Саботажа Северног тока, економски ударац Европи
Саботажа Северног тока отворила је дебату широм света, а многи учесници ових дебата захтевају да се случај у потпуности истражи у складу са међународним правом.
Професор Универзитета Колумбија у САД Џефри Сакс недавно је у Савету безбедности УН говорио о случају саботаже гасовода Северни ток. Он сматра да уништавање гасовода Северни ток 26. септембра 2022. представља акт међународног тероризма и претњу миру.
Амерички новинар Сејмур Херш тврди да су САД уз помоћ Норвешке дигле у ваздух гасовод Северни ток.
Руска Федерација захтева да УН формира независну комисију за истрагу саботаже.
Сједињене Државе поричу умешаност у случај.
У многобројним медијима могли смо да чујемо различите тврдње. Нови обавештајни подаци сугеришу да иза прошлогодишњег напада на гасоводе Северни ток можда стоји проукрајинска група, написао је Њујорк тајмс: „Обавештајни подаци америчких служби, указују да су експлозив на гасоводима вероватно поставили искусни рониоци који нису повезани са војском или специјалним службама. У нападу нису учествовали држављани Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, већ појединци руске или украјинске националности".
Са друге стране немачки Цајт пише: "Немачки истражитељи идентификовали су брод са којег је извршена саботажа Северног тока, и додаје да трагови воде до компаније у власништву Украјинаца. Седиште компаније је у Пољској и њени власници су двојица Украјинаца, а тајну операцију у Балтичком мору наводно је извело шест особа - пет мушкараца и једна жена. Групу су чинили капетан, два рониоца, два ронилачка помоћника и доктор, а они су наводно превезли експлозив до места злочина и тамо га поставили. Њихова националност није позната, пише немачки лист и наводи да су нападачи користили лажне пасоше које су употребили и за изнајмљивање чамца“.
Као што можемо да видимо постоје многобројне различите тврдње, а светска јавност је поприлично збуњена. Из тог разлога Европска платформа за дијалог и сарадњу, организовала је 16. марта Међународну конференцију: Саботажа Северног тока, економски ударац Европи.
На конференцији су говорили: Даниел Ковалик, професор хуманитарног права, сарадник Центра за геостратешке студије (САД), Стефан Бреу, директор Швајцарског центра за глобалне трендове (Швајцарска), Лоран Хенингер, војни историчар (Француска), Јунус Сонер, политиколог, аутор United world international (Турска), Стефан Осенкоп, новинар, сарадник Шилер института (Немачка), Конрад Рекас, новинар, политички аналитичар (Пољска), Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије (Србија).
Амерички професор Даниел Ковалик истакао је да је саботажа гасовода Северни ток 1 и 2 највећа индустријска али и еколошка саботажа за коју знамо. Он је подвукао да је последица овог акта ослобађање више од 400 000 Т метана у атмосферу који има 20 пута већи утицај на глобално загревање од CO2. Професор Ковалик је подсетио на то да је амерички председник обећао јавно да гасовод Северни ток неће бити функционалан: „Као правник који познаје криминално право могу да кажем да се види мотив, затим имате некога ко говори шта ће се десити и потврду да се то остварило“.
Као закључак, г. Ковалик је навео: „Ово је акт саботаже немачке економије, али и западноевропске у целини, односно наших савезника из НАТО. Ако се докаже да су тврдње Херша тачнем то ће водити до распада НАТО, а могуће и САД. Посебно је сумњиво јер западни медији о томе не желе да пишу. Херш је више од 50 година уважени новинар који је писао за New York Times, NewYorker, London review of books. Сада не може да објави текст ни у једним водећим медијима, већ је принуђен да води блог о томе. То показује размере корупције западних медија“.
Стефан Бреу, директор Швајцарског центра за глобалне трендове, навео је да је „Напад био реализован у време када су Норвешка, Пољска и Данска свечано отвориле Балтички гасовод којим треба да се обезбеди гас за Европу, уместо оног који долази преко Северног тока. НАТО је издао саопштење поводом саботаже да је оштећење гасовода Северни ток 1 и 2 резултат намерних непромишљених и неодговорних дела саботаже. У западним медијима је прва реакција била да се окриви Русија за саботажу. Ипак последњих месеци је ситуација почела да се мења, постаје све теже да се Русија окривљује за саботажу, како се појављују нове информације. Представници НАТО и ЕУ су тражила истрагу против саботаже и захтевала да се починиоци казне, а сада ће бити тестирани реалношћу, уколико се установи да су напади дошли не са руске, већ са друге стране“.
Француски војни историчар г. Лоран Хенингер изразио је сумњу на још један аспект, а то је улога британске обавештајне службе: „Оно што везује САД и ВБ је то да су обе чланице НАТО али и да су обе дубоко везане за мора и флуидне просторе. Културе уопште ове две земље су дубоко укорењене у мору, или барем дубоко укалупљене из морских концепата. А шта учи поморска историја? Учи нас да су напади лажном заставом један од најзахтевнијих делова поморског права за око два века. Чак и сама реч лажна застава, наводи нас на пиратску тактику која се користила чак и у 18. веку“.
Војни историчар је навео да историју последња два века од како је Америка настала као независна држава карактерише то да 90% сукоба у које су били умешани Американци, догодило се након неког веома чудног поморског инцидента: „Поморског или у неким случајевима ваздушног. Ваздух је други флуидни простор“. Као примере историчар Хенингер навео је: Бостонску чајанку 1776. године, морнарички напад у Триполију 1801. године, експлозију у луци Хавана 1898. године, или потапање брода Луситанија у Првом светском рату, затим Перл Харбур 1941, то су све провокације са мора.
Као закључак г. Хенингер је истакао: „Погледајте распложење и идеологију коју су оснивачи САД користили током времена остваривања независности. Говорили су ми нисмо као европске монархије и диктатуре где суверени владари иду у рат према сопственим жељама, ми смо мирољубива нација која неће да иде у рат, осим ако је нападнута. Због тога сваки пут усмеравају конфликте у том правцу. Мислим да овде имамо оквир да разумемо њихов модус операнди кроз време и због тога сам веома песимистичан у погледу будућности“.
Јунус Сонер, политиколог из Турске је говорио о недавном обарању америчког дрона у Црном мору у близини Крима, где је прикупљао обавештајне податке: „Наредног дана је Амерички сенат предложио Закон о безбедности Црног мора 2023. који је заправо реприза закона који је предложен 2022. године. Овде се надовезујем на претходног колегу из Француске, где тај закон предвиђа да се успостави постојано ротирајуће присиство поморско присуство НАТО у Црном мору. Овај закон има вишеструке циљеве, а један од њих је и смањивање зависности од Русије. Овде долазимо до главне поенте, а то је да Северни ток има брата близанца, а то је Турски ток. Он има исту сврху као и Северни ток а то је енергетска интеграција Евроазијског простора. Турски ток је такође таргетиран од стране САД. То је заправо паралелан процес који се рефлектује и у реторици“.
Јунус Сонер је подсетио н заједничку изјаву америчког државног секретара и његовог украјинског колегу из новембра 2018. године у време када је државни секретар био Мајк Помпео. Обе стране су овде сагласне: САД и Украјина подвлаче важност настављања координације око заустављања предложених руских гасовода који би штетили Украјини, украјинској економији и стратешкој стабилности, као што су Северни ток 2, и Турски ток.
„Оба гасовода су прво погођена санкцијама што говори о томе да ће САД пореметити ове енергетске везе. Почињена саботажа указује и на неисправност функције или режима санкција, јер без обзира на то што су их увеле и што оне јесу погодиле Северни ток, као и Турски ток економски, то није било довољно. Рекао бих да ова средства неоимперијализма више не функционишу и да су САД биле принуђене да прибегну саботажи“, истакао је г. Сонер.
Као закључак, турски политиколог је навео: „Ми у Турској смо веома свесни да НАТО присуство у и около Турске, није само претња за земље као што су Русија, Сирија или Иран, већ је претња за турске конекције, посебно енергетске са Балканом. Мислим да је Турска научила веома добре лекције из случаја са саботажом Северног тока, да је присуство НАТО у земљи и у водама око земље, у Егејском, Медитеранском мору или Црном мору, велика опасност од поновних саботажа као и за нашу националну безбедност“.
Стефан Осенкоп, сарадник Шилер института из Немачке, сматра да да немачка влада спречава било какве кораке да се суочи са открићима Сејмора Херша у случају саботаже Северног тока. „Неопходно је да се покрене међународна истрага и да се изврши притисак на Немачку, али и на Шведску и Данску, да објаве и поделе релевантне податке о активностима у Балтичком мору током последњих месеци. Не мислим да ће оптужени, односно САД, Норвешка и НАТО, то учинити. Притисак мора доћи не само из Русије, већ и из Кине, Индије, других моћних земаља у успону и мултилатералних институција као што су Уједињене нације, али и из групе БРИКС+ која се брзо развија“.
Г. Осенкоп је присустовао седницама у немачком парламенту где је изнет предлог за формирање парламентарне комисије која би истражила шта влада зна о случају Северни ток, међутим предлог је брзо одбијен: „С једне стране, противници предлога кажу да то није задатак парламента, већ тужилаштва. Међутим, канцеларија савезног тужиоца ћутала је упркос растућем интересу јавности. С друге стране, иницијатори предлога брзо су оклеветани као Путинови агенти, апологети руске агресије и преносиоци руске пропаганде и антиамеричких осећања“.
О томе шта је суштина проблема, немачки стручњак је рекао следеће: „Неоконзервативци, као што је Викторија Нуленд, једноставно су продужетак овог оригиналног, историјски дубљег зла Британске империје, која још увек одређује актуелну америчку војну политику, као што су АУКУС и глобални НАТО, и финансијску политику, као што су дерегулација, санкције и спашавање, са циљем да САД остану једина водећа светска сила. Међутим, контрапокрет овој тиранији је у пуном јеку, што показује руска акција демилитаризације и денацификације заступничких снага НАТО-а на украјинској територији, али и кинеска Глобална безбедносна иницијатива, која је окупила Саудијску Арабију и Иран“.
Конрад Рекас, политички аналитичар из Пољске навео је да: „Такозвано светско јавно мњење вероватно види моју земљу, Пољску као једног од најзаинтересованијих ратних хушкача, увек на првој линији агресивне империјалистичке политике вођене из Вашингтона и Лондона. У ствари, међутим, и Пољаци су, а можда пре свега, жртве изузетно опасне корелације“.
Он је скренуо пажњу на то да је озлоглашени План од 10 тачака за смањење ослањања Европске уније на руски природни гас био очигледно пропагандна лаж. „Од свих тачака једино што је заиста постигнуто било је увођење оштре политике штедње изнуђене оштром политиком цена, смањивањем социјалних покрића и приморавањем обичних грађана да користе мање енергије“.
„Из пољске перспективе, амерички терористички напад на Северни ток је несумњиво био најтрагичнији тренутак садашњег сукоба, и није случајно да су чак и мејнстрим пољски политичари, попут бившег министра спољних послова Радека Сикорског, међу првима открили информације о америчким одговорност за овај чин енергетске саботаже у Балтичком мору. Уосталом, један од важних циљева америчке агресивне политике био је повећање енергетске, а тиме и економске зависности централне Европе, укључујући Пољску, од америчких и катарских ЛНГ снабдевања, као и добијање тржишта за америчке нуклеарне технологије“, навео је г. Рекас.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије подсетила је учеснике конференције на документ који је прошле године објављен под називом: Слабљење Немачке, јачање САД: „Наравно РАНД корпорација демантује да су они израдили такав документ и проглашавају га лажним. Међутим документ заправо само садржи очигледне чињенице.
У њему стоји да „Постоји хитна потреба за приливом ресурса у америчку националну економију, посебно у банкарски систем. И само европске земље, везане обавезама у ЕУ и НАТО-у, могу да нам обезбеде ове ресурсе без значајних војних и политичких трошкова за нас. Повећање тока ресурса из Европе у Сједињене Државе могуће је ако Немачка почне да доживљава контролисану економску кризу. Престанак испорука енергената из Русије могао би да доведе до системске кризе која би била погубна за немачку економију, а посредно и за целу ЕУ“.
Драгана Трифковић сматра да на сукобу, како војном, политичком тако и економском, између Русије и Европе, највише профитирају англо-америчке устаљене елите, али не и грађани ових земаља: „Ово што се данас дешава на међународном плану је само ескалација политике која се спроводи већ деценијама, а карактеришу је креирани сукоби и борба за ресурсе, који опет чудним путевима одлазе у приватне фондове. Таква политика кочи било какав друштвени развој и не дозвољава грађанима да остварују своја права која би требало да им буду гарантована. Стиче се утисак да је тероризам у томе постао нечије легитимно средство за остваривање циљева и да смо дошли у ситуацију да он прерасте у државни тероризам“.
„Подсетићу и на случај Јужног тока, који је био најбоље решење за Балкан, како је Бугарска одустала од изградње овог гасовода, признавши да је то учинила због Американаца. Дакле, један од главних проблема данашњих држава је недостатак суверенитета и корумпираност политичких елита. Заиста мислим да смо као глобално друштво на ивици амбиса и да смо сведоци дубоке, не само политичке, економске, културне, образовне кризе система, већ и моралне, људске. Ако не успемо да променимо ситуацију на боље, бојим се да би период убрзане деградације свих вредности могао да се заврши трагично по нашу будућност“, закључила је Трифковић.
Погледајте целу конференцију:
20. март 2023.