Оно што се данас дешава у Украјини умногоме подсећа на време страдања Срба, како у СРЈ тако и у Републици Српској. Технологија смишљена у западним центрима моћи је слична.
Да би се бомбардовала Србија измешљен је Рачак где су наводно страдале невине цивилне жртве. То је био непосредан повод за бомбардовање Срба. Истина је сасвим другачија. Истражни судија која је водила цео поступак Даница Маринковић је написала књигу у којој је навела све махинације и манипулације смишљене да се оптужи српска страна.
Такође, уочи почетка бомбардовања 1999. године екслодирала је бомба велике разорне моћи на пијаци у Косовској Митровици где су опет западни медији по директиви својих влада оптужили српску страну. Ван сваке логике је да би то Срби урадили јер тај злочин никако не иде у корист Београда.
Отприлике нешто слично се дешавало и у Босни и Херцеговини. Бомба бачена на градској пијаци у Меркалама је опет исценирана тако да се оптуже Срби. То је онда био разлог да НАТО пакт крене са бомбардовањем Срба у БиХ.
Истоветно се дешава и данас када се оптужује Руска Федерација за злочине над цивилним жртвама у Украјини. Руси су оптужени за наводни масакр цивила у приградском насељу Буча код Кијева иако чак и неке западне владе у то сумњају. Слично се десило и са гранатирањем железничке станице у граду Краматорск у доњецкој области који је под контролом Кијева где се опет оптужују Руси. Амерички председник Бајден мимо сваке истраге одмах жури да оптужи Москву. Онај ко се мало више удуби знаће да је Крематорск град у доњецкој области који се листом 2014. године изјаснио за издвајање из Украјине у посебну Доњецку област. Становништво тог града су искључиво Руси.
Током сукоба у Украјини чак и западни медији констатују да Руси споро напредују управо из разлога јер штеде цивиле. Цивили иначе фашисоидном режиму из Кијева у многим случајевима служе као живи штит што може да се види у доњецком граду Мариупољу. Многи ће да кажу, па Запад се управо бори против таквих режима, што није тачно. Сетимо се само Пиночеовог режима у Чилеу, Франковог режима у Шпанији, јер кад су у питању западни интереси друштвено уређење једне земље је најмање битно. Уосталом, подржавањем терористичке ОВК на Косову и Метохији је главни доказ томе.
Међутим, оно што је најнеобичније јесте да се неки политички кругови у Москви одушевљавају победом Александра Вучића на изборима у Србији. Председник Србије је до сада два пута гласао у Генералној скупштини УН против Руске Федерације. Кад су га питали зашто то ради, он каже да воли Русију али највише воли Србију, односно највише воли себе, имајући у виду да је уцењен од стране Запада због бројних криминалних афера. Грађанима Србије каже да је Србија гласала против Русије из разлога да ЕУ не би спречила доток нафте и гаса у Србију. Председник лаже јер и лаику је јасно да снабдевање Србије нафтом и гасом иде из Руске Федерације а не из ЕУ. Гасом преко турског тока а нафта може да бира путеве, да ли ће преко јадранског нафотовода или танкерима међународном пловидбом преко Дунава.
И оно што је још горе, Александар Вучић се спрема да уведе санкције Руској Федерацији што се види чак и из авиона. За утеху, председник Србије се заклиње руској страни да Србија никада неће да уђе у НАТО. Да ли му се може веровати? Тешко. Знајући да се до сада стотину пута заклињао да никада и нигде неће гласати против Руске Федерације која преко Резлоуције 1244 СБ чува целовитост Републике Србије као и стављањем вета спречава да се Срби прогласе геноцидним народом због дешавање у Сребреници.
Међутим, оно што је сигурно јесте да га чак ни највише руско одликовање Александра Невског неће зауставити да већ сутра уведе санкције Русији а прекосутра аплицира за улазак у НАТО пакт. Јер ко лаже, тај и краде, а ко краде тај и издаје.
12. април 2022.