Пише: Драгана Трифковић 

Акција Очистимо Србију, успешно је спроведена у јуну ове године. Ово је друга година за редом, како се спроводи организовано уклањање ђубрета на територији целе Србије. У акцији коју је покренуло Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, према речима ресорног министра, ове године је учествовало око 290.000 волонтера, што је премашило сва очекивања. Одзив грађана, који су добровољно уложили време и рад за заједничко добро, је без сумње, за сваку похвалу.
За осуду су, насупрот, многи потези које је Министарство животне средине, рударства и просторног планирања начинило у вези са овом акцијом, а проучавањем рада овог министарства нашли би се докази за бројне злоупотребе службеног положаја, под условом да у Србији постоје правосудни органи који би се тиме бавили.
Већ извесно време Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, бави се промоцијом која за циљ има подизање свести јавности о здравој животној средини. Намера је потпуно легитимна, међутим проблематичан је начин промоције а у крајњем случају ефекти, чијим разматрањем се стиче утисак о суштини проблема. Проблем је потребно интегративно посматрати, с обзиром да је повезан са проблемима нашег друштва у целини.

Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола "Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви.

Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др.

Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове:

Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за Геостратешке студије

Пољопривреда је примарна привредна грана и основа за економски развој државе. Узимајући у обзир проценат обрадивих површина Србије (4.867.000 хектара или око 55 одсто) и природне погодности (клима и земљиште), јасно је да постоји огроман потенцијал за разноврсну пољопривредну производњу. Међутим, и поред ових чињеница, Србија је на претпоследњем месту у Европи по извозу пољопривредних производа, иако су њене обрадиве површине (0,56 ha по становнику) изнад стандарда земаља Европе.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal