Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Само неколико дана након што је Центар за геостратешке студије одржао конференцију у Београду на тему напада на традиционалну цркву, где је између осталог било речи и о прогону Украјинске православне цркве (УПЦ), друштвеним мрежама се проширила застрашујућа фотографија до непрепознатљивости избијеног православног духовника. Реч је о митрополиту банченском Лонгину, намеснику Черњевачко-буковинске епархије канонске Украјинске православне цркве.
Фото: Митрополит Лонгин након пребијања (FB страница Банченског манастира)
Свако ко је видео ову фотографију могао је да схвати како се помахнитали украјински националисти, који имају подржку кијевског режима, обрачунавају са клиром једине регуларне православне цркве у Украјини. Да страхота буде још већа, митрополит Лонгин (световно Михаил Жар) је херој Украјине који је ово звање заслужио још 2008. године јер је удомио више од 400 сирочади од којих многи имају сметње у развоју. Митрополит је усвојио преко двеста педесеторо деце, а међу онима које је удомио има преко 100 инвалида и преко 80 заражених ХИВ вирусом. Када се замонашио Лонгин је са још четворицом монаха почео да гради манастир Светог Вазнесења у близини села Банченија и истовремено прихватилиште за сирочад. Сада на овој територији постоји већ седам храмова, дечије село, конаци, звоник и многи пропратни објекти.
Право чудo је да је митрополит Лонгин жив, јер је до сада преживео три срчана и један мождани удар, две операције на срцу, био је отрован живом и арсеном, а од почетка рата у Украјини, постао је мета украјинских екстремиста јер је иступао против рата.
Када је 2014. почео рат у Донбасу, урадио је оно што је требало да уради сваки свештеник – позвао је на мир: „Позивам вас да будете јединствени и не шаљете своју децу у смрт. Наша православна вера нам не дозвољава да се убијамо. Они желе смрт нашег народа који живи у миру и са Богом, зарад својих политичких интереса, ради оних који штите своје пословне и руководеће позиције“, рекао је владика Лонгин током проповеди и додао да на литургији неће помињати нове власти Украјине, које „седе у столицама и наређују убиства“ и да ће се молити да их Бог просветли. Затим је директно рекао да је рат у Донбасу „дело проклете Европе, за коју су Свети Оци рекли: „Не клањајте се звери“, и Американаца, који где год да интервенишу, сеју само непријатељство и крвопролиће“.
Националисти у Украјини су те речи схватили као покушај саботирања мобилизације и оптужили су Лонгина да ради за Кремљ. Напади на митрополита Лонгина су се појачали 2018. године накох што је посланике који су гласали за молбу цариградском патријарху за томос назвао „атеистима и слугама сатане“.
Предајом лажног томоса такозваној Православној цркви Украјине (ПЦУ) 2019. године почео је отворени терор над канонском Украјинском православном црквом, њеним свешенством и верницима. Уз благослов кијевског режима, безбедносне снаге и наоружани националисти организују упаде у храмове УПЦ широм Украјине, малтретирање и пребијање свештенства и отимање храмова које затим додељују припадницима новоосноване секте ПЦУ. Иста мука снашла је и Черњевачко-буковинску епархију где је против митрополита Лонгина прошле године покренут поступак због наводног изазивања међурелигијске мржње, јер се са „омаловажавањем“ изјашњавао о ПЦУ. Световазнесењски Банченски манастир је већ неколико пута био мета напада припадника ВСУ и СБУ, који су наоружани долазили да претресају манастир и плаше децу.
За највећи „грех“ митрополиту украјински режим је узео то што не признаје „proxy“ Православну цркву Украјине коју је створио ЦИА патријарх Вартоломеј у завери са Владимиром Зеленским. Митрополит Лонгин је више пута критиковао расколничко деловање Вартоломеја, назвавши га крвопијом: „Видите како се Вартоломеј напио хришћанске крви, желећи да постане папа свих хришћана широм света. Али наш „папа“, наш Отац је Господ Бог, а глава наше Цркве је Исус Христос. И сви ми – патријарси, епископи, свештеници, монаси и сав народ Божији – сви служимо своме Цару, који је рођен да Себе жртвује за опроштај грехова свих људи, док у свету хоће да изаберу другог цара – владара целе земље“.
Након почетка руске специјалне војне операције (СВО) у мају 2022. године, одржан је Црквени сабор УПЦ на коме је објављено да је Украјинска православна црква прогласила пуну независност од Московске патријаршије. Руска православна црква није признала ову промену у свом односу према УПЦ, већ и даље дефинише УПЦ МП као „самоуправну цркву са правима широке аутономије“. Сабор УПЦ је упутио писмо патријарху да „позове руководство Руске Федерације да одмах прекине војна дејства, а недуго после тога обратио се и митрополит Лонгин патријарху Кирилу, критикујући његову позицију у односу на СВО: „Хвала Вам, Ваша Светости, на Вашем великом благослову на крвопролиће. То је безбожништво“. Без обзира на такву одлуку, као и на позамашне донације УПЦ оружаним снагама Украјине и то што десеторо деце митрополита Лонгина ратује на украјинској страни, кијевски режим је наставио да спроводи још већи терор над Украјинском православном црквом.
Како се накнадно сазнало, у ноћи 22. јануара украјински нацисти су жестоко претукли митрополита Лонгина, јер одбија да преда православне цркве расколницима из ПЦУ. Савез православних новинара објавио је речи митрополита Лонгина: „Ово се догодило у ноћи 22. јануара 2024. године. Три пута су покуцали на врата, а када сам отворио, уследио је ударац од којег сам изгубио свест. Због ударца је била неопходна операција на очним капцима. Сада се осећам добро. Све остаје на милост и немилост Божију!“.
Украјински медији су објавили како је наводно митрополит Лонгин пао и сам се повредио: „Незванични извори из Буковинске епархије јавили су да владика није могао да одржи равнотежу и пао је после операције срца, јер је његово лечење подразумевало узимање лекова који имају тешке нежељене ефекте“. Ово све говори у прилог томе да без потпуне денацификације Украјине норамалан живот у ову земљу неће моћи да се врати. Овде се не ради само о русофобији кијевског режима и свему што из тога проистиче, а уперено је ка потпуном уништењу руског језика, културе и вере већ и више од тога ако узмемо у обзир чињеницу да је митрополит Логин етнички Румун и да се његова епархија налази тик уз румунску границу те у њој живи велики број припадника румунске мањине у Украјини. Међу овом румунском националном мањином, митрополит је веома популаран и ауторитативан. Чак 110 од 120 парохија на румунском језику у Украјини припада УПЦ и већина њих се налази на територији Черњевачко-буковинске епархије. Крајем прошле године су Румуни у Букурешту организовали митинг испред Амбасаде Украјине у том граду, због напада украјинких власти на митрополита Лонгина. Румунски политичар Желу Вишан, прошле године је оштро критиковао Зеленског због напада на УПЦ што је назвао „нацистичком политиком етничког и верског чишћења“. Поред митрополита Лонгина у Украјини се прети и другим румунским свештеницима од којих се захтева да пређу у ПЦУ и прекину да служе на румунском језику. У Украјини су забрањени сву језици националних мањина, а не само руски.
И док је напад на митрополита Лонгина у центру пажње, наоружане банде ангажоване од стране ПЦУ и даље упадају у храмове, не презајући ни од тога да бију жене и старце који им се супротстављају у жељи да заштите своје цркве. Пре пар дана такав случај десио се у месту Ленковцах, Черњевачко-буковинске епархије, где је ПЦУ ангажовала фирму за обезбеђење „Тигар“ за отимање Петропавловског храма од верника. Радници обезбеђења су се физички обрачунали са верницима који нису желели лажним свештеницима ПЦУ да дозволе заузимање храма. Видео који су снимили верници испред храма делује као више него реалистична апокалипса.
Митрополит банченски Лонгин је у беседи на празник Рођења Христовог скренуо пажњу верницима да је „за православне у Украјини наступило тешко време, када свако мора да да одговор – како ће служити Богу“. Он је том приликом навео и следеће: „Гонения будут во всех Церквах, чьи главы не продадутся властям“ или у прводу са руског: „ Биће прогона у свим помесним Црквама чији се поглавари не продају властима“. Ово треба да служи као опомена свима па и Српској православној цркви која већ дуже време не реагује адекватно на деградирајуће процесе у нашем друштву од ширења ЛГБТ пропаганде, до умањивања броја јасеновачких жртава, одвајања духовне колевке Косова и Метохије, отуђивања цркава у Македонији, што све спроводе спољне силе путем кооперативне власти у Србији. Како радили, тако нам и Бог помогао.
14. фебруар 2024.