Недавно је у Варшави одржана Међународна конференција о европској безбедности на којој је један од говорника био геополитички аналитичар из Пољске Конрад Рекас.

Фото: Конрад Рекас
То је био повод да са њим разговарамо о актуелним темама везаним за Пољску и безбедност у Европи...

Интервју је водила Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

- Учествовали сте на конференцији о европској безбедности "Како избећи рат?" у Варшави. Зашто овај назив конференције и да ли је инвазија НАТО снага на Украјину реална? Како Пољска може да избегне рат?

Свет се данас суочава са две велике претње: избијањем Трећег светског рата и Великом депресијом 2.0, много озбиљнијом од оне 2007-2011. и сличном колапсу тржишта из 1930-их. Оба ова феномена су међусобно повезана, јер се чини да је текући низ локалних ратова и велика вероватноћа нових на Блиском истоку и на Јужном кинеском мору метода камуфлирања предстојећег колапса неолибералног глобалног капитализма. У овој ситуацији, избегавање рата постаје питање живота и смрти, посебно за централноевропске нације, смештене у природној зони сламања између Запада и Истока. Било какве губитке и разарања која би погодила Пољску, Румунију, Мађарску, Словачку или Чешку у вези са ратом са Русијом, Англосаксонци сматрају прихватљивим трошковима. Можда смо ми следеће жртве овог рата, а ни у Вашингтону ни у Лондону нико неће оклевати да пошаље пољске или румунске војнике да гину прво у Украјини, а онда можда и на територији наших земаља.

НАТО трупе не морају ни да уђу у Украјину, јер су тамо већ одавно. Француско и британско присуство на страни Кијева се повећава из недеље у недељу, званично, наравно, углавном у сврху обуке и логистике, али и због обавештајних података, а већ знамо за активности НАТО специјалних снага, деминера, жандармерије, па чак и полиције, укључујући и пољске снаге. Информације о овој теми једноставно се достављају западној јавности како би се постепено навикавала на све веће војно учешће НАТО-а. На овај начин, улазак у рат држава као што је Пољска у пуном обиму ће изгледати једноставно логична последица досадашњих акција.

Нажалост, у садашњој политичкој ситуацији, ако се донесе таква одлука, немогуће је замислити да се избегне учешће Пољске у рату са Русијом, иако се преко 90 одсто друштва противи слању пољских трупа у Украјину. Међутим, не одлучују Пољаци, већ амерички хегемон.

 – На конференцији се активно расправљало о аналитичким материјалима о жељи Пољске, Мађарске и Румуније да припоје западне делове Украјине. Колико су ови планови реални?

Неопходно је разликовати осећања и наде пољског друштва од политике пољске владе. Власти у Варшави не желе да анектирају део Украјине, то је истина и руски медији се беспотребно заваравају да је другачије. Наравно, када скоро 1/3 Пољака има неке историјске, породичне везе са источним пограничним земљама, укључујући и оне које тренутно заузима Украјина, тешко нам је да заборавимо да су градови као што су Лвов, Луцк, Станиславов, Ровне, Тарнопољ вековима били центри пољског културног и друштвеног живота. Повратак ових простора пољској матици био би епохални догађај и велики национални празник, али садашњи владари Пољацима неће давати такве поклоне. Напротив, ако пољске трупе дођу у Украјину, то ће бити спасавање кијевског режима и бивших пољских земаља... за Украјину.

Наравно, ако пољске трупе уђу у Лвов, чак и као савезници Зеленског и градоначелника Садовог, то не значи да ћемо брзо отићи. Створиће се нова геополитичка ситуација, а то се увек може заситити новим садржајем. Можда је то пољско-украјинска унија, али да ли ће она бити више пољска или више украјинска, видећемо касније, а много би зависило од одлучности и посвећености самих Пољака да ли би граница која дели вечито пољске земље заиста нестала. Уосталом, милионима Украјинаца више је стало да иду даље на Запад него да се врате у своју земљу и градове. А на њиховом месту треба попунити вакуум. Свакако, Пољаци не би лошије управљали нашом бившом имовином на Истоку него што то данас раде олигарси и западни капитал.

– Често у својим интервјуима говорите о плановима Пољске да створи украјинско-пољску државу у западној Украјини. Да ли су то заиста планови Варшаве? Да ли је пољска војска умешана у ово? А како се према томе односе званичне структуре Сједињених Држава и НАТО-а? А такође и актуелни кијевски режим?

Идеја о пољско-украјинској унији, каква год она била, појављује се с времена на време, посебно у круговима ближим британској политици према Кијеву. Стога можемо претпоставити да је ово један од неколико могућих сценарија предвиђених у Лондону и Вашингтону за Украјину, у зависности од тока догађаја на фронту и вероватно од стабилности режима Зеленског. Када почне да посустаје и Пољска ће морати да постане још једна држава фронта, онда би неки нови пољско-украјински државни ентитет дозволио да се Украјина на мала врата увуче у НАТО, а друге земље које припадају алијанси не би биле у обавези да директно обезбеде војну помоћ овом "УкроПолину", према чл. 5 Уговора.

Такав сценарио има много предности за Запад, али би био веома опасан за Пољску, која би се у једном налету нашла у стању стварног рата са Русијом, а уз то би се одрекла сопственог суверенитета (иако ограниченог НАТО и ЕУ) у корист неког недефинисаног државног ентитета са значајним утицајем нациста и олигарха. Уместо да убиремо било какву националну корист од пада режима у Кијеву, ми бисмо јој обезбедили директан утицај на унутрашњу политику Пољске, поред тога што бисмо на крају уништили сопствену економију, посебно пољопривреду и транспорт.

Да, Пољаци могу и треба да теже да поврате пољску имовину у Источним пограничним областима, али без непотребног и штетног терета тамошње корумпиране украјинске администрације.

- Да ли Пољска треба да се укључи у НАТО авантуре?

Не, никада.

12. мај 2024.

Референце:

https://geostrategy.rs/en/geopolitics/1663-international-conference-in-warsaw-european-security-how-to-avoid-war

https://www.english.globalarabnetwork.com/2024/01/02/are-ukraines-neighbors-getting-ready-to-take-over-its-territories/

https://asiatimes.com/2024/04/nato-starts-deploying-troops-as-russia-races-to-win/

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Кнез Михаилова 10 Београд 11000

Youtube kanal