На председничкој Академији РАНХиГС у Брјанску од 19-20. фебруара, одржана је конференција посвећена међународној сарадњи. Догађај је одржан уз подршку владе Брјанског региона.

На свечаном отварању конференције у име организатора, учеснике су поздравили директор Брјанског огранка РАНЕПА-е Сергеј Шачнев и први заменик директора одељења за унутрашњу политику Брјанске регије Андреи Казорин. Сергеј Шачнев је рекао да је конференција посвећена предстојећој годишњици победе у Другом светском рату. Према његовим речима, „Данас више него икада, проблематика очувања историјског памћења и супротстављања покушајима фалсификовања историје, постаје све релевантнија. У том смислу, евроазијска сарадња је важан фактор у превазилажењу изазова нашег времена“.

Конференцији су присуствовали: научни саветник директора Института за политичке студије (Београд, Србија) Зоран Милошевић, директор Центра за геостратешке студије (Београд, Србија) Драгана Трифковић, политиколог (Пољска) Мациеј Вишњевски, копредседавајући економског савета Странке колективне акције - Грађански конгрес (Кишињев, Молдавија) ​​Јури Дишљук, представник гагауске дијаспоре, Михаил Дишљук, шеф информативног центра Евроазијског бироа Светске федерације синдиката и радничког покрета земаља ЗНД (Атина, Грчка) Ајнур Курманов, новинар (Република Србија) Татјана Стојановић, главни уредник новинске агенције Город32, Јуриј Лобунов, координатор Бесмртног пука у Стразбуру (Француска) Ернест Захаров и други стручњаци, наставници, студенти и представници медија.

Тема конференције је била: „Глобални изазови треће деценије 21. века“.

Извештаји учесника конференције дотакли су се бројних актуелних геополитичких тема, нарочито: Република Молдавија у контексту сарадње са Европском унијом и ЕАЕУ-ом, „језик мржње“ у Пољској као оружје унутрашње и спољне политичке борбе, фалсификовање историје на постсовјетском простору, кризни процеси на Балкану, феномен лажних вести у Европи, итд.

Након дискусије формулисане су препоруке које ће бити упућене властима, удружењима и другим заинтересованим странама.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије говорила је на тему: „Црногорска криза, православна револуција на Балкану“. Она је истакла да: „Црна Гора има нешто више од 631 хиљаде становника од чега се (према попису из 2011. године ) 30% изјашњавају као Срби. Они су суочени са бројним изазовима, угрожени су им језик и култура, економски опстанак и прети им асимилација. Највећи проблем Срба у Црној Гори је тај што немају подршку од матичне државе Србије јер српско и црногорско руководство имају изузетно добре односе, без обзира на анти-српску политику Црне Горе. Практично, Србија прећутно толерише овакав однос Црне горе према српском становништву у тој земљи под изговором да не може да се меша у унутрашња питања других држава. Уставом Србије је дефинисано да је држава дужна да води рачуна о положају и правима српског народа и ван граница своје земље (Устав РС члан 13.)“ .

Фото: Драгана Трифковић на Председничкој академији РАНХиГС

„За завршетак обрачуна Црне Горе са српским националним идентитетом, последња препрека која је остала је Српска православна црква коју чине епархије: Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке. Скупштина Црне Горе усвојила је 27. децембра 2019. године Закон о слободи вероисповести који подразумева конфискацију имовине Српске православне цркве, уколико црква не докаже власништво. Он је донет у атмосфери хапшења и пребијања у Црној Гори. Претходно је владајућа већина одбацила свих 117 амандмана које је предложила Српска православна црква. Усвојени закон је изазвао бурне реакције у јавности Црне Горе и изазвао масовне протесте. Црна Гора има око 600 хиљада становника, а на улице многих црногорских градова је изашло хиљаде и хиљаде људи. Протести су трајали данима свакодневно, када се народ организовао у литије са иконама и свећама у руци, носећи српске заставе. Сада се литије и молебани одржавају два пута недељно, а према проценама укупан број људи који протестује је и до 350 хиљада. Ако узмемо у обзир чињеницу да Црна Гора има око 630 хиљада становника, долазимо да чињенице да против овог закона протестује више од половине становништва. Ово води до закључка да литијама у Црној Гори не присуствују само Срби већ и они који се изјашњавају као Црногорци, али су верници Српске православне цркве (75% становника ЦГ су верници СПЦ). Још горе по владајући режим у Црној Гори је чињеница да литијама присуствују и чланови владајуће партије ДПС Мила Ђукановића, као и то да је полиција отказала послушност у многим случајевима и није хтела да предузима репресивне мере против људи који протестују. Вернике Српске православне цркве у Црној Гори подржали су и муслимани, а закон који је усвојио Црногорски парламент наишао је на осуде руског патријарха Кирила, васељенског патријарха Вартоломеја, многобројних интелектуалаца у Србији и Црној Гори, као и руског Министарства за спољне послове. Званичних реакција од државног руководства Србије није било, а председник Србије Александар Вучић је поновио да Србија не сме да се меша у унутрашња питања других држава. Црногорска власт је 1993. године основала невладину организацију под називом „Црногорска православна црква“ и регистровала је код „Одељења за безбедност“ (МУП) 2000. године. Ова невладина организација, коју не признаје ниједна канонска црква, има имовинске претензије на објекте и имовину Митрополије црногорско-приморске. Овакве намере црногорских власти су опасне и могу да проузрокују унутрашње сукобе у Црној Гори“.

Као закључак, Драгана Трифковић је изнела препоруку да је свака подршка Српској православној цркви у Црној Гори и митрополиту Амфилохију, више него добродошла и да сва пажња треба да буде усмерена ка томе. Она је такође затражила међународну подршку за покретање иницијативе да Закон о верским слободама дође на дневни ред Уједињених Нација и Савета Европе, како би се у тим институцијама донели закључци да ли је он у складу са демократском праксом заштите људских и верских права и слобода.

2. Март 2020. 

Упутнице:

https://www.bragazeta.ru/news/2020/02/20/v-bryanske-obsudili-globalnye-vyzovy-tretego-desyatiletiya-xxi-veka/?fbclid=IwAR3bgV9KMQeeu1-2TLfbzGPqnzf2wxQ1TSlec3vBjMQBXRCu847UhY8ebmA

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal