Онлајн конференција у организацији Atlantic Council, одржана је 24. јуна 2020. Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина. Конференцију су пратиле и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, као и Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије. У наставку преносимо извештај са конференције, као и коментаре и питања Центра.

Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council

Уводна реч: Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council

Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council

Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина.

Коментар Драгане Трифковић: током пандемије КОВИД-19 државе чланице ЕУ су показале међусобну несолидарност. Немачка је забранила извоз медицинске опреме због чега Аустрији и Швајцарској нису могле да буду испоручене заштитне маске. Таква ситуација довела је до међусобних тензија. С друге стране, Италија, која је била веома тешко погођена пандемијом, наишла је на игнорисање од стране Брисела. Уместо да ЕУ хитно упути помоћ у Италију, она се на позиве за помоћ оглушила, иако се ради о држави чланици Уније. Италија је добила велику помоћ од Русије, Кине затим од Кубе и Србије. Тиме је још једном показан недостатак солидарности у ЕУ. Да ствар буде гора, НАТО и ЕУ су наредиле својим чланицама да не дозволе прелет руских авиона са хуманитарном помоћи за Италију. Русија је морала да допреми помоћ заобилазним путем. Још један пример је Црна Гора која је као чланица НАТО затражила помоћ од ове организације. Уместо респиратора који су Црној Гори били неопходни, НАТО је понудио да донира авио-такси услуге за допремање кинеске помоћи. Црна Гора је одлуку о уласку у НАТО донела без референдума, под образложењем да ће таква политичка одлука побољшати безбедност државе.

Коментар Светлане Максовић: Трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19 је чиста теоријска мисао, бирократски термин, а никако чињеница, јер никаква заједничка борба против пандемије међу НАТО чланицама не постоји. Дошло је чак и до скандалозних ситуација када су Чешка и Пољска присвојиле маске које су биле намењене Италији, а САД су од Кинеза откупиле маске које је Француска већ платила за своје потребе. Дакле, ни НАТО ни ЕУ се нису показали као савези у којем би државе чланице могле да рачунају на помоћ и солидарност других чланица.

Министарка Анегрет Крамп-Каренбауер је немачка министарка одбране од јула 2019. године, а председавајућа Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) од децембра 2018. Претходно је обављала функцију генералног секретара ЦДУ у 2018. и била је министар-председник Сарланда од 2011 до 2018.

Немачка министарка се најпре осврнула на ситуацију трансатлантског савеза као и на његове циљеве. Наиме, Трамп је најавио повлачење великог броја америчких војника из Немачке, што је забринуло друге НАТО чланице. Анегрет Крамп-Каренбауер је нагласила да је НАТО за Немачку савез између Америке и Европе, као и других земаља, који имају заједничке интересе и заједничке вредности. Америчке трупе у Немачкој имају безбедносну улогу заједно са немачком војском и партнерима НАТО. Њихово присуство, у контексту колективне одбране, шаље јаке сигнале из Европе на спољашње претње, као што је на пример Русија.

Што се тиче премештања америчких трупа из Немачке на неку другу локацију, као на пример у Пољску, овде се ради о прегруписању трупа унутар савеза. Ако трупе буду враћене у САД, то не треба схватити као сигнал да је Америка изгубила интересовање за Европу. Ако пак буду премештене на неку другу специфичну локацију, онда се ту ради о промени стратегије САД. Важно је да НАТО и партнери НАТО остану уједињени, визуелно уједињени. 

Коментар Драгане Трифковић: Ова констатација да НАТО мора да остане визуелно уједињен говори да се заправо ради о пројектованој слици која треба да остави утисак како је организација чврсто повезана. То говори у прилог чињеници да јединство у оквиру НАТО не постоји, посебно између САД и европских чланица од доласка Доналда Трампа не чело САД. Европске чланице НАТО заправо не знају какве кораке ће амерички председник да повуче и какви су му планови око премештања војске. Трамп инсистира на томе да европске чланице НАТО морају да издвоје више новца за ову организацију. До сада смо имали прилику да чујемо и изјаве америчких политичара који тврде да НАТО неће опстати уколико Трамп буде реизабран на место председника САД.    

Коментар Светлане Максовић: НАТО себе дефинише као савез за безбедност и колективну одбрану и у ту сврху непрестано спомиње Русију као спољашњу претњу. Јер када спољашњи непријатељ не би постојао, сврха тог савеза би нестала, и он би морао да нестане. Имајући у обзир положаје војних НАТО база као и НАТО активности у близини граница Руске федерације, јасно је да НАТО савез има освајачке амбиције, а да је Русија та која има одбрамбене намере.

Модератор Ана Висландер, Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council и министарка одбране Немачке, Анегрет Крамп-Каренбауер

Што се тиче очекивања у будућности од сарадње са САД у оваквом контексту, министарка сматра да је важно да земље чланицу могу да рачунају једна на другу. Наиме, НАТО је уложио много напора у одржавању мира у Авганистану где су изгубљени многи животи.

Коментар Драгане Трифковић: НАТО је протеклих деценија извршио инвазију на многе земље под паролом борбе за демократију и људска права. Уместо тога изгубљено је стотине хиљада људских живота, а нека стабилне државе су постале извор нестабилности и претња за друге државе у окружењу. Деловањем НАТО створен је хаос у многим регионима, посебно на Блиском Истоку. То је даље узроковало мигрантску кризу и пораст тероризма свуда у свету. 

Коментар Светлане Максовић: Такође је симптоматично да је производња опијума у Авганистану 40 пута већа од инвазије те државе од стране НАТО.

Када се ради о међународним претњама и њиховим импликацијама на трансатлантски савез, као на пример претња која долази од Русије која је анексирала Украјину, она се за залаже да Немачка и Европа преузму знатно већу одговорност у спољној и одбрамбеној политици. НАТО чланице су се стога, колективно обавезале да инвестирају више у колективну и националну одбрану. Циљ Немачке је да до 2030. године достигне 10% војне способности у НАТО јер борба против тероризма, који долази у Европу из Африке је у интересу Европе, не само Америке.

Коментар Драгане Трифковић: Русија није анексирала Украјину већ је референдумском одлуком територија Крима, која је била у саставу Руске Федерације, реинтегрисана са апсолутном већином њеног становништва. Пример супротан томе је насилно одвајање јужне српске покрајине Косова и Метохије, у чему је НАТО, а и сама Немачка, имала велику улогу. Насилно одвајање територије КиМ спроведено је бомбардовањем Србије без одлуке Савета безбедности УН, подршком терористичким структурама ОВК и сепаратистичким структурама косовских Албанаца. Што се тиче борбе НАТО против тероризма, јасно је да је деловање НАТО поспешило експанзију тероризма.

О финансирању безбедносног сектора после КОВИД-19 кризе, министарка сматра да не би требало да дође до смањења јер се ради о сектору који позитивно утиче и на живот цивилног сектора и инфраструктуре, као и на привреду.

 О вези са Русијом, Анегрет Крамп-Каренбауер је нагласила да је Русија велики изазов за Европу и за НАТО. Русија је важан партнер и сусед, међутим, руско руководство упражњава једну агресивну политику која не поштује право на самоопредељење других земаља. Ово је први пут после Другог светског рата да су границе насилно промењене, што је у супротности са вредностима НАТО.

Коментар Драгане Трифковић: ова тврдња је неистинита. Први пут су насилно промењене границе Југославије, а Немачка је међу првим земљама које су признале Словенију и Хрватску као независне државе. Не само да су НАТО земље подржале распад Југославије по границама република које су улазиле у њен састав, већ су насилним одвајањем јужне српске покрајине покренуле механизам промене и републичких граница, односно границе Србије. То говори о политици двоструких стандарда и крајњем лицемерју западне политике.

Министарка сматра да Русија мора да разуме да су Европа и НАТО јаки, да иду до краја у ономе што раде, као и да су спремни да се боре са претњом коју она представља.

Коментар Драгане Трифковић: Русија води спољну политику која захтева међусобно уважавање и изражава спремност на сарадњу у складу са првим начелом. Руска Федерација је постала незаобилазан фактор у решавању конфликата, док су западне земље допринеле стварању конфликата.

Што се тиче Кине, која је све присутнија на светској сцени, као и на Арктику, министарка сматра да је Кина системски изазов и за Европу и за САД, тј. ауторитарни изазов либералном светском поретку, али да је доказала да једна држава може истовремено да буде економски јака и да се не осврће на поштовање индивидуалних слобода, демократских вредности и грађанских права. Међутим, Кина је све активнија на Пацифику, што забрињава Аустралију на пример. Крамп-Каренбауер наглашава да ипак не треба улазити у трговинске ратове који би руинирали све учеснике. Запад треба да брани своје вредности (САД, Канада, Европа и други).

Коментар Светлане Максовић: Нико не оспорава Западу да брани своје вредности, међутим, наметање тих истих вредности државама које другачије функционишу, је нешто сасвим друго. Такође смо видели примере неких НАТО чланица, као што је на пример Француска, коју је високи изасланик Уједињених Нација за људска права уврстио на списак поред Судана, Зимбабвеа и Хаитија као државу која користи прекомерну полицијску силу против својих грађана.

На крају разговора је модератор поставио и неколико питања која су поставили регистровани слушаоци панела. Министарка је одговорила на три питања која су се тицала модернизације наоружања НАТО, о појачању одбрамбене димензије на Северу Европе од стране ЕУ и укидању ИНФ споразума (Споразум о нуклеарним снагама средњег домета) и увећавању руског арсенала нуклеарних ракета.

На прво питање, Крамп-Каренбауер је одговорила рекавши да Немачка ради са Француском и Шпанијом на будућем систему за ваздушну борбу. Што се тиче Северне Европе, министарка је изјавила да постоји пројекат ПЕСКО (Стална структурирана сарадња) у коју би требало да се укључе и треће земље као на пример Финска. Такође постоји одлична сарадња са Норвешком што се тиче подморница. Што се тиче питања о Русији, министарка сматра да је Русија прекршила споразум и да су САД због тога биле у праву када су се повукле из тог споразума.

Крај онлајн конференције

Центар за геостратешке студије је такође поставио неколико питања на која није добио одговоре.

Драгана Трифковић, генерални директор Центра је питала:

  1. Да ли ће Немачка повући војску са Косова и Метохије?
  2. Да ли је Немачка погрешила што је подржала стварање једног сепаратистичког ентитета на криминалним основама?
  3. Зашто је Косово јединствен пример у свету?

Светлана Максовић, генерални секретар Центра је питала:

  1. Немачка војска је прошле године тражила одштету због последица коришћења осиромашеног уранијума на Балкану. Који је резултат овог захтева, с обзиром на то да су италијански и француски судови одлучили да породицама војника који су преминули од последица ОУ, буду исплаћене новчане одштете?
  2. На Косову и Метохији је уништено или оштећено 17 манастира и цркава у деловима који су били под контролом немачких снага. Која је одговорност немачке војске по том питању и који је циљ КФОР-а, с обзиром на то да њихова мисија заштите није успела?

 Целу конференцију можете да одгледате овде:

 11. јул 2020

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal