Преносимо са ИН4С/Стања ствари

Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.

На почетку скупа организатор и домаћин Љубомир Радиновић поздравио је присутне и пожелио успјешан рад учесницима самита уз наду да ће овакав формат дијалога постати традиционалан.

Скуп су поздравили: губернатор Вороњешке области Александар Гусев, предсједник Чеченске Републике Рамзан Кадиров, депутат Државне Думе и предсједник партије Родина Алексеј Журављов.

Путем видео линка скупу су се обратили познати руски књижевник, публициста и предсједник Изборског клуба Александар ПрохановВладимир Соловјов, предсједник Савеза новинара Русије као и представници локалних органа Вороњешке области и РПЦ.

Кадирову захвалница

Предсједник организационог одбора Љубомир Радиновић уручио је захвалницу предсједнику Чеченске Републике Рамзану Кадирову за допринос унапређењу односа између Русије и балканских држава. У име педсједника Чеченије захвалницу је примио Џамбулат Умаров, министар у влади Чеченије.

Организациони одбор самита прихватио је кандидатуре Београда, Грозног и Бања Луке за одржавање Другог Руско-балканског самита. О коначној одлуци јавност ће бити накнадно обавијештена.

Усвојена Резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије

Објављујемо резолуцију коју је донио први «Руско-Балкански Самит народне дипломатије», који је одржан у граду Вороњежу 12. новембра 2019. године.

  1. У тренутној међународној политичкој ситуацији у свијету стварају се повољни услови за јачање мултилатералне сарадње између народа Русије и Балкана на основу равноправног дијалога, духовног, историјског и културног сродства.

С тим у вези, политичким руководствима Русије и балканских земаља се препоручује да изврше одговарајуће промјене у сарадњи између наших народа, узевши у обзир нову европску стварност.

  1. Наша је огромна препорука шефовима балканских држава које су се придружиле санкцијама Запада против Руске Федерације да та ограничења укину зато што су она у директној супротности са исконским интересима наших народа.
  2. Најважније питање у вези са Косовом и Метохијом мора се рјешавати дијалогом на основу резолуције Савјета безбједности УН број 1244, којом се на основу међународног права територија Косова и Метохије сматра јужном покрајином Републике Србије.
  3. Оштро осуђујемо ширење НАТО-а на Исток, као и укључење Црне Горе у његов састав без одговарајућих демократских процедура и исказивања воље њеног народа. Изражавамо забринутост због тога што се слични покушаји упорно чине у односу на Македонију, Босну и Херцеговину, па чак и Србију.

Позивамо балканске народе на миран суживот, на рјешавање свих међусобних отворених питања дијалогом, на превазилажење непријатељстава и изолације, уз показивање сталне бриге за очување добросусједских односа свих народа који живе на Балкану, независно од њихове религије. Дугорочни мир на Балкану нема алтернативу.

  1. Морамо се пажљиво односити према јединственом, цјеловитом, традиционалном језичком и културном словенском простору.
  2. «РУСКО-БАЛКАНСКИ САМИТ НАРОДНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ» одржаваће се сваке године.

Списак учесника Руско-балканског самита:

  • Леонид Ивашов, генерал пуковник, предсједник Академије за геополитичке проблеме, доктор историјских наука.
  • Живадин Јовановић, министар спољних послова Југославије 1998-2000, предсједник „Београдског форума за равноправност“.
  • Џевад Галијашевић, професор експерт за безбједност – Утицај религијског фактора на ситуацију у БиХ
  • Горан Петронијевић, адвокат – Утицај рада Хашког трибунала на генерисање нових сукоба на Балкану
  • Џамбулат Умаров, министар за национална питања, штампу и спољне послове Чеченске републике.
  • Јелена Гускова, доктор историјских наука руководилац Центра за Истраживање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, члан Академије наука Републике Српске, сенатор Републике Српске.
  • Драган Тодоровић, министар саобраћаја Републике Србије 1998-1999
  • Љубинко Ђурковић, пуковник и предсједник Извршног одбора Покрета та Србију, командант одбране Кошара – Тема излагања: Кошаре, геополитичка битка за Србију против НАТО. Битка која још увек траје.
  • Олег Бондаренко, шеф фонда за прогресивну политику и оснивач портала Балканист – Медијски аспекти Руско-српске сарадње
  • Змаго Јелинчич, лидер Словеначке националне странке, посланик у парламенту Словеније.
  • Јасминка Аџић Сикирић, члан предсједништва Странке Ивана Пернара – Статус Хрварске у Европској унији
  • Јевгениј Баранов, телевизијски новинар и политички коментатор првог канала руске државне телевизије.
  • Гојко Раичевић, предсједник предсједништв Уније за војну неутралност Црне Горе – Информативни ратови на примјерима
  • Драгана Трифковић, члан Предсједништва Двери, шеф Центра геостратешких истраживања – Утицај косовског питања на будићност српско-руских односа
  • Демо Бериша, предсједник Уније Албанаца – Српско-албански односи, проблеми и перспективе
  • Миленко Недељковски, македонски телевизијски новинар – Прећутна забрана слободе говора на прагу насилног увлачења Македоније у НАТО
  • Гуљнара Хаџимурадова, доктор филозофија доцент катедре за демографску и миграциону и политику МГИМО МИД РФ, виши научни сарадник Института социјално-политичких студија РАН – Савремени миграциони процеси на Балкану: узроци и последице
  • Миломир Савчић, генерал, предсједник организацје ратних ветерана Републике Српске – Улога руководства Републике Српске у постизању мира 1992-1995. и разлози наставка нестабилне ситуације у БиХ
  • Горан Шимпрага, продуцент и директор Медија центра Ногина и Куриноја Руски експрес – Руско-српске културне везе и њихово значење у актуелном политичком тренутку
  • Фјодор Бирјуков, шеф Института слободе – Интерпартијске друштвено-политичке везе Русије и Балкана као важан инструмент народне дипломатије
  • Григорис Бичахчијев, шеф грчке грчке заједнице Вороњешке области, члан Националне коморе области – Актуелни односи између Грчке и Русије
  • Владислав Бојовић, директор Института за сарадњу између Црне Горе, Србије, Републике Српске, члан предсједништва Демократске народне партије Црне Горе – Црна Гора на геополитичком раскршћу
  • Артјом Чекмарјов, лидер омладинског покрета Тигрови Отаџбине – Русија и Балкан, поглед генерације 21. века
  • Албена Накова-Манолова, замјеник директора Института за социолошка истраживање Бугарске академије наука
  • Дмитриј Сагал, експерт Изборског клуба, магистар педагогије, члан Савјета за национална питања Владе града Москве – Нови путеви Евроазијске међународне сарадње и народне дипломатије

 

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 16. 11. 2019)

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal