Пише: др Владислав Б. Сотировић

Политологија као општа научна дисципина о политици, тј. како се најчешће дефинисао појам „политике“ као умећа (руко)вођења државе (старогрчког полиса – града државе) се као предмет у историјском распону различито схватао и сходно томе обрађивао. У почетку је политологија као предмет била само део генералне историје филозофске мисли да би се касније постепено осамостаљивала у виду Историје политичких доктрина, Историје политичке филозофије или пак друштвене филозофије, државне и/или правне филозофске мисли па чак и као Историја правних теорија обзиром да се умеће руковођења државом и њеним грађанима добрим делом заснива на примени, интерпретацији, реализацији и поштовању званичних правних норми (исто као и на примени неписаног али традиционалног правног законодавства и његових друштвено-моралних норми на основу којих одређена друштвена средина живи и решава своје међуљудске односе столећима).

Термин „филозофија“ у свом значењском смислу је довољно обрађен и познат и своди се у суштини на „љубав према мудрости“ тј. знању односно опште знање (науку) о човеку, тј. његовом битисању било на овом или оном свету како и самог света око њега укључујући широку лепезу друштвених и природних појава (феномена) које утичу на човеково битисање. Међутим, значење термина „теорија“ и „доктрина“ остају у многим конкретно-истраживачким случајевима, бар што се тиче Науке о политици (Политологије) неодређени или у већини случајева нејасно дефинисани односно неприхваћени на неком општем (глобалном) нивоу.

Термин „теорија“ је старогрчког порекла и у општем смислу представља знање које је као такво опште прихваћено. Али, и такво знање се у пракси појављује у најмање три облика:

  1. Теоретско знање које није (или није потребно да буде) директно везано за примену у пракси;
  2. Научно знање, тј. знање добијено официјелним системима научних провера и доказивања и које као такво постаје формално доказано и „опште признато“ као тачно (доказано) знање (тј. познавање функционисања одређене појаве, тј. феномена);
  3. Хипотетично значење (тј. тврдњу која још увек није доказана, односно „опште призната“ али се широко примењује у пракси као да јесте).

Супротно од термина „теорија“, термин „доктрина“ у Политологији углавном преовлађује код западних али поготово француских теоретичара и писаца који се баве историјатом Науке о економији. Међутим, исти тај термин „доктрина“ у Политологији може да значи потпуно другачији контекст у смислу нпр. зацртаног спољнополитичког деловања државе (нпр. „Бушова доктрина“ из 2001. г. која је прокламовала политику „America First“). У сваком случају, француски теоретичари сматрају да у историјату (политичке и економске) филозофије треба разликовати две врсте мисли:

  1. Тачно утврђена и званично усвојена (у строгом смислу речи - доказана) научна знања и законитости која се односе на одређену појаву/феномен а која је објекат одређеног проучавања – „теорија“;
  2. Погледи, схватања, назори, интерпретације, мишљења одређених особа који званично нису утврђени као „научне теорије“ али се користе као нека врста директива за конкретне политичке акције – „доктрина“ или „хипотезе“, које су више-мање практична упутства о конкретној акцији али не и званично научно призната знања законитости („теорија“).

Иначе, термин „доктрина“ је латинског порекла и потиче од речи doceo, docere, doctus (учити, бити научен, имати знања). Ипак, и овај латински термин изворно има више значења као што су:

  1. Теоретско знање које још увек није добило званичну научну потврду као проверено, тј. доказано знање у практичном животу (ова ставка се практично поистовећује са тачком 3 из гореспоменуте презентације значења термина „теорија“);
  2. Знање које се у суштини сматра истинитим, али је у практичном смислу везано за акцију (политичку или економску), тј. знање које није чисто теоретско. У овом случају, битно је напоменути да се под теоретским знањем сматрају доказане чињенице док се под доктрином подразумева нека врста упутства за практичну акцију или пак у политици наређење за извршење одређеног практичног задатка у циљу решавања практичног проблема.
  3. Научно знање што се практично поклапа са тачкама 1 и 2 из гореспоменуте презентације значења термина „теорија“.

Ипак, у пракси научног истраживања у политичким, правним и економским наукама под „теоријом“ се подразумева доказано (научно) знање док се под термином „доктрина“ сматра још увек недоказано знање са чисто научне тачке гледишта – претпоставке, које у суштини не морају бити нетачне али у пракски још увек нису формално доказане као научно тачне тј. истините. У Науци о политици се термин „теорија“ у најширем смислу речи примењује за знање у општем смислу: дакле и као знање које је научно проверено али исто тако и као знање које је још увек у форми коришћења као недоказаног хипотетичког мишљења или пак оно знање које је у основи усмерено на практичну делатност одређене групације људи.  

24. новембар 2023. 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Кнез Михаилова 10 Београд 11000

Youtube kanal