Пише: Мирослав Николић

Баш као што мужеви и жене увек последњи сазнају за неверство свог брачног друга, тако и српска јавност увек последња сазна шта руководство земље ради када се састаје са угледним гостима из иностранства. Зато је ту страна штампа да нас о томе обавести.

Тако је, на пример, британски „Телеграф“ у јуну објавио интерју са министром одбране Беном Воласом, у којем се шеф британског одбрамбеног ресора хвали да је у току управо завршене посете Србији потписао са српским руководством значајан споразум, којим се спречава утицај Русије у тој балканској земљи. Чланак је објављен под пригодним насловом: „Велика Британија потписала уговор са Србијом против малигног утицаја Русије“.

„У нашем је интересу да помогнемо земљама попут Србије да буду отпорне на злоћудне активности у утицаје. На местима где видимо деловање других држава, слабљење земаља или њихово подривање или покушај манипулације њима, у нашем је интресу, нараво, да пружамо подршку тим земљама“ – рекао је Волас.

Овакво тумачење резултата посете британског министра, који се 16. и 17. јуна у Београду састао са високим српским званичницима, укључујући председника Александра Вучића и министра одбране Небојшу Стефановића мало је збунило српске читаоце, с обзиром на то да се оно дијаметрално разликује од званичних саопштења Министарства одбране Србије тим поводом.

Званични медији у Србији пренели су након састанка Воласа и Стефановића да су два министарства потписала Аранжман о унапређењу сарадње у области одбране, без посебног упуштања у детаље тог документа. А Министарство одбране је већ после појављивања чланка у британском „Телеграфу“ издало завнично саопштење у којем се каже да „током посете министра одбране Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске Бена Воласа Србији, није потписан било какав документ у којем се помиње Русија, нити је министар Волас било где то изјавио“. Такође се прецизира да је предмет потписаног са британском страном Аранжмана „развој билатералне сарадње у области мултинационалних операција, војне обуке и образовања, одржавање билатералних вежби, разматрање унапређења сарадње у копненом и ваздухопловном домену и сајбер одбрани, унапређење сарадње у области АБХО, јачање могућности за сарадњу одбрамбених индустрија и научно истраживачких институција као и међусобно позивање на годишње војне спортске манифестације и такмичења“.  

Међутим, не ради се овде о томе јесте ли или није у документу таксативно поменута Руска Федерација. Било би наивно очекивати да јесте. Ради се о томе, што очигледно британска страна потписани документ види смисао потписаног споразума у удаљавању Србије од Русије и њено премештање на онај колосек који јој је Запад већ одавно наменио – шести или седми колосек евроатлантске железнице, који бивше југословенске републике води на једну исту коначну станицу – у НАТО.

Али, Србија је војно неутрална земља, рећи ћете ви, и као таква има право да развија сарадњу са свим заинтересованим партнерима. Тај исти Небојша Стефановић, који је у име министарства одбране потписао споразум са британском страном, само неколико дана после посете Бена Воласа упутио се у тродневу посету Русији, где је на позив руског министра одбране Сергеја Шојгуа учествовао на Деветој Московској конференцији о међународној безбедности. Ствановић је за време сусрета са Шојгуом оценио да је војна сарадња између Србије и Русије „на историјском максимуму“ и да се Србија труди да у наредном периоду у војној и војно-техничкој области она постане још боља.

Све то подсећа мало на ситуацију када је девојка неудата (или у овом случају неутрална), па може да се састаје и са слободним, и са ожењеним, да мерка, да оцењује перспективе, да бира. Тако се често деси да девојка има удварача поузданог, искреног, али момак се не намеће, не жели да је притиска, оставља јој слободу избора. А девојка гледа у другу страну, где стоји удварач висок, наочит, вози скупа кола и нуди модерне поклоне. Воли она овог поузданог, али мисли – разумеће он, и тако на крају једног дана осване удата за НАТО. Свака аналогија са стварним догађајима и лицима је случајна и плод је маште читалаца, а не аутора. Него, да погледамо чињенично стање.

Да ли је Србија заиста војно неутрална и да ли ће то и остати како упорно тврде српске власти?

Сам појам је тежак за дефинисање и може се тумачити на различите начине. Ако ставимо блоковску несврстаност у контекст неутралности, онда можемо да кажемо да Србија јесте формално неутрална. Али исто тако Министарство одбране тврди да се у потписаном документу са Великом Британијом, не спомиње Русија. Дакле формално Србија не сарађује са Великом Британијом на сузбијању „малигног руског утицаја“ А да ли је тако и у пракси?

Средином новембра 2019. године у Србији је избио „озбиљан“ скандал. Заправо и не баш толико озбиљан колико су монтажери видео снимка желели да прикажу. Како год, у јавности се појавио снимак наводног „руског шпијуна“ који на јавном паркингу покривеном камерама, даје белу кесу наводно српском официру (чији идентитет никада није откривен). У наставку видеа убачен је снимак где особа која је добила кесу, вади из ње коверту са новцем и броји пред камерама.

То је био разлог, ни мање ни више, него за заседање националног Савета безбедности, где је на крају закључено да у Србији постоји субверзивно деловање страних обавештајних служби.

Вест о „руском шпијуну“ из Београда била је ударна вест на BBC, The Guardian, Reuters, Радио слободна Европа, DW и сличним медијима.

Монторани видео снимак „руског шпијуна“ у Београду, први је објавио сајт Bellingcat, познат по томе да је специјализован за проналажење руских шпијуна свуда у свету. Овај сајт је детаљно извештавао о случају Скрипаљ, те о руским шпијунима у Бугарској, Црној Гори и др.

Почетком ове године разоткривено је да Министарство спољних послова Велике Британије има тајни програм за слабење руског утицаја кроз који финансира низ „независних медија“ чији задатак је да дискредитују Русију. Замислите случајности на списку медија које финансира Британска влада, нашли су се BBC, Reuters и Bellingcat. Да ли је то сарадња Велике Британије и Србије, на сузбијању руског утицаја почела још раније или је ово само чудан стицај околности?

Ако термин „војна-неутралност“ подразумева да Србија сарађује подједнако са свим војним блоковима или војним силама, онда чињенице не говоре у прилог томе.

Од 2012. године Србије је одржала 112 вежби са земљама чланицама НАТО и 15 вежби са Руском Федерацијом. Очигледно је да се ради о великом дисбалансу.   

Свакако војне вежбе су само један сегмент међународне војне сарадње, па је потребно посебно анализирати уговоре које је Србија потписала о војној сарадњи са другим странама. Народни посланик владајуће Српске напредне странке Драган Шормаз тврди да је Србија у последњих пар година искористила све могућности на путу ка чланству у НАТО, постизањем највишег нивоа сарадње и да је остало само да формално аплицира за чланство.

Јавност у Србији до дана данашњег није упозната са чињеницом да је Србија постигла највиши ниво сарадње са НАТО и у којој мери је та сарадња развијена. Кључни уговори потписани су 2014. године СОФА договор и ИПАП – Индивидуални план партнерства, који је спроведен у првој фази, а у међувремену је потписан и други део. Ови уговори се не тичу само војне сарадње већ и низа других питања као што су приватизација у Србији, економија, европске интеграције, слобода медија, образовање, права националних мањина и сл.

Тренутно је НАТО фокусиран на програме обуке за омладину у Србији који се спроводе кроз он-лајн семинаре. Сличне обуке одржаване су и у суседној Црној Гори пре њеног уласка у НАТО.

Србија има стратешку сарадњу и са Националном гардом Охајо коју развија након потписивања СОФА споразума са америчком војском. Команда Националне гарде Охајо редовно долази у вишедневне посете Београду у оквиру интензивне сарадње.

И НАТО и Амерички војници имају специјалан дипломатски статус у Србији и не подлежу кривичној одговорности.

Ако говоримо о мултивекторској сарадњи и војно неутралном статусу Србије, логично би било да постоји исти ниво сарадње и са руском или кинеском војском, али то није случај.

Иако се сарадња са Русијом и Кином у Србији често ставља у први план, она није ни приближно равноправна сарадњи са НАТО или америчком војском.

Шеф НАТО војне канцеларије која се налази у бомбардованој згради Министарства одбране у Београду, недавно је изјавио да је сарадња Србије и НАТО много јача и развијенија него што то грађани Србије виде и похвалио је личну посвећеност председника Вучића партнерству Србије са НАТО.

Иако сарадња Србије са Русојом и Кином на војном плану није ни до колена сарадњи са НАТО, посланик Српске напредне странке Драган Шормаз је пре неколико изјавио да Србија не треба да изводи војне вежбе ни са Русијом ни са Кином. Он сматра да постоји препрека за чланство Србије у НАТО, а то је нерешено питање суверенитета и територијалног интегритета, односно нерешено питање Косова и Метохије. Ипак, САД се својски труде да то питање што пре реше и то на штету српских националних и државних интреса. Тиме би све препреке за улазак Србије у НАТО биле решене, а „независно“ Косово би у рекордном року постало члан НАТО.

Иако НАТО тврди да поштује војну неутралност Србије и српске власти тврде да Србија неће постати члан НАТО, све говори у прилог супротном.

НАТО није престао да се шири на подручју југоисточне Европе, па је Србија практично окружена чланицама ове Алијансе. Последњих година интензивирају се напори да се цео регион Балкана интегрише у НАТО, те је 2017. године примљена у чланство Црна Гора, затим 2019. године Северна Македонија. Остала је Босна и Херцеговина, која је активирала МАП-Акциони план за чланство у НАТО и Србија која је постигла највиши ниво сарадње са НАТО, па је чланство остало само пука формалност.

И тако можемо доћи до закључка да неудату девојку може да преотме наочит мушкарац који нуди поклоне, посебно ако је свакодневно прати у корак, удвара јој се, саветује је, подучава и убеђује да ће јој бити највећи заштитник, чак и ако он сам зна да за то нема ни капацитета а ни жеље. Он је свеприсутан, незаменљив и снажан, али само док је не одведе пред олтар, а након тога ће се понашати по систему- нит је љуби (штити) нит је другом даје. Битно је само да буде под његовом контролом и да други претеденти буду дезавуисани.

16. јули 2021.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal