Срећко Ђукић за ТАНЈУГ

 

Србија би требало да повећа експлоатацију гаса из домаћих извора и да се гасно повеже са суседним земљама, сматра др Срећко Ђукић, економиста и дипломата.

Како је рекао, то је неопходно будући да је у току светски рат за гас који је мера енергетске безбедности сваке земље, посебно великих, моћних земаља,

„Гас потискује нафту, јер је то и енергент и перфектна сировина која не загађује околину. Њему припада 21. век. Није случајно што се он налази у фокусу енергетске, а и генерално, безбедности великих земаља, Кине, Русије, ЕУ, итд. Велике се битке бију да се обезбеди тај енергент до краја овог века“, истиче Ђукић.

Каже да Американци имају већу производњу и потрошњу гаса од Русије, али и дефицит у билансима, јер производе више од 850 милијарди кубних метара гаса годишње, а троше више од 900 милијарди кубних метара годишње. Русија, као мања економија од САД, како додаје, производи око 700 милијарди кубних метара гаса, али је далеко мањи потрошач, а највећи извозник гаса, с обизром на то да извози око 400 милијарди кубних метара.

„Дакле Русија је на једној, САД на другој страни, али највеће тржиште гаса је европско, где се потроши око 500 милијарди кубних метара гаса годишње. Од тога се 40 одсто гаса увози из Русије. То је проблем за Америку и зато она увек поставља питање економске, политичке и енергетске зависности и безбедности ЕУ од Русије. Зато се сада бију ове битке“, објашњава Ђукић у интервјуу за Магазин бизнис.

Мишљења је да ће те битке трајати до краја овог века, односно све док се не појави други енергент, који може у тако масовној количини да замени гас или највећим делом и нафту.

Коментаришући позицију Србије у том рату око гаса, Ђукић каже да смо ми исцрпели наше енергетске могућности, те да можемо да искористимо још мало алтернативну енергију која је била веома популарна једно време – енергија из биомасе, ветрењаче, мини хидроелектране, соларни панели…

„Али, све су то алтернативни облици енергије за које објективни истраживачи кажу да могу да учествују у енергетском билансу са 15, 20 до 30 одсто. А шта да радимо са преосталих 70 одсто? Притом, оних 30 одсто је много скупље од преосталих 70 одсто, јер све те мини електране, ветрењаче, енергију сунца више плаћамо“, наводи он.

Истиче да је за Србију идеално решење био гасовод Јужни ток, који није опстао.

„Што се тиче Србије и наше производње, ја сам поборник тога да искористимо гас који ми имамо, из извора у Србији. Садашња производња домаћег гаса може да достигне око милијарду кубних метара, а могла би да се утростручи, што значи да наредних 50 година можемо да производимо до три милијарде кубних метара гаса годишње“, каже Ђукић.

Додаје да су резерве гаса у Србији верификоване, могу се пронаћи на сајтовима САД-а који су постављени у Будимпешти.  „Американци су то установили. Радили су истраживања и податке ажурирају сваке две, три године. То су новији подаци“, напомиње.

Према његовим речима, „ми треба сопствену производњу гаса да подигнемо и треба да се гасно повежемо са суседним земљама, са Румунијом и Бугарском, јер очигледно је да нећемо имати магистрални гасовод преко Србије“. На примедбу да ће Србија добијати гас из Турског тока, одговара да ће Турски ток пунити део Бугарске, али да постоји могућност да он оде преко источног прстена на Мађарску и на Словачку, а да један део остане у Бугарској.

„Турски ток треба, пре свега, да снабдева део ЕУ, а ми нисмо део ЕУ. Словачка јако лобира за источни прстен у којем су Мађарска, Бугарска и Словачка. Јер, Словачка је, после Немачке, главно раскршће руског гаса у Европи. А то су огромни приходи. И ту нема пријатеља“, каже Ђукић.

Србија би, сматра, морала да се бори да преко Бугарске буде прикључена или на Турски ток или на такозвани Јужни коридор – на гасовод из Азербејџана, који иде преко Турске, при чему један крак треба да иде од Турске за Албанију, Црну Гору, БиХ, Хрватску, а други да иде преко Албаније за Косово.

„Србија би се, у том случају, прикључила преко Косова. Не треба искључити ни ту могућност… Трећа могућност је да се прикључимо на Румунију, која има довољне количине гаса, а ми бисмо могли да узмемо један део“, закључује др Срећко Ђукић.

 

19. октобар 2018. 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Adresa
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal