Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
за Руску народну линију уочи посете Владимира Путина Србији
У Београду је маса људи изашла на улице да искаже своје незадовољство. Иако су последњих недеља биле ниске температуре и неповољни временски услови, то није спречило људе да из недеље у недељу шетају београдским улицама.
Серија протеста у Србији је почела након што је нападнут опозициони политичар пред одржавање трибине Савеза за Србију у Крушевцу. Опозициони Савез за Србију је формиран у септембру 2018. као коалиција опозиционих странка са различитим политичким програмима. Ове странке су успеле да превазиђу своје разлике прављењем Уговора од 30 тачака којим су дефинисале заједничке политичке циљеве. Дефинисано је да су Србији неопходне корените промене које подразумевају: изградњу демократског уређеног и праведног друштва, владавину права, стварање услова за спровођење регуларних избора, борбу против сиромаштва, очување територијалног интегритета Србије, спровођење нове економске политике, борбу против криминала и корупције, поштовање Устава Републике Србије и Резолуције 1244 итд.
Савез за Србију представља једину озбиљну алтернативу садашњем режиму. Неопходно је напоменути да је напад на једног од оснивача Савеза за Србију била само кап која је прелила чашу. Садашња власт коју чини коалиција окупљена око Српске напредне странке и Социјалистичка партија Србије, спроводи политику која Србију води ка странпутици. То је утицало на акумулирање огромног незадовољства код грађана Србије које је само чекало неки повод и неку варницу да се активира. Тако су покренути протести. У Србији влада атмосфера страха и неизвесности која временом поприма све драстичније облике.
Пре годину дана на Косову и Метохији је убијен опозициони политичар кога је владајући режим из Београда претходно прогањао и медијски сатанизовао. Безбедносна ситуација на Косову и Метохији је погоршана од како је Српска напредна странка угасила српске институције на Косову и Метохији и формирала такозвану „Српску листу“ састављену од маргиналних личности, разних дилетаната и криминалних структура, како би кроз њу регулисала односе са сепаратистима у Приштини, газећи Устав Републике Србије. Ова „Српска листа“ је коалициони партнер ратних команданата терористичке ОВК која је починила тешке злочине над Србима. То је довело до подела и сукоба у српској заједници што је на крају кулминирало и убиством Оливера Ивановића. Међутим ни у остатку Србије није боља ситуација. Страначка политика је ушла у све сегменте друштва и почела да руководи институцијама а друштво је под све већим притиском. Уведена је потпуна медијска цензура и угашена свака слобода мисли. Медијски простор је вулгаризован. Медијске манипулације су доживеле свој врхунац. Председник државе свакодневно оптужује опозицију за оно што сам ради и покушава њој да припише све неуспехе и капитулацију. Због тога је народ на улицама.
У Београду је одржано седам масовних протеста. Уколико је на првом било 10 хиљада људи, на следећем је било дупло више. Према проценама на последњи протест је изашло око 70 хиљада људи. То су свакако најмасовнији протести у последњих десет година. Сада су се они проширили и на друге градове у унутрашњости Србије: Ниш, Чачак, Крагујевац, Нови Сад, Ужице и др.
Уместо да власт изрази забринутост због незадовољства које грађани исказују, председник државе свакодневно упућује увреде како грађанима тако и својим политичким противницима. Председник државе поручује грађанима: „Нека вас се скупи 5 милиона, ни један захтев нећу да испуним“. Тиме заправо врло јасно исказује колико га грађани интересују. Србија има 7 милиона становника, што значи да председник државе не мари за велику већину становништва и њихове захтеве. Такви иступи су још више појачали отпор и омасовили протесте.
Протестанти су изнели своје захтеве, а то су: расветљавање убиства Оливера Ивановића, откривање налогодаваца напада на новинаре и опозиционе политичаре, оставка директора РТС, оставка министра унутрашњих послова, отварање медијског простора за опозицију и представљање плана за Косово и Метохију (с обзиром на то да власт води тајне преговоре са сепаратистима и да онемогућава чак и дијалог у Скупштини Србије на тему Косова и Метохије).
Уместо да председник државе настоји да смири тензије у друштву, он ради на креирању нових сукоба. Иако је режим успео да обезвреди патриотизам, машући заставама и славећи српске хероје док истовремено предаје Косово и Метохију Албанцима, сада покушава да обезвреди и наклоност Срба ка Русији. Председник Вучић је искористио посету председника РФ Србији за прављење контрамитинга и супротстављање опозицији. Он жели да присвоји подршку коју председник Путин има у Србији и прикаже је као своју. Тиме он заправо сукобљава опозицију и грађане који протествују, Русији. Он нема никакав проблем са тим да користи Русију која је крајње пријатељски настројена ка Србији за обрачун са својим политичким противницима.
Оваква ситуација је у ствари најнезахвалнија за будуће српско-руске односе. Грађани Србије виде Русију као земљу која се бори за заштиту међународног права, поштовање суверенитета и за успостављање правде. Грађани Србије су свесни тога да имају власт која гази Устав Србије, међународно право и која се не интересује ни за сопствени народ ни за сопствену државу. То председник Србије и не крије. С друге стране српска власт врло вешто користи име Русије и њеног председника за лични маркетинг, што наводи грађане Србије на то да се питају због чега Русија подржава такву штетну власт? Наравно владајући режим није дошао на власт захваљујући Русији већ напротив захваљујући обећањима које је дао Западу. Између осталог и то да ће потписати свеобухватни мировни споразума са Косовом и тиме признати сепаратистичку творевину.
Уколико Русија буде учествовала у тој представи коју председник Србије треба да одигра, а коју Запад вешто режира, грађани ће то тумачити као подршку Русије предаји Косова. Бојим се да је Косово тема на којој ће бити тестирани српско-руски односи. Уколико грађани Србије буду перципирали позицију Русије онако како им то српска власт представља, то ће изазвати велики револт према њој. Ако грађани Србије буду уверени да Русија подржава режим који предаје Косово, то ће бити ствар коју неће моћи да опросте. Посебно не Русији. Између Запада који је главни креатор наших проблема и Русије која треба да подржи српску власт која испуњава захтеве Запада, људи ће имати више разумевања за оне који стварају проблеме.
На крају, срећа је у томе што председник Руске Федерације веома добро разуме политичка дешавања у Србији и што има способност да се уздигне изнад ситуације. За Србију је велика срамота да власт покушава на приземан начин да користи добре намере једне велике силе као што је Русија.
17. јануар 2019.