Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије, пољским медијима prostozmostu.pl

 

Влада Србије недавно је упозорила да Косово планира да се споји са Албанијом и створи заједничку државу. Шта мислите о томе? Да ли је то могуће?

Процес изградње Велике Албаније је увелико у току. Овде се не ради само о припајању територије Косова и Метохије Албанији, већ и о припајању делова Грчке, Македоније и Црне Горе. Албанци желе да припоје све оне територије на којима живе припадници њиховог народа и то сматрају легитимним путем за национално уједињење. Овакве идеје су изузетно опасне али нажалост Албанци имају подршку одређених западних центара моћи да делују у том правцу.

На првом месту то су до сада биле САД које су главни покровитељ такозваног независног Косова.  Не можемо још са сигурношћу да оценимо какав је однос Трампове администрације по питању Косова, јер тај пројекат су у великој мери реализовале претходне политичке структуре из редова демократа. На недавној прослави коју су уприличиле нелегалне косовске власти поводом 20 година од почетка бомбардовања Србије, главни гости су били Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт. Ово двоје људи су најодговорнији за креирање те терористичке државе у срцу Европе. Албанске и косовске власти су већ предузеле кораке у правцу уједињавања и потписале низ договора. Ипак верујем да се такви планови неће остварити и да ће Косово бити враћено у пуноправни састав Србије. И албанске и косовске власти уједињује криминал и корупција која разједа све структуре друштва. Верујем да ће доћи до промена у албанском друштву а самим тим и до могућности отпочињања нормалног дијалога са тим друштвом. Уколико насиље, злочин, криминал и противправно отимање државне територије постане пракса за стварање нових држава, бојим се да ће то имати далекосежне последице по Европу, а и по читаву међународну заједницу.

Како коментаришете извештаје о српским јединицама који се боре у Донбасу на страни сепаратиста?

Српски добровољци учествују и ратним дејствима на територији Донбаса где су отишли како би заштитили руско становиништво.  Морам да напоменем да Србија и Русија има историју и традицију међусобног испомагања у ратовима и да стога учешће српских добровољаца у конфликту на територији Донбаса, треба да се тумачи кроз ту чињеницу. Ова традиција траје вековима од Српско-турских ратова преко Балканских ратова, Првог светског рата па до ратова који су се водили деведесетих година на простору бивше Југославије. Иако 90-тих година прошлог века Јељцинова власт није подржавала Србију, долазили су руски добровољци који су ратовали на страни Срба. Када је почео рат у Донбасу Срби су осећали потребу да врате свој дуг и помогну Русима. Додала бих још да се не ради о сепаратистима већ обичним људима који имају право да изражавају свој језик и културу. Сматрам да је страшно да неко у 21. веку забрањује језик и културу људима који живе на том подручју вековима. Ми исти проблем имамо у Хрватској где се ломе табле са ћириличним писмом и брани употреба нашег писма. То што неко жели да се избори за право на употребу свог језика, писма и културе не значи да је он сепаратиста. Неколико пута сам посећивала Донбаса за време ратних дејстава и оно што сам видела на лицу места се много разликује од прпаганде коју смо могли да прочитамо у западним или украјинским медијима. Када видите разрушене школе, цркве и болнице и погинуле цивиле, посебно децу, не можете да не помислите да је то нормално и праведно. Тај рат није у интересу ни Украјине ни Русије, већ неке треће сила која не мари за њихове жртве. Мислим да су Руси и Украјинци исти народ и да треба да буду сложни.

Пре неколико година догодила се анексија Крима. Да ли мислите да би Украјина требало да буде независна? Да ли би Украјина требала  да се придружи Русији? Ако би Украјина била у савезништву са Русијом, да ли би се економска ситуација побољшала?

Украјина је изгубила свој суверенитет и интегритет у процесу преусмеравања ка Западу. Међутим то нису једине негативне последице. Украјина је пре свега изгубила људе, односно своје становништво. Милиони људи су се иселили из своје домовине и то је оно што треба да забрињава Украјину. Уништена је економија земље и Украјинци сада живе у сиромаштву иако имају богату земљу. Знамо и да је Украјина у време СССР-а била привредно и економски међу најуспешнијим републикама. У том смислу могу да направим поређење са Југославијом која је у периоду свог успона била пример и за Америку. Једноставно је дошао моменат када је неко направио рачуницу да може да профитира тиме што ће направити поделе и конфликте у друштву, што ће створити нове државице које ће лако моћи да контролише и експлоатише. Овде мислим на бивше републике Југославије. Исти модел је примењен и на СССР али је он имао другачије резултате пре свега због брзог опоравка Русије након доласка председника Путина на власт. Мислим да су Руси на примеру Југославије схватили да је крајњи циљ САД да разграбе богатство Сибира. Данас се ствари мењају, то ипак није више она иста Америка и добро је што је то тако. Што се тиче Крима мислим да је свима јасно да ће он остати у саставу Русије и да су се становници Крима демократским путем за то изборили. Што се тиче саме Украјине, волела бих да се она опорави и стане на ноге. Мислим да ће доћи време када ће преовладати разум у политичким елитама и када ће схватити да могу да граде будућност у миру са Русијом. Велики проблем Украјине је корупција невиђених размера. Друштво мора да се избори са тим проблемом. Када Украјина почне економски да се опоравља, неће имати толики порблем ни са екстремизмом. Незадовољно и сиромашно друштво лако залута на тај пут. Украјинци треба сами да одлуче о својој будућности без мешања страних сила. Искуство Србије које је прошла у процесу евроинтеграција је такође трагично и довело је до губитка суверенитета земље, осиромашења, одлива становништва и свеопште деградације друштва. ЕУ нам говори о демократији и људским правима, а у Србији подржава оне политичке снаге  које врше насиље над сопственим народом и уводе диктатуру.

Недавно је председник Белорусије предложио датум почетка плана интеграције са Русијом.  Да ли мислите да Русија и Белорусија треба да сарађују?

Русија и Белорусија су усмерене на међусобну сарадњу и ове две земље су сачувале специјалне односе након распада СССР.  Сада њихова сарадња иде ка још чвршћој интеграцији и мислим да је то добро. Белорусија није настрадала у времену транзиције као Русија, али је у садшњим условима, након што се Русија опоравила и вратила на међународну сцену, она је далеко испред других земаља бившег СССР. Заправо Русија сада намеће нове стандарде и Западу у многим областима. С обзиром на то да често путујем у Русију, а и у друге европске земље, могу да уочим ту разлику. Овде можемо да говоримо о урбанизму, изградњи, транспорту, комуналном систему, одржавању, услугама и др. Москва је један од најчистијих европских градова. Приликом недавног боравка у Бриселу била сам изненађена, да у самом центру града можете да видите ђубре на улицама. То је у Москви незамисливо. Или рецимо систем плаћања рачуна за комуналне и друге услуге је у Москви врло лако примењив. У Србији тако нешто не постоји. У том смислу мислим да Белорусија може да напредује у сарадњи са Русијом јер је и њој неопходна модернизација. С друге стране белоруска економија доста зависи од сарадње са Русијом а на примеру Украјине се јасно може закључити да сарадња са Западом не доноси повољне резултате за становништво. Уопштено гледано све бивше земље СССР су економски оштећене стратешким преусмеравањем ка Западу што се јасно види и из примера Балтичких земаља. Слична је ситуација и у неким земљама чланицама ЕУ као што су Грчка или Бугарска, где је домаћа привреда девастирана. ЕУ је постала немачко тржиште у највећој мери, а оно функционише тако што елиминише конкуренцију. Сада имамо ситуацију да су Грчке цементаре затворене а Грчка увози цемент из Немачке. Много је сличних примера и у Бугарској, посебно у прехрамбеној индустрији. Белорусија има квалитетну индустрију и може да пласира своје производе на руском тржишту под условима који треба да задовоље обе стране. Русија је већ сада у позицији да бира с ким ће да сарађује, јер има огромно трижште и сама поставља услове и стандарде. Ту је наравно и културна сарадња, ове две земље заправо имају исту културу што је још један разлог више да међусобно сарађују.

Са ким мислите да би Србија требало да сарађује? Шта мислите о сарадњи са Северном Македонијом која ће се придружити НАТО?

Мислим да Србија треба да сарађује са свима који желе да сарађују са њом на бази узајамног уважавања и остваривања обостраних интереса. То треба да буде полазна основа за развој сарадње. Нажалост сада ствари не функционишу по том принципу и Србија највише сарађује са ЕУ која руши територијални интегритет наше земље и стално и изнова политички уцењује Србију. С друге стране имамо могућност сарадње са Русијом која нам је до сада више пута понудила стратешко партнерство, али проблем је у томе што Србија не води суверену политику и Запад практично забрањује нашим властима да развијају сарадњу са Русијом. Не само на политичком већ и на економском плану. Због тога је у Србији дозвољен прилив инвестиција из европских и арапских земаље, Турске, Кине итд. али не из Русије. Ми имамо потписан Споразум о слободној трговини са Русијом који за нас остаје неискоришћен. Заправо дешава се да западне земље и неке државе из региона купују српске фирме, а затим саме користе Споразум о слободној трговини са Русијом, како би увећале свој капитал. Да се разумемо ја нисам против сарадње Србије са европским земљама али мислим да она треба да се одвија на билатералном нивоу а не преко централизоване бриселске администрације која у први план ставља политичке уцене. Што се тиче региона, Србија треба да сарађује са свим земљама на истом принципу узајамног уважавања и обостраног интереса. Балкан је и даље оптерећен претходним ратовима а западне земље су доста допринеле на заоштравању односа и креирању још већих разлика. Сматрам да би то требало да превазиђемо и започнемо реалан дијалог. Међутим то није изводљиво докле год западна политика има дестабилишућу улогу. За почетак треба да оставимо по страни оне теме око којих не можемо да се сложимо и да сарађујемо на основу оних тема где можемо да нађемо додирне тачке и заједнички интерес. Верујем да ће доћи до промене односа нове америчке администрације према Балкану, који ће се разликовати од досадашњег.  То би допринело помирењу у нашем региону. С тим у вези Србија има интереса да сарађује и са Македонијом без обзира на њено чланство у НАТО. Верујем да ће се и европски безбедносни оквир значајно променити у будућности. За сада су грађани Србије много више оптерећени унутрашњим проблемима као што су криминал и корупција, сиромаштво, незапосленост, него спољнополитичким темама.

Односи Пољске и Србије су прилично неутрални. Да ли мислите да би Србија требало да сарађује са Пољском?

Наравно да Србија и Пољска треба да сарађују, посебно што  немамо много тема које нас у томе спречавају. Пољска је велика и важна словенска земља са којом Србија може више и боље да сарађује. На званичном нивоу Пољска подржава евопске интеграције Србије које је државно руководство Србије поставило као стратешки циљ. Сматрам да таква одлука руководства Србије мора да буде преиспитана посебно сада када се ЕУ налази у дубокој кризи. Србији је јасно стављено до знања да неће скоро бити проширења у ЕУ, а ја искрено верујем да Србија никада неће ни постати чланица ЕУ. Мислим да морамо да се посветимо унутрашњим реформама и да су европске интеграције лоше по Србију. Такође мислим да би Пољска могла да преиспита своју одлуку о признавању сепаратистичке творевине Косово као независне државе. Знам да многи пољски десничари подржавају територијални интегритет Србије и да се залажу за очување Косова у саставу Србије.

Ове године сам имала част да будем на пријему који је Амбасада Пољске у Београду организовала поводом Дана пољске уставности и 100. годишњице успостављања дипломатских односа између Пољскe и Србије. С тим што наши односи трају дуже него што се то званично рачуна. Могла сам да чујем доста лепих речи о нашој сарадњи, а колеге из пољске амбасаде су биле веома заинтересоване да продубе ту сарадњу. Пољска култура и пољски језик би могли да буду представљени на вишем нивоу у Србији, а исто се односи и на српску културу и језик у Пољској. Мислим да нам недостаје међусобна интеракција у том погледу, као и размена студената. Млади људи у Србији не знају много о вашој култури и о савеременој Пољској, њеним уметницима. Било би лепо да на пољу културе постоји много веће интеракција на међународном нивоу. Упознавање различитих култура је велика вредност. Такође волела бих да имамо више туриста из Пољске у Србији, јер Србија има много тога да понуди.

 

29. Октобар 2019.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal