Драгана Трифковић за eurasia.expert

 

- Госпођо Трифковић, реците ми шта је изазвало још једну ескалацију ситуације око Косова и колико то може да буде опасно за Србију?

Ситуација на Косову и Метохији константно иде ка заоштравању и прети ескалацијом, због сасвим погрешног односа руководства Србије према овом проблему. Не могу да кажем због погрешне политике, јер једноставно не постоји никаква политика државе Србије у вези са Косовом и Метохијом. Нормално би било да Србија има државну стратегију за решавање косовског проблема која је преточена у политичку платформу и усаглашена са вољом већине грађана Србије. Нажалост, то није случај. Преговори који се између Београда и Приштине воде у Бриселу, ушли су у своју завршну фазу. О томе отворено говоре и бриселски званичници. Најопасније по Србију је то што не знамо чиме ће резултирати ти преговори, јер постоји опасност да председник Србије Александар Вучић потпише такозвани свеобухватни договор о нормализацији односа између Србије и Косова, чиме би Србија званично признала Косово као независну државу. Овај документ иначе саставља Комитет за спољне послове ЕУ. Такав потез би имао несагледиве последице по Србију. Он би водио даљем распарчавању државне територије Србије и отворио би перспективу уласка Србије у НАТО. Председник Вучић је већ у многоме допринео изградњи независног Косова, јер је 2013. године потписао противуставни Бриселски споразум, којим је угасио институције државе Србије на територији Косова и Метохије и успоставио границу између Косова и остатка Србије.

- Председник Србије Александар Вучић рекао је да подржава разграничење са Албанцима на територији Косова како би се избегли сукоби у будућности. Како објашњавате реторику званичног Београда?

То је још један маневарски потез председника Србије који представља као борбу за Србе на Косову и Метохији, а заправо је сасвим обрнуто. Наиме немогуће је разграничити се са Албанцима на територији Косова и Метохије, јер већина Срба живи на југу Косова, а мањина на северу. Већи број српских светиња налази се такође у јужном делу Косова. Његова идеја је да припоји Централној Србији четири општине са севера Косова у којима живе Срби (Лепосавић, Звечан, Зубин поток и северна Митровица), а за узврат да Албанцима поклони три српске општине са југа Централне Србије. Оно што је интересантно, то је да Александар Вучић има подршку САД за овакав предлог, што до сада није био случај. Да САД званично подржавају идеју „размене територије“, јасно је из изјаве амбасадора Америке у Приштини, који је рекао да обе стране имају слободу да се договоре о судбини својих држава, уколико то не утиче на друге земље у региону. Александар Вучић има намеру да размену територија представи као успех, а заправо он жели да Албанцима поклонити 90% територије Косова и Метохије и још плус преко тога део Централне Србије. Овакав потез би даље проузроково дезинтеграцију остатка Србије. Постоји вероватноћа да је Александар Вучић такве уступке с америчке стране добио уз још нека додатна обећања. На пример да ће осим потписавања договора са Косовом, односно признавања Косово, увести Србију у НАТО.  То је и природан след догађаја. Невоља је у томе што је председник Србије обећао Западу да ће потписати договор са Албанцима, и он сада само тражи начин како да то учини.

- Да ли се Албанци слажу са поделом Косова?

Индикативно је да поред Александра Вучића, поделу Косова заговара Хашим Тачи који је изјавио да је време за „кориговање границе“ између Косова и Србије, што ће помоћи да се избегну међуетнички проблеми. Ова тврдња је потпуно нереална, јер сам већ објаснила да већина српског становништва на Косову живи у јужном делу који би таквом „корекцијом“ или „разменом територија“ како год да назовемо, остао под контролом Албанаца. С друге стране, Рамуш Харадинај одбија сваку идеју о промени граница Косова и тврди да би такви потези значили рат. Харадинај је тако реаговао на изјаву америчког амбасадора у Приштини о могућем договору Србије и Косово у вези са корекцијом границе. Дакле око такве идеје постоји директан сукоб између две супротстављене албанске стране, које су свака на свој начин везане разним обавезама и уценама са западним структурама. Већи део албанске јавности је на позицијама Харадинаја, односно одбацује сваку идеју о подели Косова. Што се тиче званичног става албанске стране, потребно је имати у виду да коначну одлуку о њиховом ставу доносе САД, и не треба да постоји никаква илузија да они о нечему самостално одлучују. У сваком случају, територијалне претензије Албанаца се неће зауставити ни потписивањем свеобухватног договора о нормализацији односа, односно предајом Косова.

- Да ли је реторика руководства земље у супротности са јавним мњењем у Србији? Како Срби процењују ову Вучићеву идеју?

Александар Вучић нема подршку већег дела становништва Србије за потезе које спроводи, иако он покушава да представи како има. Заправо, он тиху предају Косова спроводи без знања грађана Србије. Јавност у Србији и дан данас не зна шта је он тачно потписао у Бриселу 2013. године. Бриселским договором из 2013. године Александар Вучић је учинио велике уступке албанској страни, али он грубо манипулише чињеницама и потпуно их изврће. Без гриже савести он јавно тврди како је опозиција, па чак и Срби са Косова и Метохије који се противе предаји Косова, поставила границу између Косова и Централне Србије и предала Косово Албанцима. То нема везе са реалношћу, јер Албанци до 2013. године и Бриселског споразума, нису контролисали територију Косова. Такође, својем проруском гласачком телу стално понавља како има подршку Русије за „политику“ коју спроводи према Косову. Као резултат „унутрашњег дијалога о Косову“ који је покренуо Александар Вучић, искристалисала се чињеница да се већина Срба стриктно противи предаји Косова и потписивању било каквог документа са албанским сепаратистима. Изузетно је важан став Српске православне цркве који гласи: „Очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи и конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење“. Ту су и многобројне иницијативе српске интелектуалне елите, која се такође јасно противи кршењу Устава Србије и међународне Резолуције 1244, и позива председника државе да се врати у оквире Устава и међународног права. Председник Србије Александар Вучић је отишао толико далеко, да је почео најгрубље да напада и вређа СПЦ и све оне који се противе предаји Косова и да говори како су то страни агенти, док са друге стране он има сваки дан другачије изјаве поводом косовског питања. Дакле СПЦ, интелектуална елита, невладин сектор и највећи део јавности је против договора са Албанцима који би значио признавање независног Косова.

- Албанци већ имају нове претензије. Хашим Тачи је рекао да намерава да затражи анексирање југа централне Србије коју контролишу      Албанци. Посебно говоримо о градовима Прешево, Бујановац и Медвеђа. Албанци имају већину само у граду Прешеву. Откуд ту  Бујевановац и Медвеђа? Које су истинске намере Албанаца? И какве последице могу постојати?

Албанци се јасно држе концепта „Велике Албаније“ који подразумева обједињавање територија на којима живе Албанци. Поред Албаније и Косова, они делом Велике Албаније сматрају и јужни део Централне Србије тј. Прешевску долину са три општине које Тачи спомиње, затим јужни део Црне Горе, северозападни део Грчке, односно  окрузи Треспотија и Превеза као и западне делове бивше југословенске републике Македоније. Мислим да сам овиме одговорила и на други део питања, истинска намера Албанаца је стварање „Велике Албаније“. Последица може да буде дестабилизација целог Балкана, што је посебно опасно ако имамо у виду историју тог подручја. Албанци из Македоније и Албаније су 2012. године у Тирани потписали договор о подршци иницијативи за уједињење „свих албанских територија“ док Косово и Албанија до сада имају потписане многобројне билатералне споразуме који воде ка укидању граница између Албаније и самопроглашене „Републике Косово“. Косовска скупштина је већ усвојила одлуку о укидању контроле границе са Албанијом, као и о укидању роминга за мобилну телефонију. Све то говори у прилог томе да Албанци озбиљно раде на остваривању пројекта „Велика Албанија“. Што се Србије тиче, идеја Александра Вучића да поред територије Косова Албанцима понуди и Прешевску долину је више него опасна. Овиме он практично отвара питање свих српских граница, и нуди перспективу другим земљама које имају територијалне претензије. Таква политика у будућности може да доведе у питање и Рашку област, Војводину или било коју део територије Републике Србије. Сама Прешевска долина је део стратешког правца, кроз који пролазе важни путеви, паневропски Коридор 10 и европски пут Е75, који спајају Србију са Македонијом и Грчком. То значи да предајом Прешевске долине Албанцима, председник Србије доводи нашу државу у велики безбедносни ризик.

- Почетком јула британски новинар Роберт Фиск фотографисао је бившег премијера Британије Тонија Блера у главном граду Србије, што је изазвало узбуђење на друштвеним мрежама. Неки експерти повезују активирање разговора о разграничењу између Срба и Албанаца на Косову са посетом Блера Београду. Шта мислите о овоме?

Тони Блер, некадашњи премијер Велике Британије имао је велику улогу у лобирању за бомбардовање Југославије 1999. Ипак та чињеница није спречила Вучића да га ангажује као саветника Владе Србије. Његова саветодавна улога није до краја јасна и не би било изненађујуће да је повезана са идејом о разграничењу, посебно ако имамо у виду да је Тони Блер саветник и албанске Владе. Међутим о разлогу његовог поновног боравка у Србији, ми нисмо добили никакво објашњење. Индикативно је да су се Александар Вучић и Хашим Тачи неколико пута састајали и са Алексом Сорошем, сином Џорџа Сороша и замеником председника Управног одбора Фондације за отворено друштво. Тема тих разговора није позната, а поједини западни извори тврде да је на тим састанцима било речи о Косову и Метохији. Морам да констатујем да је жалосно што као држава немамо званичну политичку платформу за решавање косовског проблема, већ смо принуђени као друштво да тумачимо шта председник Србије договара на тајним састанцима са људима који су у прошлости нанели велике штете Србији. Разговори који се воде ван оквира међународног права, могу само да нанесу још већу штету Србији.

 - У контексту разговора о евентуалним уступцима на Косову, интензивиране су територијалне претензије других суседа Србије. Конкретно, Хрватска захтева територије на острву Шаренград на Дунаву. Колико је озбиљно све ово? Које изазове ово може имати за регион?

Решавање питања граничних спорова на простору бивше Југославије, пре свега форсира ЕУ. Европски званичници инсистирају да је решавање ових спорова услов за чланство преосталих земаља Балкана у ЕУ. Иако сама перспектива чланства нових држава у ЕУ не делује реално, због проблема са којима је Унија суочена, то не спречава Брисел да форсира решавање овог „проблема“. Србија и Хрватска имају дугогодишњи спор око 140 км границе, а Шаренградска ада се најчешће спомиње у том контексту. Ту је и граница између Србије и Босне и Херцеговине где је споран део пруге Београд-Бар који пролази кроз територију БиХ као и хидроцентрале Бајина Башта и Зворник које су у власништву Електропровреде Србије и још нека подручја. Спорна је играница између Централне Србије и Косова и Метохије коју Србија сматра формално административном а Косово државном границом. Стављање Прешевске долине у контекст размене територије или разграничења, отвара нова питања. Мислим да би званичницима у ЕУ требало да буде јасно, уколико дође до промене постојећих граница на Балкану, укључујући и недељивост територије Србије у саставу са Косовом и Метохијом, то ће бити преседан који ће се рефлектовати на многа друга подручја. Подршком противправном одвајању Косова и Метохије из састава Србије, европске земље ће преузети историјску одговорност за оно што ће уследити. Сигурна сам да то неће бити мир и стабилност.

Недавно је вођство Албаније најавило изградњу прве ваздушне базе НАТО-а на Балкану. Који су изазови нове НАТО базе за Балкан?

НАТО наставља да се шири и у данашњим веома тензичним међународним околностима, што представља велику опасност. Сведоци смо тога да је последњих деценија управо НАТО својим деловањем, као средство за остваривање америчке агресивне спољне политике,  проузроковао многобројна разарања широм света. За Србију која је претрпела НАТО агресију 1999. ова организација има најнегативније значење. Насилно и противправно одвајање Косова од Србије, управо је почело НАТО агресијом. Због тога вест о намери НАТО да отвори ваздухопловну базу у Албанији, није никакво изненађење. Албанци су савезници САД и НАТО, преко којих они врше притисак на околне земље Балкана. Ово је само наставак нацистичке и фашистичке политике, која је имала исте правце деловања. Што се Србије тиче, она је сада скоро потпуно окружена НАТО земљама (Албанија, Бугарска, Румунија, Мађарска, Хрватска, Црна Гора). Очекује се да ће бивша југословенска држава Македонија врло брзо ући у НАТО, а након тога остаје још Босна и Херцеговина из окружења која за сада није члан НАТО. Поред најављене НАТО базе у Албанија, велики безбедносни ризик представља и Румунија са такозваним анти-ракетним штитом, односно инсталираним америчким ракетама. И такође што је важно, на окупираној територији Косова и Метохије налази се највећа америчка војсне база у Европи.  НАТО додатно појачава присуство своје војске у источној Европи, на самој граници Русије, и шири анти-руску пропаганду којом жели да провоцира конфликт. С друге стране ситуација у самом НАТО је далеко од идеалне. Постоји доста неслагања између САД и ЕУ по питању финансирања НАТО од доласка Трампа на место председника. Такође постоји озбиљан сукоб између чланица НАТО, а најизраженији је кроз све веће заоштравање односа Турске и САД. НАТО иде силазном линијом, само је важно да не испровоцира нове сукобе, јер они нису никоме потребни осим САД.

 

27. Август 2018. 

eurasia.expert

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Adresa
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal