатило европску индустрију. Притисак САД на Европу да одржи санкције упркос великим губицима у Европи остаће дефинисани америчко-европски однос за неко време. Од избијања рата у Украјини, зависност Европе од Сједињених Држава значајно је порасла. Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународне послове (RIAC), на пример, говорио је на недавној онлајн конференцији труста мозгова о томе како западне земље повећавају своју сарадњу у војно-техничкој области против Русије. Поред тога, рекао је Кортунов, САД улажу велике напоре да уједначе позицију Европе не само против Русије, већ и против Кине. Кортунов предвиђа да ће се овај тренд наставити још неколико година, да би уступио место поновној деконструкцији Запада (35). Пуковник Сједињених Држава Ричард Блек (у пензији), бивши шеф Одељења за кривично право америчке војске у Пентагону, тврди да чињеница да су САД имале моћ над Европом да пројекат гасовода Северни ток 2 учине бескорисним, показује да Европа више нема потпуни суверенитет (36). У процесу одрицања од свог пуног суверенитета, Европа ће се за сада једнострано оријентисати на САД по многим централним питањима – стратегији, војсци, енергетици, трговини, геополитици. Односи Европе са Русијом ће доживети континуирану поларизацију. Међутим, економски трошкови за Европу таквог одвајања од Русије биће толико огромни да ће морати да се пронађу политички компромиси.

19. јануар 2023. 

Упутнице:

1 Suzana Anghel et al.: On the path to 'strategic autonomy'. The EU in an evolving geopolitical environment.
September 2020.
https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/STUD/2020/652096/EPRS_STU(2020)652096_EN.pdf

2 European Commission: An open, sustainable and assertive trade policy.
https://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2021/february/tradoc_159434.pdf

3 Alexandra Brzozowski: EU insists Russia sanctions work, but bloc needs ‘postwar strategy’. July 18, 2022.
https://www.euractiv.com/section/global-europe/news/eu-insists-russia-sanctions-work-but-bloc-needspostwar-strategy/

4 U.S. Energy Information Administration: U.S. energy facts explained.
https://www.eia.gov/energyexplained/us-energy-facts/

5 Georgi Gotev: The Brief – Zero gas from Russia? July 18, 2022. https://www.euractiv.com/section/globaleurope/opinion/the-brief-zero-gas-fromrussia/?utm_source=piano&utm_medium=email&utm_campaign=22786&pnespid=tuQ.DXQfNf0Di_Ge.G24Qo
7VsBSwUMJ6JLTtmrE59ABma9cvWwleL34N4WCxHf5XvbG51.bpEA

6 Frédéric Simon: Brussels lays out EU gas crisis plan ahead of coming winter. July 2, 2022.
https://www.euractiv.com/section/energy/news/brussels-lays-out-eu-gas-crisis-plan-ahead-of-coming-winter/

7 Sam Roggeveen: Democracy vs autocracy: Biden’s “inflection point”. February 23, 2021.
https://www.lowyinstitute.org/the-interpreter/democracy-vs-autocracy-biden-inflection-point

8 Wang Wenwen: A battle between democracy and autocracy, but not as Biden describes. March 29, 2021.
https://www.globaltimes.cn/page/202103/1219765.shtml

9 U.S. Department of State: The Summit for Democracy. February, 2021. https://www.state.gov/summit-fordemocracy/

10 John Mearsheimer: Why the West is principally responsible for the Ukrainian crisis. March 19, 2022.
https://www.economist.com/by-invitation/2022/03/11/john-mearsheimer-on-why-the-west-is-principallyresponsible-for-the-ukrainian-crisis

11 Timothy Bella: Kissinger says Ukraine should cede territory to Russia to end war. May 24, 2022.
https://www.washingtonpost.com/world/2022/05/24/henry-kissinger-ukraine-russia-territory-davos/

12 Tim O’Connor: As NATO Grows, China and Russia Seek to Bring Iran, Saudi Arabia Into Fold. July 1, 2022.
https://www.newsweek.com/nato-grows-china-russia-seek-bring-iran-saudi-arabia-fold-1720780

13 Ramaphosa: NATO to blame for Russia’s war in Ukraine. March 18, 2022.
https://www.aljazeera.com/news/2022/3/18/update-1-s-africas-ramaphosa-blames-nato-for-russias-war-inukraine

14 Russia threatens retaliation if Ukraine demands not met

15 The EU just proposed a ban on oil from Russia, its main energy supplier. May 4, 2022.
https://www.npr.org/2022/05/04/1096596286/eu-europea-russia-oil-ban?t=1655468122150

16 US to EU: Our liquefied natural gas is more reliable than Russia's. https://www.dw.com/en/us-to-eu-ourliquefied-natural-gas-is-more-reliable-than-russias/a-48576208

17 Natural Gas Shipments, Mostly From U.S., Ease Europe’s Energy Crunch. https://www.dw.com/en/us-to-euour-liquefied-natural-gas-is-more-reliable-than-russias/a-48576208

18 Baerbock: Nie wieder abhängig von Russland. https://news.upday.com/de/baerbock-nie-wieder-russischeenergie/

19 Baerbock will, dass Russland „jahrelang nicht mehr auf die Beine kommt“.
https://www.focus.de/kultur/kino_tv/tv-kolumne-anne-will-baerbock-will-dass-russland-nicht-mehr-auf-diebeine-kommt_id_92735159.html

20 Aktien erwirtschaften noch immer deutlich positive Erträge.
https://www.deka.de/privatkunden/aktuelles/fondsmagazin/artikel/j2022/m03/der-krieg-in-der-ukraineerhoeht-das-stagflationsrisiko-fuer-europa-?bankCode=40351060

21 War in Ukraine Causes ifo Business Climate Index to Plummet. https://www.ifo.de/en/node/68645

22 Business expectations of German companies drop massively. https://www.dihk.de/en/germaneconomy/business-expectations-of-german-companies-drop-massively-72104

23 War in Ukraine weighs down on Germany’s growth prospects in 2022.
https://www.scoperatings.com/ratings-and-research/research/EN/170393

24 "Dramatischer Heizkostenanstieg": Habeck erwartet Streit über Folgekosten des Kriegs.
https://www.mdr.de/nachrichten/deutschland/gesellschaft/habeck-folgen-ukraine-krieg-sozialer-frieden-ingefahr-100.html

25 Absturz des Konsumklimas gestoppt. https://www.gfk.com/de/presse/absturz-des-konsumklimas-gestoppt

26 Ukraine turmoil adds to cost-of-living crisis and fears of even higher inflation.
https://www.thenationalnews.com/Business/UK/2022/02/25/ukraine-turmoil-adds-to-cost-of-living-crisis-andfears-of-even-higher-inflation/

27 Tobias Bosse: BGL warnt vor Versorgungskollaps und fordert Politik zum Handeln auf.
https://www.dvz.de/rubriken/land/detail/news/bgl-warnt-vor-droht-versorgungskollaps.html

28 http://en.kremlin.ru/events/president/news/68523

29 Dr. Dirk Jandura: Auswirkungen des russischen Angriffs auf die Ukraine: Groß- und Außenhandel unter Druck
– Unternehmer diversifizieren ihre Lieferketten.
https://bga.de/fileadmin/user_upload/pressebereich_2/Statement/20220310_BGA-PK_Statement.pdf

30 Katrin Stöver-Böhm: Was bedeutet der Krieg gegen die Ukraine für uns?
https://www.swr3.de/aktuell/nachrichten/krieg-ukraine-auswirkung-deutschland-100.html

31 Chemieanlagen lassen sich nicht beliebig aus- und anschalten. https://wirtschaftkompakt.de/meldungen/pharma-chemie/chemieanlagen-lassen-sich-nicht-beliebig-aus-und-anschalten/

32 Ukraine-Krieg führt zu weltweiter Hungerkrise. https://www.br.de/nachrichten/bayern/ukraine-kriegweltweite-hungerkrise,T5hXpE8

33 Russian Speaker Says West Exhausted Inventory of Tools to Constrain Russia.
https://wi.tasnimnews.com/en/news/2022/06/04/2721839/russian-speaker-says-west-exhausted-inventoryof-tools-to-constrain-russia

34 Putin Has Made America Great Again. https://www.theatlantic.com/international/archive/2022/02/russiaukraine-invasion-american-role/622864/

35 Schiller Institute Conference: There Can Be No Peace Without the Bankruptcy Reorganization of the Dying
Trans-Atlantic Financial System. https://schillerinstitute.com/blog/2022/06/17/conference-there-can-be-nopeace-without-the-bankruptcy-reorganization-of-the-dying-trans-atlantic-financial-system/

36 Ibid.