Пише: Милош Здравковић
Једна од кључних реченица, на конференцији за новинаре америчког председника Барака Обаме у Кемп Дејвиду прошле недеље, јасно илуструје јаз између Вашингтона и његових савезника на Арапском полуострву, када је у питању политика према Ирану.
“Дали смо (нашим савезницима) наше најбоље анализе огромних потребама да са Ираном развијемо посебне односе, да развијемо економску сарадњу на знатно виши ниво, како би пре свега побољшали квалитет живота у самом Ирану”, рекао је председник Обама, упитан да ли је забринут да ће Иран да искористити новац добијен попуштањем санкција за своје зле циљеве у региону. (Извор ББЦ)
Заједнички став Заливских( али и Израелских вођа) лидера је да је америка наивна у погледу намера владе у Техерану .
Зато не чуди након нуклеарних преговора, а потом и споразума са Ираном, што се политичке елите у Вашингтону тешко придржавају договорених позиција, у страху од арапских земаља у односима вис-а-ви са Ираном.
У Кемп Дејвиду, шест земаља Савета за сарадњу у Заливу добило је уверавања да ће америчко вођство у Вашингтону изнад свега чувати њихова леђа, обећавши знатно виши ниво војне сарадње и савезништва. Остаје кључно питање како ће Вашингтон да се ангажују на регионалној стратегији да сузбије утицај Ирана -јер ништа не може да премости оно што су у суштини супротстављени светски ставови.
Савет за сарадњу у Заливу
• Шест чланова: Саудијска Арабија, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Катар и Бахреин
• Формиран је у мају 1981. године у односу на позадину Исламске револуције у Ирану и иранско-ирачког рата (писали смо у „Шта се заиста дешава на Блиском Истоку“)
• Безбедност је главно питање за Савет за сарадњу у Заливу, али проналажење колективне формуле која задовољава све државе чланице је изазов
(Глобал Ресеарцх)
Војна и финансијска перспектива
Званичник УН-а, представник Велике Британије, проценио је да је Иран потрошио више од 35 милијарди долара на потпору влади у Сирији од почетка сукоба.
Званично, раније овог месеца, Сирија и Иран су разговарали о 1 милијарди кредита за помоћ влади Башара АЛ Асада, другу кредитну линију од 2013. године.
Арапске земље препознају напоре Ирана да прошири свој регионални утицај као операције финасијско, војне подршке.
Када су у питању војни буџети, Саудијска Арабија и земље Залива су у милијардама долара испред Ирана. Користећи ту чињеницу, влада у Ријаду сада покушава да растегне „фронт“ и тражи изазов Јемену, како би пре свега олакшала ипак лимитирани буџет Техерана.
Ипак, једна од кључних тачака нуклеарних преговора је ослобађање Иранске готовине од око 100 милијарди долара, замрзнутих у западним банкама. Високи званичници Саудијске Арабије изражавају дубоку забринутост због ове чињенице, упозоравајући да ће власти у Техерану( које не крију безрезервну подршку Асаду) део тог новца упумпати у рат у Сирији и у подршку Хезболаху у Либану, те да ће њихова стратегија са ратом у Јемену постати бесмислена.
Губитак стрпљења
Усмеравање пажње на Јемен, имало је за циљ да се фронт прошири, и тако ослаби ионако натегнути( војно и економски) Иран, као и да се покаже одлучност главном савезнику и покровитељу, влади у Вашингтону на вољу и способност да се Иран обузда и победи, пре свега на ратишту у Сирији.
Након година спровођења неусклађених политика, Саудијска Арабија данас делује координисано са Катаром, Турском и Јорданом пре свега на значајнијој потпори побуњеницима супротстављеним председнику Асаду, а то је брзо пропраћено значајним добицима на терену у последњх неколико недеља, нарочито на северу Сирије, на граници са Турском.( Писали смо о ситуацији у идлибу у „Шта се заиста дешава на Блиском Истоку“).
Стратегија је срачуната на то да се промени однос снага на бојном пољу, те да се Иран примора да се одрекне Башара Ал Асада и напусти Сирију и тамошње Шиитско становништво.
Ипак постоји још један „велики играч“ који је заинтересован за опстанак Асадове владе, а то је Руска федерација, која је до сада небројано пута спречавала доношење анти Сиријских резолуција у савету безбедности УН, те упорно понављала да се не слаже са опцијом да побуњеници победе.
Имајући ове чињенице у виду, председник Обама је оклевао да директно нападне владу у Дамаску, те је у склопу тражења мирнодопског решења покренуо нуклеарне преговоре са Ираном. Чини се да је Саудијска Арабија, али и Турска изгубила стрпљење за потезе владе у Вашингтону, те су чврсто решене да промене политички статус кво на Блиском Истоку и иду у правцу стварања тектонских поремећаја у региону.
Сама чињеница да Саудијска Арабија никада није водила директан рат, спољнополитички аналитичар Руссиа Тодаy, описује као дринк дривинг, и да ће ова тест вожња показати да ли ће влада у Ријаду постати озбиљан регионални војни и коалициони лидер или ће отворити Пандорину кутију која ће угрозити власт породице Ал Сауд и будућност саме Саудијске Арабије.
Објављено на порталу Време је 25. маја 2015. године