Пише: Драгана Трифковић
Месецима уназад, цео свет са неизвесношћу и неверицом прати предизборну кампању и ситуацију у САД. Председнички избори који се одржавају 3. новембра, треба да одреде ко ће наредне четири године седети у Белој кући. Доналд Трамп претендује на још један четворогодишњи председнички мандат и уверен је да ће бити поново изабран. Његов противкандидат Џо Бајден, није ништа мање убеђен да ће однети победу.
Атмосфера у друштву је високотензична, чему у највећој мери доприноси и понашање политичких елита САД. Тензије су узроковане дубоким незадовољством друштва, које доводи до све већих подела. Манифестација незадовољства грађана уочљива је на улицама многих градова Америке, кроз демонстрације, али и уличне сукобе.
И сама победа Доналда Трампа на председничким изборима 2016. године говорила је у прилог томе да грађани САД желе промене. Али њихова очекивања су у великој мери изневерена.
Трамп се показао као класичан популиста и демагог. Обећања која је 2016. дао својим бирачима, у много чему нису испуњена. Мит о Трампу као великом борцу против светског зла и америчке „дубоке државе“, поприлично је потрошен. Ову чињеницу не може да поправи ни добро осмишљен маркетинг underground-a у виду покрета QAnon или сличних теорија завере.
Током свог мандата Трамп је све више потпадао под утицај „дубоке државе“ па су му окренули леђа многи који су били уз њега, посебно из војно-безбедносних структура. Такође, он није успео за четири године да састави свој сигуран тим, већ је константно мењао људе из свог окружења.
Резултати које је Трамп постигао на економском плану у првој половини мандата, у финишу предизборне кампање немају одлучујућу улогу. У међувремену је пандемија корона вируса окренула све наглавачке. Показало се да САД и њихов здравствени систем нису спремни да се носе са многим изазовима данашњице. Америка је апсолутни рекордер по броју оболелих и умрлих од корона вируса. За један од највећих гафова Доналда Трампа сматра се његов предлог да се људи лече од ковида средством за дезинфекцију. До тада су сумануте идеје о конзумирању средстава за дезинфекцију падале на памет само људима који имају самоубилачке намере. Али након те изјаве Трампа неки Американци су покушали да убризгају себи у тело детерџент или исперу уста варикином, па су службе хитне помоћи имале још хитније случајеве од пацијената оболелих од ковида.
С друге стране, Трампов противкандидат Бајден није заостајао са скандалима. Многи Американци се питају да ли човек који се на конференцији представио као: „Џо Бајден, муж Џоа Бајдена“ може да контролише и сопствене мисли.
Господин Бајден није могао да се сети текста Декларације о независности који је хтео да цитира, посвађао се са бројкама па је уместо 200 хиљада говорио о 200 милиона умрлих од ковида, а прошле недеље је заборавио име свог противкандидата па га је прекрстио у Џорџ Трамп.
Доналд Трамп је због тога тражио да Бајден уради тест менталних способности, а оба кандидата су показала висок степен нетолерантности током заједничке дебате.
САД и њихова демократија су протеклих деценија стекле статус савршенства које не сме да се доводи у питање. Али сваки нормалан човек који прати шта се дешава у Америци не може да не осети мучнину.
Амерички сан се пред нашим очима претворио у ноћну мору. На површину је почела да испливава висока корупција, криминал, расна нетрпељивост, сиромаштво запостављених слојева друштва, безнађе, девијантне склоности високог друштва, секте, педофилија, нетрпељивост, декаденција.
Оно што је најопасније од свега је то да се проблеми САД одражавају на читав свет. Многи људи се питају да ли је ово најбоље што Америка може да понуди? Да ли у Америци не постоје бољи кандидати за председника од ове двојице у озбиљним годинама, који се понашају као пубертетлије и немају поштовање ни према сопственим годинама?
Да ли америчке елите могу својим грађанима, а и целом свету, да понуде нешто озбиљније и одговорније од предизборног ријалити програма у коме вређање и баналност не заостаје за другим ријалити програмима?
Да ствари буду горе, све су шансе да се оваква ситуација неће разрешити изборима.
Истраживања говоре у прилог томе да Џо Бајден има предност око 9% у односу на Доналда Трампа. Свесни смо тога да су 2016. године истраживања давала предност Хилари Клинтон, па многи тврде да ће се иста ситуација поновити и овога пута. Тешко је предвидети због сложеног изборног система САД. Али шта ако овога пута изненађење буде победа Џоа Бајдена?
У том случају би Бајден у први план истурио Камалу Херис која је кандидат за потпредседника и којој би припала озбиљнија улога од оне коју формално место потпредседника подразумева.
Интересантно је и то да руски медији фаворизују овог пута Бајдена уз констатације да су за време председничког мандата Трампа погоршани односи Русије и САД, као и то да је Бајденова политика предвидљивија од Трампове.
Индикативно је да су унапред оба председничка кандидата најавила да неће признати резултате избора, уколико победи противкандидат. Изношењем оваквих ставова, председнички кандидати доводе у питање читав постојећи систем као и изборни процес, на основу ког се утврђују резултати избора. Овакви директни напади на демократију, од стране руководства државе која је по сваку цену, па и примену силе, настојала да уведе демократију широм света, говоре о дубини кризе у којој се налази Америка. Већ смо имали примере да САД доводе у питање изборне резултате и у другим земљама и проглашавају победницима избора опозиционе кандидате који нису освојили ни 10% гласова бирача. У обзир морамо да узмемо и непоштовање међународног права од стране САД, где председник ове земље олако прекраја међународне границе и додељује делове територија других држава, како му је воља. Као и непоштовање међународних договора, нарочито оних о ограничењу оружја, који су потписани након Другог светског рата. Тиме се читав светски поредак доводи у озбиљну кризу.
У сваком случају, могућа су три сценарија у САД, од којих два могу да доведу до истог исхода.
Први сценарио је убедљива победа Џоа Бајдена уз предност која му се даје по садашњим истраживањима. У том случају ће Доналд Трамп тешко моћи да оспори резултате избора и прогласи их неважећим. Овакав сценарио може да спречи даљу ескалацију сукоба у САД, до које ће неминовно доћи уколико резултати избора буду нејасни, а оба кандидата прогласе победу. То не значи да ће друштвена криза бити решена.
Други сценарио би подразумевао тесну победу Џоа Бајдена, где би Доналд Трамп на све могуће начине покушао да оспори његову победу. У овом случају би највероватније дошло до организовања демонстрација, па би изборни резултати били утврђивани на улици. Овај сценарио је веома опасан, како за америчко друштво, тако и за остатак света, посебно оне државе где је велики амерички утицај.
Трећи сценарио би био тесна победа Доналда Трампа, која би такође изазвала даљу ескалацију сукоба у друштву. То би подразумевало организовање протеста демократа, који не би признали изборну победу Трампа. Потребно је напоменути да су сценарија сукоба у оба случаја унапред припремљена. За протекле четири године су демократе обучиле око 60 хиљада активиста за друштвено ангажовање у операцијама смењивања режима, на основу искуства које је практиковано у многим државама широм света. Додатно искуство ови активисти су стекли кроз демонстрације које су већ организоване у САД (Антифа, Црни животи су важни). Трамп је с друге стране подржао организовање покрета који су се конфронтирали насилним демонстрантима и организовали самоодбрану.
По мојој процени, много је ближи сценарио у ком неће бити сигурне победе ни за једног кандидата. У том случају можемо у наредним месецима након избора у САД да очекујемо све оно што смо последњих деценија гледали као америчке операције у другим земљама.
Тиме би САД ушле у још озбиљнију кризу са неизвесним исходом, која би могла да укључује и грађански рат. Искрено се надам ипак да до оваквог сценарија неће доћи и да ће грађани САД успети да се изборе за реалан бољитак у друштву, без употребе оружја. Неопходно је да грађани САД врше притисак на политичке елите и тиме постигну промене на боље, што је дугорочни процес.
Што се тиче Србије, мислим да не би требало да имамо нереална очекивања у вези са америчком политиком према Балкану. Руски аналитичари исправно тумаче да до промене политике САД према Русији неће доћи, без обзира на то који кандидат победи на изборима.
Исти је случај и са Балканом, односно америчком политиком према Србији. Укључивање српске дијаспоре у САД, у кампању подршке Трампу, може да има неизвесне последице.
Потписивање такозваног Споразума о економској сарадњи Србије и Косова у Вашингтону, не може да се тумачи на позитиван начин. Као резултат тог договора, Израел је признао лажну државу Косово, док Србија треба да пресели амбасаду у Јерусалим, супротно међународном праву. Јасно је да се од Србије тражи да прекрши међународно право на сопствену штету и учини двоструку грешку. Поред тога, САД кроз вашингтонски споразум стичу могућност да утичу на односе Србије са Русијом и Кином, што ће користити за сузбијање њиховог утицаја. То је супротно државним и националним интересима Србије. Тиме овај споразум додатно слаби суверенитет и територијални интегритет Србије. Међутим, САД нису стале на томе, па видимо да дају снажну подршку бриселском процесу у коме је Србија већ изгубила контролу над јужном српском покрајином. Очигледно је да оне захтевају решавање статусног питања Косова у Бриселу, опет супротно међународном праву. С тим у вези ништа се није променило тиме што Трамп није раније директно учествовао у процесу одвајања Косова од Србије, видимо да он остварује зацртане америчке планове. Да ли ће његова реторика према Србији бити блажа него реторика коју је употребљавао Бајден, не утиче на циљеве САД на Балкану. Можда ће грађани Србије опрезније тумачити америчке потезе, уколико победи Бајден, јер је до сада створена илузија о томе да Трамп „води другачију политику“ према Србији.
На крају, показатељ могућег исхода америчких избора може да буде и процена председника Србије, који непогрешиво увек подржи губитничку страну. На претходним председничким изборима у САД је подржао Хилари Клинтон, даривајући јој 2 милиона за изборну кампању. У овој предизборној кампањи је подржао Трампа, дајући му материјала за прикупљање политичких поена на основу потписаног договора који не одговара интересима Србије. Питање је колико ћемо додатно платити његову авантуру из Вашингтона, с обзиром на то да ће преузете обавезе Србија морати да испуни, чак и ако победи Бајден.
Србија мора много одговорније да се односи на међународном плану и да води политику у складу са сопственим интересима. То значи да никоме не треба да даје бланко подршку, посебно не да то чини уз договоре који јој иду на штету.
3. Новембар 2020.
Упутнице:
https://direktno.rs/vesti/svet/269982/amerikanci-slusali-trampa-pa-sebi-ubrizgavali-deterdzent.html
http://www.politika.rs/scc/clanak/465371/Svet/Bajden-zaboravio-ime-rivala-i-Trampa-nazvao-Dzordz
https://stanjestvari.com/2020/06/10/dragana-trifkovic-obojena-revolucija-se-vratila-kuci/
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/663-r-n-virus-u-s-d-d-li-c-pr-vd-bi-i-sp-s-n