Пише: Светлана Максовић

Поштована г-ђо Мијатовић,

Захваљујемо Вам се на одговору на наше претходно писмо. Овим путем бисмо желели да Вам скренемо пажњу на кршење људских права Срба у Хрватској. Као што знате, у Хрватској је тренутно у пуном јеку изборна кампања за парламентарне изборе који ће бити одржани 5. јула ове године. Међутим, српска мањина у Хрватској све више постаје мета запаљиве политичке реторике и говора мржње.

Пре неколико дана су осванули графити у Загребу са поруком мржње против српске етничке мањине. Неколико дана касније, група навијача Динама из Загреба је позирала са транспарентом који је такође носио претеће поруке намењене Србима. У прилогу вам достављамо документ са детаљима о поменутим инцидентима.

Овакви инциденти у Хрватској нису ретка појава, чиме је озбиљно угрожена безбедносна ситуација српског становништва у тој држави. Премијер Хрватске, Андреј Пленковић, и министар унутрашњих послова, Давор Божиновић, осудили су горе поменуте инциденте врло пажљиво и благо. Они су навели да „такви поступци немају места у јавности“ и да ће „полиција истражити сваки позив на насиље“, при том не спомињући да су жртве ових инцидената Срби.

Графит у Загребу (Фото: Спрско народно вијеће)

Иван Пенава, члан новоформиране странке „Домовински покрет“, (опозиција ХДЗ-у, партији на власти) градоначелник Вуковара од 2017. године, конзистентно одбија употребу двојезичности, упркос судским одлукама. Због јавне критике његовог става, он је још више заоштрио своју антисрпску реторику. Једно од обећања Домовинског покрета је промена изборног закона како би се отежао избор Срба.

Дужност сваке државе је да заштити све своје грађане, били они део етничке мањине или не. Из горе наведеног јасно произилази да говор мржње праћен претњама према Србима, пролази некажњен и да Срби не могу да рачунају на заштиту хрватске државе.

У свом извештају из 2011. године, Томас Хамарберг, тадашњи повереник за људска права у Савету Европе је изјавио да се од владе траже три врсте акција: да поштују стандарде људских права, да штите људе од кршења људских права и да предузимају потребне кораке да се та права поштују.

Транспарент навијача Динама из Загреба (Фото: Српско народно вијеће)

Такође, Европски суд за људска права ставио је акценат на обавезу влада да предузму мере како би зауставили кршења људских права. У једној пресуди (Нахова и др. против Бугарске, 6. јула 2005. године) Суд је нагласио важност ефикасне истраге случајева расно мотивисаног насиља:

”Расно насиље је посебан вид повреде људског достојанства и, с обзиром на његове опасне последице, захтева од власти посебну будност и бурну реакцију. Управо из тог разлога власти морају користити сва расположива средства за борбу против расизма и расистичког насиља, ојачавајући тако демократску визију друштва у којем се различитост не доживљава као претња већ као извор обогаћивања.”

У истој пресуди Суд је нагласио обавезу влада да предузму све разумне мере како би разоткриле било који расистички мотив и утврдиле да ли су етничка мржња или предрасуде играле неку улогу.

Годину дана касније, Европски суд за људска права доноси сличну пресуду: ”Толеранција и поштовање једнаког достојанства свих људских бића представљају темељ демократског, плуралистичког друштва. Због тога се у принципу може сматрати неопходним да нека демократска друштва санкционишу или чак спрече све облике изражавања који шире, подстичу, промовишу или оправдавају мржњу засновану на нетолеранцији.“ (Пресуда у предмету Ербакан против Турске од 6. јула 2006., став 56).

На крају, када сте преузели улогу повереника за људска права, изјавили сте да је Ваша улога да државе упозоравате на проблеме који могу да ограниче могућност поштовања  људских права и да им помогнете да пронађу решења за побољшање заштите и примене људских права.

Понављамо нашу забринутост због одсуства реакције Савета Европе на оваква догађања и на очигледно кршење људских права српске мањине у Хрватској. Молимо Вас да укључите ову озбиљну проблематику у ваш даљи рад у складу са Европском конвенцијом о људским правима, као и са пресудама Европског суда за људска права.

 

С поштовањем,

Светлана Максовић

Члан Савета за спољне послове Двери

23. јун 2020

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal