Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

Наводи о томе да председник Србије Александар Вучић води тајне преговоре са Хашимом Тачијем који треба да резултирају доношењем свеобухватног мировног плана који укључује и корекцију граница, појавили су се још у другој половини 2018. године. Међутим, председник Србије је овакве тврдње одбацивао и уверавао јавност да он не води никакве тајне преговоре.

Истовремено су он и Тачи ангажовали бившег британског премијера Тонија Блера, познатог по залагању да се Србија бомбардује, како би им помогао у обезбеђивању дипломатске подршке великих сила, за реализацију таквог плана.

Тачи је отворено говорио о томе да се ради о историјском споразуму којим ће бити решен дугогодишњи конфликт између Београда и Приштине. Косово би добило независност и столицу у УН тиме што би након потписивања договора обе стране затражиле усвајање нове резолуције у УН. Очекивало се да ће састанак у Белој кући, који је био заказан 27. јуна, поставити темељ за даљу реализацију таквог плана. Међутим, до састанка није дошло јер је 24. јуна Специјализовано тужилаштво из Хага поднело оптужницу против Хашима Тачија, Кадрија Весељија и других лица која се терете за злочине против човечности и ратне злочине. Портпарол ЕУ, Петар Стано, је тим поводом рекао да ЕУ не коментарише рад суда у Хагу, али да Брисел снажно подржава рад ове институције.

Поред тајних преговора са бившим командантом ОВК, Александар Вучић је до 2018. године водио преговоре у оквиру Бриселског формата у којем је 2013. године потписан антиуставни Бриселски договор. Међутим, ти преговори су прекинути 8. новембра 2018. године када је Приштина увела стопостотну царину на увоз робе из Србије и БиХ. Поставља се питање: због чега држава Србија није увела никакве контра мере албанској страни, због чега није објавила да бриселски формат преговора није остварио свој циљ и затражила да се даљи разговори наставе под окриљем УН? Посебно што албанска страна није испунила ништа од обавеза које је преузела Бриселским договором.

Одговор се крије у лукавству Вучића и Тачија, који су пронашли начин да преко Вашингтона остваре своје планове. Идеја о размени територија или корекцији граница није добро прихваћена у Бриселу, само због оштрог противљења Немачке. Наводно, Немачка се боји да би промена граница имала негативне последице по друге регионе у Европи. Такве тврдње су бесмислене, јер самим одвајањем јужне српске покрајине се границе једне суверене државе силом мењају и прекрајају. Ради се о томе да се Немачка бори за своје интересе који су између осталог везани за енергетски сектор. Познато је да се на Северу Косова налазе енергетска постројења и да су она важна за функционисање читавог енергетског система КиМ. Овај систем је у потпуности изградила држава Србија, али је 2013. године у оквиру Бриселског споразума потписан и споразум о енергетици, што је омогућило „независном“ Косову да отуђи имовину државе Србије. Немачка је у међувремену уложила 100 милиона евра у косовски енергетски систем који сматра својим пленом.

Иако смо безброј пута чули председника Србије како не да Газиводе, то је била само још једна представа јер се он сагласио да преда цео енергетски систем КиМ.

Овај „трансфер“ је реализован у тишини током пандемије корона вируса, када је Европска мрежа оператера преносног система изгласала да косовски оператер преносног система може да функционише самостално. Од председника Александра Вучића нисмо добили појашњење на ту тему.

Након елиминисања Тачија као преговарача подизањем оптужнице, ЕУ сада убрзава наставак преговора које Вучић треба да води са новим премијером Хотијем. Најављено је да ће се Вучић и Хоти састати 10. јула у Паризу на самиту чији су домаћини Меркел и Макрон. Грађани Србије наравно не могу да предвиде какву ће позицију Александар Вучић да заузме. Оно што је сигурно је то да Александар Вучић није исти човек од посете Сергеја Лаврова. Дубоку забринутост нису могли да засене ни резултати на унапред покраденим изборима. Руска страна је јасно ставила до знања Александру Вучићу да неће прихватити наметнуто решење које није у интересу Србије и да ће уложити вето у СБ УН уколико договор не буде постигнут у оквирима међународног права и Резолуције 1244. Тиме смо дошли у јединствену ситуацију у свету, да председник друге државе штити територијални интегритет наше државе и то од нашег председника.

У међувремену, бивши амерички саветник за националну безбедност, Џон Болтон, изјавио је да су лидери Србије и Косова још 2018. године разговарали о размени територија као решењу косовског питања.

Овим је Александар Вучић тврдњама да никада није разговарао о размени територија, дошао у конфликт са тврдњама бившег саветника за националну безбедност.

Како такав конфликт може да се разреши што би сасвим разјаснило многе недоумице?

Врло једноставно, вануставно тајно договарање предаје територије Србије, као и имовине државе Србије је чин велеиздаје. Председник Србије треба да се позове на одговорност, а бивши амерички саветник за националну безбедност као сведок.

Институције државе Србије морају да реагују на несумњиво кршење Устава и закона Републике Србије.

 


Упутнице:

https://kossev.info/vucic-nisam-dobio-ponudu-o-razmeni-sela-sa-severa-za-opstine-na-jugu-srbije/

https://www.danas.rs/nedelja/virus-teritorijalne-razmene/

http://rs.n1info.com/Biznis/a591261/Hajdari-Kosovo-steklo-energetsku-nezavisnost.html

https://www.vesti.rs/Coronavirus/NP-Otadzbina-Iza-paravana-Koronavirusa-Vucic-separatistima-predao-Gazivode-4.html

https://europeanwesternbalkans.rs/samit-srbija-kosovo-u-petak-domacini-merkel-makron/?fbclid=IwAR3MbJ2-WdA7tSLKtmmfUHVDpgbk6fIyyb5JSx4xD9tGLbT4dMKm3UFKrrc

https://www.slobodnaevropa.org/a/30567386.html

http://rs.n1info.com/Vesti/a616588/Bolton-potvrdio-da-se-razgovaralo-o-razmeni-teritorija.html

7. Јули 2020. 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal