Бечка конференција о неутралности хитно упозорава на укидање трајне неутралности Аустрије
На крају, али не и најмање важно, рат у Украјини показује да је Аустрија неутрална само на папиру. Поред тога, стално се јављају нове провокације НАТО-а против Русије, која представља највећу претњу безбедности Европе. У том контексту, Центар за геостратешке студије (Београд), у сарадњи са ZurZeit-ом организовао је 1. Бечку конференцију о неутралности 22. јануара у сали Бечког академског братства Албиа.
Патрик Попел из Центра за геостратешке студије (Београд) је у уводној речи критиковао државу што „дозвољава ствари које не би смела да дозвољава“. Чињеница да неутрална Аустрија дозвољава транспорт оружја у Украјину преко њене територије је опасан развој догађаја који се мора зауставити, а санкције Русији су пуцањ у ногу. Попел је упозорио на „нову нормалност“ у којој више нема места за неутралност. Уместо тога, Аустрија мора одржати „културу неутралности“.
У кратком историјском прегледу, уредник ZurZeit-а Андреас Мелцер је истакао да је култура неутралности релативно млада. Неутралност је у почетку била само на гласу аустријској политици и прихваћена је као цена за државни уговор. Само је Бруно Крајски својом активном политиком неутралности – кључна реч: Блиски исток – оживео неутралност Аустрије. На крају, неутралност је постала део аустријског идентитета, иако из прагматичних и опортунистичких разлога.
Мелцер је објаснио да је на прелазу миленијума, након уласка Аустрије у ЕУ, тадашњи Хајдеров ФПО (Слободарска партија Аустрије) разматрао европеизацију НАТО-а, у којој би се неутралност растворила у европску солидарност, а Аустрија би могла да учествује у дефанзивној европској безбедносној политици. Коначно, Мелцер је рекао да данас неутралност, као што показује и став Аустрије у украјинском рату, више није „лепа илузија“.
Генерал Димитар Шивиков, бивши командант бугарских падобранаца, изнео је свој став о томе шта значи бити члан НАТО-а. Док је бугарска војска пре уласка у НАТО (2004) имала око 130.000 војника, данас има само 30.000 људи. Осим тога, његова матична држава мора да купује нове авионе из САД, али плаћа три пута више од Северне Македоније или Румуније. Одлуку о цени доносе искључиво САД. Као услов за приступање, Бугарска је морала да учествује у рату у Ираку. И сам је био у Ираку и Авганистану. Осим тога, САД користе четири војна објекта у Бугарској без плаћања за њих и граде нове објекте на Црном мору, што се може посматрати као припрема за рат против Русије.
Вернер Е. Болек, коиницијатор референдума о неутралности, рекао је да је Креиски промовисао неутралност, што многима данас недостаје. Грађани желе оживљавање неутралности, како је Креиски желео, али, нажалост, влада ради управо супротно, иако 94 одсто становништва жели јасну, обновљену посвећеност законодавне власти трајној неутралности и одбија придруживање војним савезима у будућности. Болек је своје опаске закључио кратко и језгровито: „Одбацити нашу неутралност била би бесмислица".
Последњи говорник био је Клаус Јосеф Грунер из онлајн медија bachheimer.com. Економски стручњак је обиљем чињеница показао колико су санкције Русији штетне за Аустрију. Грунер је објаснио да је 2014. године уведено 2.500 санкција на робу и услуге због анексије Крима, данас је због рата у Украјини број санкција 11.000.
Притом треба имати у виду да земље БРИКС-а контролишу три четвртине свих сировина широм света.
Грунер је критиковао то што Аустрија подржава санкције Русији, али не „размишља својом главом“, поготово што се енергенти углавном увозе из Русије, што је проблем не само за приватна домаћинства, већ и за многе компаније које су на граници опстанка због високих цена солвентности или су већ морали да поднесу захтев за стечај.
Грунер је известио да је због санкција дошло до повећања цене увоза гаса из Русије за 76 одсто и да је 2022. трговински дефицит са Русијом износио 6,4 милијарде евра. А према Грунеру, високе цене енергије изазване санкцијама имају следећи ефекат: „Ми [Европљани] де факто плаћамо рат за Русе.
25. јануар 2024.