Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије на конференцији Института Ибн Сина: Међународне последице атентата на Касема Сулејманија

Када говоримо о генералу Сулејманију неопходно је да нагласимо његов значај за Иран и утицај који је имао у читавом региону.
Генерал Сулејмани је био један од најутицајнијих људи у Ирану, ветеран иранско-ирачког рата, командант специјалне јединице Al Quds односно Јерусалим која обавља специјалне операције изван граница Ирана.

Иран је највећа војна сила на Блиском истоку са преко пола милиона активних војника у копненој војсци, ваздухопловним јединицама, морнарици и Иранској револуционарној гарди и 350 хиљада резервног састава. Иранска револуционарна гарда је елитни корпус државних војних структура Ирана, чији је основни задатак заштита тековина Исламске револуције.
Јединица Al Quds има велику улогу у борби против тероризма у читавом региону за шта велику заслогу носи управо покојни генерал Сулејмани. Његове изузетне способности и војно искуство су допринеле ширењу иранског утицаја у читавом региону. Поред изузетне оперативности на терену он је показао способност формирања мреже савезништва што је створило чврсту структуру у пружању отпора са једне стране терористичким снагама и са друге стране директној окупацији САД.
Када говоримо о иранском утицају у региону он се односи на Ирак, Сирију, Либан, Палестину, а такође Авганистан и Јемен. Утицај Ирана је изузетно ојачао у Ираку након америчке инвазија на ону земљу и смене Садамовог режима. Иран је успоставио чврсту сарадњу са шиитима у Ираку, пружајући овој земљи помоћ током ратних дешавања. Утицај у Сирији и Јемену се такође ширио кроз борбу и помоћ иранских снага у овим земљама захваћеним ратом.

Допринос Ирана, као и либанског Хезболаха у борби против Исламске државе у Сирији и Ираку је огроман. Овој борби се придружила и Руска Федерација која је донела одлуку да укаже војну помоћ Сирији на позив председника Башара Ал Асада 2015. године. Генерал Сулејмани је имао значајну логистичку улогу у обједињавању борбе Сирије, Русије, либанског Хезболаха и Ирана против тероризма, са својим великим оперативним искуством и познавањем прилика на терену.
У медијима се често могу чути тврдње о сунитско-шиитском сукобу на Блиском истоку, али реч је заправо о политичком сукобу где са једне стране имамо осовину отпора (Иран, Ирак и Сирију у коалицији са Русијом) и са друге стране окупационе снаге САД у коалицији са њиховим стратешким партнерима Израелом и Саудијском Арабијом. Кључ сукоба је у политичкој супротстављености ових наведених сила.
Политички сукоб Ирана и САД промењивог интензитета траје од Иранске револуције 1979. године, када се Иран, збацивањем режима Резе Пахлавија, ослободио тихе америчко-израелске окупације.
Иран је дуги низ година под притиском политичких и економских санкција САД, којима је циљ да исцрпљују Иран истовремено покушавајући да организују унутрашње немире и преврат.
Против Ирана се води специјални рат, посебно пропагандно-информациони без икаквог уважавања историје, културе и традиције ове земље.
Више пута смо чули од америчких званичника да неће дозволити ширење иранског утицаја у региону. Поставља се питање одакле било коме право да брани ширење утицаја једне земље у региону, 7која има тако богату историју културу и традицију.
Иран је потпуно окружен америчким базама где је у региону стационирано више десетина хиљада америчких војника. Међутим ми стално чујемо од САД да Иран представља претњу и опасност. Основно питање је кога је то Иран и када напао, па представља опасност?
Ако са друге стране анализирамо кога су напале САД, саставићемо подужи списак.
Опасност представља агресивна интервенционистичка политика САД која је довела до дестабилизације читавих региона међу којима су и Блиски исток и Балкан.
САД су још од интервенције у Југославији поништиле међународно право и увеле право силе. Дозвољавају себи да прекрајају међународне границе, као што је Трамп урадио са приписивањем Голанске висоравни Израелу. Дају себи за право да убијају високе званичнике других земаља, што је акт тероризма. Управо је на тај начин убијен генерал Сулејмани, који се као високи државник Ирана налазио у званичној посети Ираку.
Поставља се питање због чега је Трамп издао налог за убиство генерала Сулејманија?
Вашингтон тврди да је генерал Сулејмани представљао опасност за Америку и да је одговоран за смрт стотине Американаца. Међутим за тако нешто не постоје докази.
Вероватан разлог је покушај дестабилизације Ирана и покретање сукоба у овој земљи.
Нажалост напади на иранске високе званичнике су се наставили. Недавно је убијен водећи ирански нуклеарни физичар, званичник Министарства одбране Ирана, Мохсен Фахризаде.
Иран сматра да су кривци за његову смрт САД, Израел и Саудијска Арабија.
Напади на Иран само учвршћују отпор према политици САД и њихових савезника на Блиском истоку. Одлазећа Трампова администрација је показивала изразиту иранофобију, не пропуштајући прилику да нападне и критикује Иран. Ипак иако САД већ дуго показују жељу да војно интервенишу у Ирану, на такав корак не могу да се одлуче. Америчке интервенције на Блиском истоку су довеле овај регион у стање хаоса, што указује на чињеницу да САД нису имали никакве дугорочне стратешке планове за стабилизацију овог региона, већ да је основни циљ био окупација. У сваком случају америчка политика на Блиском истоку је доживела дебакл. Мислим да САД неће улазити у ризик да уђу у још веће губитке и да оне немају капацитета да уђу у војни сукоб са Ираном. Њихово војно присуство на Блиском истоку ће вероватно наставити да се умањује. Протекли избори у САД су показали да је ова земља у озбиљној и дубокој кризи и сматрам да Американци немају више могућности да другима деле лекције о демократији и поштовању људских права.
Остаје да сачекамо да видимо како ће се нова администрација Бајдена односити према Блиском истоку. Ако то буде наставак политике Барака Обаме, САД ће поново покренути преговоре са Ираном о усвајању нуклеарног договора који је Трамп поништио. Такође то би значило да ће се променити однос према Израелу, што би довело до критике ширења израелских насеља на територији Палестине и поништавања одлуке о премештању америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим. Бајденова администрација би могла да релаксира односе на Блиском истоку који су за време Трампа затегнути безрезервном подршком Израелу.
Остаје да сачекамо и председничке изборе на лето 2021. у Ирану и видимо ко ће бити нови председник Ирана и какву ће комуникацију успоставити са САД. За сада Иран инсистира на томе да ће наставити нуклеарни програм уколико се САД не врате у оквире дипломатских договора.

28. децембар 2020.