Разговор водио: Вељко Зељковић

Уколико амерички председник Џо Бајден истраје у својој намери да се САД врате у Париски климатски споразум, а што, између осталог, подразумева и смањење производње нафте и течног нафтног гаса из шкриљаца у тој земљи, доћи ће до великих поремећаја на светском енергетском тржишту, а поготово ако се зна да нека од највећих европских налазишта гаса полако пресушују. Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” енергетичар и економски аналитичар из Београда Милош Здравковић, наводећи да су због свега тога Европа, па самим тим и Балкан, дугорочно осуђени на Русију и руски гас и нафту.

 

- Прича о течном нафтном гасу којим би се Европа могла снабдевати једноставно нема упориште. То што причају разне невладине организације и некакви аналитичари нема везе са реалношћу, а што се, уосталом, може видети и из потеза Немачке која је одлучила да након изградње гасовода “Северни ток 1”, заједно са Русијом изгради и “Северни ток 2” - каже Здравковић.

У наставку овог разговора Здравковић је појаснио и како је због гаса и нафте пропао Совјетски Савез, да ли би исту судбину могла доживети Америка, колико су енергенти моћно геополитичко оружје, али и како је текла “демократизација” Сирије, те која су све потенцијално нова жаришта у свијету.

ГЛАС: Утисак је да је Америка након избора Џоа Бајдена за предсједника поново заоштрила своју спољну политику према Русији. Како ће тај нови политички сукоб и енергетски рат Москве и Вашингтона изгледати?

ЗДРАВКОВИЋ: Спољна политика Бајдена ће пре свега бити усмерена на повратак Америке на светску сцену, јачање трансатлантских односа, али и жестоку конфронтацију са Кином. Они ће у ту причу покушати увући Јапан, Аустралију, али и Индију. Међутим, оно што је битно нагласити, јесте повратак САД у Париски климатски споразум, а што ће умногоме утицати на америчко лидерство у производњи енергије добијене из фосилних горива. Подсетио бих да се Совјетски Савез крајем осамдесетих распао када је цена нафте нагло пала на светским тржиштима. До тога је дошло након договора Роналда Регана и саудијског краља, али и америчке револуције у производњи нафте и гаса из шкриљаца. Тада је настало чак 29 компанија које су се бавиле “фракингом” и отворено је око 16.000 нових бушотина. Двадесетак година касније нови моменти. Русија је са чланицама ОПЕК-а повећала производњу, тако да је америчка индустрија, а која у великој мери зависи од “фракинга”, доживела велики притисак. Све ово наводим јер сматрам да ће последњи потези Бајдена довести до драстичног слабљења америчког енергетског утицаја на Европу, па самим тим и на Балкан, због чега ће се европске државе морати, хтеле то или не, више ослонити на руски гас.

ГЛАС: Да ли су потези Русије чисто економске природе или ту има и геополитичких циљева и који су?

ЗДРАВКОВИЋ: За разлику од неког ранијег периода, Руси сада на све гледају као на велики бизнис који у великој мери пуни њихову државну касу. Иначе, ту негативну причу око Русије и неког њеног наводног малигног утицаја први је пласирао некадашњи председник Румуније Јонеску, који је рекао да је “Гаспром” нова руска црвена армија, те да Москва преко ове компаније држи у шаци европске земље. Наравно, када имате једну такву моћну полугу какав је “Гаспром” или “Лукоил”, то може представљати моћно геополитичко оруђе, али, понављам, новац је на првом месту.   

 

ГЛАС: Зашто се одустало од градње гасовода “Јужни ток”?

ЗДРАВКОВИЋ: Пројекат није реализован јер поједине земље са севера Европе нису виделе свој комерцијални интерес. Наравно, тај пројекат није био ни у интересу САД, које су га на све начине покушавале блокирати. Нема ту љубави и мржње. Енергија је само велики и уносни бизнис. Некадашњи Совјетски Савез је на све то посматрао кроз лупу политике. Због тога су и пропали. “Нова Русија” сада на све то гледа другачије. Треба напоменути да Москва ни у доба хладнога рата енергентима није уцењивала друге земље. Никада нису заврнули своје вентиле, јер су знали да то, дугорочно гледајући, није добро. Свака криза која се десила у Европи везана је за Украјину, због чега су Немци и Руси направили гасоводе. Био је планиран и “Јужни ток” капацитета 63 милиона кубних метара гаса, али се одустало од тога. Поређења ради, западни гасоводи попут оног “Трансанадолијског”, имају капацитет од 16 милијарди. Значи четири пута мање. Још мањи је онај “Трансјадрански”, који је око 10 милиона. “Јужни ток” је пропао јер Италија, пре свега, у то време није била финансијски способна да испрати један тако велики пројекат. Тада је и Бугарска одустала, а до тога је дошло након посете америчког сенатора Џоа Мекејна овој земљи. Он је тада председнику Бугарске Борису Борисову поручио да “слобода има своју цену”.  

ГЛАС: Како коментаришете то што су власти у ФБиХ одлучиле да се не прикључују на руско-турски гасовод, већ на “Трансјадрански”? Може ли се рећи да се ради о политичкој, а не здраворазумској економској одлуци?

ЗДРАВКОВИЋ: “Турски ток” је пре свега намењен за снабдевање Турске. Треба напоменути да су Турци још почетком деведесетих година направили гасовод “Плави ток”. Они су данас озбиљно гасно чвориште у свету. Преко њене територије пролази и гасовод ТАНАП. С друге стране, одлука власти у ФБиХ је неразумљива и потпуно нелогична. Истина, што већа диверзификација гаса и прављење више извора снабдевања је добра одлука, али треба знати и да нико са ценом гаса не може Русима парирати. Због тога је бошњачка одлука потпуно економски сулуда. Ово говорим као инжењер. Сваку своју реч и реченицу могу математички доказати.

ГЛАС: На којим просторима би се ти интереси великих сила још могли поклопити, које су то критичне тачке?

ЗДРАВКОВИЋ: Ми Европљани смо помало егоцентрични. Као прво, не треба заборавити да у Азији живи две трећине светске популације. Руси су на тим просторима изградили неке од највећих гасовода, а који, пре свега, служе за снабдевање Кине овим енергентом. Кинези су се обавезали да ће годишње куповати 38 милијарди кубика руског гаса. Како би снабдели то све захтевније и “гладније” тржиште, Руси су направили и један гигантски гасовод који са налазишта Сахалин испоручује гас у тај део света. Његов капацитет је невероватних 36,5 милијарди кубика. Европа је још увек најатрактивније гасно тржиште, али то ће се променити у некој блиској будућности. Није нормално да државе у Африци користе свега четири одсто светских енергената, а Европа чак 30 одсто. Индија и Индокина користе свега 14 одсто, а има их преко две милијарде. Због тога је за Европљане много паметније да сада праве дугорочне уговоре са Русијом о испоруци гаса, односно са било ким ко им може гарантовати испоруку овог важног енергента.

ГЛАС: Како гледате на изјаве да су Руси наводно криви и за блокаду Суецког канала?

ЗДРАВКОВИЋ: Па то је смешно. То није ништа друго до малигна пропаганда, јер се неко оптужује за нешто без икаквих доказа. Нажалост, ту исту врсту пропаганде на овим нашим просторима спроводе разне невладине организације. Много пута сам морао да реагујем на њихове несувисле коментаре и анализе како је течни нафтни гас јефтинији од гаса из цевовода. То, наравно, није тачно, дупло је скупљи. Он се прво вади из шкриљаца и цевоводима транспортује до лука, где се из гасовитог стања претвара у течно. Тај поступак се касније опет понавља и такав гас се онда путем гасовода транспортује до крајњих корисника. Све то кошта. С друге стране, производња и транспорт руског или, рецимо, норвешког гаса су много јефтинији. Често се може чути како неко не жели руски гас, а ти исти заборављају или не знају да европска производња овог енергената константно пада. Производња у Северном мору сваке године пада за око пет милијарди кубика. Гронингенско гасно поље у Холандији, иначе највеће европско налазиште гаса, налази се пред гашењем. То је планирано за 2030. годину. Ако знамо све ово, онда није тешко закључити у ком правцу треба градити своју енергетску стабилност. Драго ми је што су у Србији, али и Републици Српској то препознали.

ГЛАС: Да ли је Сирија можда најбољи примјер куда једна глобалистичка и империјалистичка политика може одвести неку земљу?

ЗДРАВКОВИЋ: Не знам да ли је најбољи, али јесте добар. Сирија је једна изразито мултинационална земља, на чијим просторима је испреплетено много религија. Већинско становништво је муслиманско, али подељено. Сунити су у већини, али шиити владају. Између ове две скупине влада незамислива мржња која је већа и од оне између, рецимо, радикалног муслимана и хришћана. Ту су и Друзи, али и велики број Курда и хришћана. Они су у миру и складу живели вековима. Све се променило када је власт у овој земљи проглашена недемократском и диктаторском. Оно што је посебно интересантно јесте што су иза ове наводне “демократизације” Сирије стале земље попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина. Стале су земље у којима су забрањене политичке партије, у којима жене не могу изаћи на улицу без пратњи мушкарца, где се каменују људи и одсецају главе. Толико о демократији.    

ГЛАС: Константно се говори и о “зеленој енергији”. Једном приликом сте рекли да је она “зелена колико и амерички долар”?

ЗДРАВКОВИЋ: Схватајући да снага Русије проистиче из њене величине, потенцијала и економије, Америка и западни свет су одлучили да пређу на “нешто друго”. Као што су се некада земље запада, а пре свега оне европске, обогатиле на индустрији угља и челика, они сада покушавају да наметну “зелену агенду” и један нови концепт. Наравно, треба водити рачуна о околини и животној средини, али не на начин на који је то смишљено у западном делу света. Верујем да код једног броја људи постоји добра воља и добра намера, али поента ове приче јесте да се наметну неке нове технологије и да се њима заради. На њихову жалост, испоставило се да их је Кина у томе претекла, а поготово по питању солара. Отишли су много даље него цела планета заједно. И када је у питању нуклеарна енергија, а која би могла да замени фосилна горива, светски лидери су Руси и Кинези.

ГЛАС: Која је улога некадашњег потпредсједника САД Ала Гора у овој причи?

ЗДРАВКОВИЋ: За мене је он веома занимљива и позитивна личност. Вероватно најпрепознатљивије добро лице демократа. Гор је међу првима кренуо да прича о тој зеленој агенди и климатским променама. Верујем да су његове намере биле искрене, али је, као што сам већ рекао, западни свет све то покушао да искористи да би наметнуо неке своје ствари. Сада је у први план стављена Грета Тунберг, једна клинка која прича како би Кинези требало да смање коришћење штапића за јело јер уништавају дрвеће. Она чак не зна да се они праве од бамбуса. Цела поента ове агенде запада јесте да богати треба да постану још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

Косово

ГЛАС: Колико и сама прича о КиМ има везе са енергентима?

ЗДРАВКОВИЋ: Па мислим да нема. На страну треба ставити емоције и то што смо духовно и културно везани за Косово. Истина, у тој јужној српској покрајини се налазе велике резерве лигнита и неких других метала, али не ради се о количинама које би могле бити толико интересантне глобалистима. Србији су оне интересантне, али не и свету.

9. април 2021. 

www.glassrpske.com

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal