Смрт Митрополита Амфилохија Радовића је ненадокнадив губитак за све Србе широм Косова и Метохије.
Митрополит Зетско-приморски као чувар пећког трона у оквиру обавезе наручене од српског патријарха из 1756. године часно се, искрено, несебичним трудом и залагањем борио за јужну српску покрајину као свету српску земљу. Он је био највећа препрека и баријера за стварање још једне албанске државе на Балкану.
Током 1999. године, док су се српска војска и грађани повлачили са Косова и Метохије, а српски медији под управом ондашњег министра информисања Александра Вучића трубили о српској победи над НАТО пактом, Митрополит је уз страшну тугу и самопожртвовање сахрањивао Србе јужне српске покрајине који нису хтели да напусте родно огњиште. Био је и духовник, али и национални радник не либећи се да – када је у питању српски народ и његов опстанак – стане на чело.
Нажалост, током свог несебичног труда и залагања много пута је оспораван, чак изложен бруталним нападима, простачким клеветама и пљувачинама, у чему су предњачили београдски режимски таблоиди који су то радили по диктату самог председника Србије практично све до последњег дана Митрополитовог живота. Без имало цинизма, може се констатовати да смрт Митрополита Амилохија управо највише и одговара режиму у Београду, јер сада може лакше и слободније да потпише „свеобухватни мировни споразум“ са сепаратистима из Приштине.
Митрополиту остаје за утеху да је за живота успео да победи црногорског диктатора и србомрсца Мила Ђукановића и да хришћанском народу у Црној Гори подари слободу.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ нада се да ће они који ће доћи после Митрополита наставити путем којим је он ишао, а то је бескомпромисна борба за очување српског бића, српског духовног простора и одбрану праисконских српских територија.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије "Отаџбина"
1. Новембар 2020.