Пише: Милош Здравковић

Настанак Исламске републике Пакистан 1947. године, сада шесте најмногољудније земље на свету , је било велико достигнуће муслимана у Британској Индији . Муслимани су хтели државу у којој би живели своје животе у складу са својим верским и културним традицијама и где би економски просперирали знатно више него под већинском хиндуистичком заједницом у Индији .

Послератна Индија се убрзо нашла међу водећим земљама Покрета несврстаних и постала главни партнер Москве у региону. Та веза је постала још чвршћа после захлађења односа између СССР-а и Кине која још увек има територијалне спорове са Индијом.

Пакистан такође има гранични спор са Индијом око Кашмира, настањеног углавном муслиманима. Због Кашмира је Пакистан већ четири пута ратовао са Индијом, а и из истог разлога се определио за зближавање са

САД, а касније и са Кином. Резултат тог савеза била је подршка коју су Пакистан и САД пружили авганистанским муџахединима за време совјетске интервенције у Авганистану, а у новије време је то америчко-пакистанска сарадња у борби против талибана. Међутим, са завршетком Хладног рата почели су да се мењају и односи у региону.

index

Последично, панисламизам обележава пакистанску спољну политику. У ситуацији где је исламски свет на раскрсници и где се сукобљавају Иран и Саудијска Арабија са дијаметрално супротним виђењима развоја, Пакистан доживљава кризу својих животних националних интереса.

Саудијској Арабији је Пакистан екстремно важан партнер. Ријаду треба један овако снажан не – арапски савезник како би могли задржати сопствену хегемонију у арапском свету . Није тајна да су односи између Саудијске Арабије и Пакистана историјски блиски и врло пријатељски . Пакистан се често назива најближим саудијским савезником у целом муслиманском свету .

Односи са Ираном нису никад били најбољи, али је Иран кључни пакистански сусед са којим има јаке културне и верске везе, као и дугачку границу у немирном подручју Белуџистана. Пре свега Пакистанско становништво чини и 15 до 20 посто шиита, који одржавају блиске односе с Ираном. С друге стране, Исламабад узима у обзир и блиске односе Ирана са Авганистаном, Индијом и Русијом. Антагонистички односи са Техераном стога придају новом и опасном окружењу у борби за унутрашњу стабилност и мир, посебно у виду терористичких активности у Белуџистану.

Стога је пакистанска влада изразила озбиљну забринутост око последње ескалације напетости између Ирана и Саудијске Арабије (криза настала због погубљења шиитског верског лидера у сунитски већинској Саудијској Арабији). Пакистан верује у миран суживот и жели решење тренутне кризе јер терористи добијају на изражавању разлика муслиманског света. Пакистан је напад на саудијско амбасаду у Техерану назвао “несрећним”, те је позвао на брзо решавање спора у чему је понудио и своје посредовање. Обе земље су изузетно важне Пакистану, а успех у приближавању Ријада и Техерана уз пакистанску помоћ, довело би Исламабад до изузетне важности у исламском свету.

Пакистан препознаје прилике које нуди светски план скидања санкција Ирану. Велики потенцијали улагања, покретања привредног раста и развоја биће повољни за Пакистан. Између осталог, покренуће се иранско-пакистански гасоводни пројекат, који је обустављен због санкција. Наваз Шариф је први премијер који је у 16 година посетио Иран, и није склон заоштравању односа са Техераном. Стога Пакистан опрезно покушава избећи своје учешће у саудијској коалицији и настоји се профилисати засебном исламском силом, попут Турске.

Исламабад је до сада био склон побољшању односа с Ираном чак и по цену разочаравања својих арапских савезника. Пакистан је хтео постати медијатор завађених земаља и довести Блиски исток у стање толико потребне стабилности. Приближавање Ирана и Саудијске Арабије је и стратешки циљ пакистанске исламистичке политике, јер би се тим приближавањем дебело изоловао Израел. Сада се види да је та замисао далеко од остварења.

Саудијци у Пакистану виде кључну компоненту свог плана да заузда Иран, те користе исламски идентитет (обе државе су већински сунитске), толико важан Пакистану, да натера Пакистанце на акцију против Ирана (предводник и заштитник шиитског света).

Идући кораци Пакистана показаће да ли је и Модијева (премијер Индије) недавна дипломатска активност на Блиском истоку, те одлука Индије да више не игнорише муслимански свет, део спољнополитичке тактике којим се Пакистан нада снажнијем приближавању Њу Делхију и разговоре о барем привременом разрешењу питања Кашмира, јер у Индији би се заиста могао десити велики економски узлет , што није нимало добра вест за Пакистан који има готово 10 пута мању популацију и Исламбад ће направити све да не дођу у ситуацију да њихов сусед и архинепријатељ не постане огромна економска , а самим тиме и војна сила која има за агенду уништење Пакистана.

13. јануар 2016.

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal