Драгана Трифковић за азербејџански AXAR

 

Какав је сада спољнополитички однос Београда ка Москви?

Званична политика Београда према Москви је комплексна. С једне стране можемо да чујемо од српских власти да желе добре односе са Русијом, али с друге стране стратешки циљ званичних власти је улазак у ЕУ. Овакво стратешко опредељење је по мом мишљењу погрешно. ЕУ се налази у политичкој, економској и мигрантској кризи и није јасно како ће она бити решена. Брегзит је додатно закомпликовао стање у ЕУ и довео до њеног раслојавања. Идеја заједничке спољне политике ЕУ се показала као неостварива. Што се тиче проширења ЕУ, оно је обустављено до 2025. године али и поред тога чули смо јасне ставове нпр. председника Француске који се противи проширењу и после назначеног рока, док се сама ЕУ не реформише. ЕУ има јасна правила која се тичу спољне политике, како за чланице тако и за оне земље које желе то да постану. Пред Србију је јасно стављен захтев да треба да усклади своју спољну политку са ЕУ. То значи да треба и да уведе санкције Русији. Због тога је политика и Русија и ЕУ неодржива, а руководство Србије се и даље држи такве политике.

Да ли долази до већег зближавања?

С моје тачке гледишта, власти у Србији не воде јасну спољну политику и због тога нису у стању да формулишу односе са другим странама. Ако говоримо о добрим намерама, Русија има жељу за ближом сарадњом али мислим да се она не остварује због тога што српско руководство има обавезе према западу. Можемо да видимо једну анти-руску кампању коју Запад води према Русији и у којој истиче ширење руског утицаја на Балкану. Међутим реалност је да Запад заправо онемогућава ширење руског утицаја пре свега својом репресивном политиком у односу према руководству балканских држава. То смо најбоље могли да видимо на примеру Бугарске, када је ова земља обуставила пројекат Јужни ток због захтева САД. Ако анализирамо утицај спољног фактора у разним сферама као што је економија, безбедност, медији видећемо да водећу улогу има западни фактор. Сарадња са Русијом се завршава на лепим речима и споразумима који у пракси остају слово на папиру. Због тога Србија још увек није дала дипломатски статус Руско-српском хуманитарном центру иако је то било договорено. Морам да нагласим да је српско бирачко тело већински проруски наклоњено и да очекује много већи степен сарадње са Русијом.

С друге стране иако је преко 80% грађана Србије против сарадње са НАТО, српско руководство је 2015. потписало стратешке договоре са НАТО у великој тишини. Због тога мој закључак је да не видим у пракси никакво зближавање Србије са Русијом, већ и даље јасан евроатлантски курс.

Каква је позиција Србије у вези са конфликтима на постсовјетском простору, посебно према Нагорно-Карабаху?

Званична политика Србије је поприлично уздржана у односу на конфликте на постсовјетском пространству. У неким случајевима је то добра позиција док рецимо у односу на украјински проблем мислим да Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва. Нажалост не видим да се званичне власти боре ни против кршења људских права српског становништва у Хрватској, Црној Гори или на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија. Напротив, власти у Србији лако прелазе преко тих проблема због привидно добрих званичних односа а на штету српског становништва. Мислим да је то политика која дугорочно не може да донесе ништа позитивно. Што се тиче Нагорно-Карабаха у Србији тај проблем није превише актуелан, ни на политичком ни на научном нивоу. Генерално у односу на конфликте Србија заступа норме међународног права, због проблема са Косовом и Метохијом. Међутим паралеле нису увек могуће а често су и погрешне.

Између Бакуа и Београда се развијају топли и искрени односи. По вашем мишљењу у ком правцу ће се они даље развијати?

Односи Србије и Азербејџана су веома добри. Они иду узлазном линијом и мислим да је томе доста допринела иницијативе са ваше стране. Имамо потписану декларацију о стратешким односима из 2013. која говори о жељи обостране сарадње. у сарадњи Уочљива је сарадња на културном, економском и војно-безбедносном пољу. Сигурно је да би она могла да буде још боља међутим Србија је ограничена сопственим капацитетима који су тренутно на ниском нивоу. Ово се посебно односи на економију. Верујем да ће се односи наших земаља и даље развијати у складу са нашим могућностима. Србија и Азербејџан немају теме које би могле да доведу до проблема.

28. Април 2019. 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal