Саопштење за јавност Информативне службе Народног покрета  Срба са КиМ "Отаџбина" 

Изјава Едите Тахири, једне од лидера политичке елите у Приштини, генерално одражава став сепаратистичке идеологије да Срби са Косова и Метохије могу да се врате на своја огњишта тек кад Србија буде признала самопроглашену републику Косово. Ово политичко становиште које је у суштини и фашисоидно објашњава зашто су жене Српкиње од којих једна живи у Ђаковици, а друга у Пећи изложене шиканирању и малтретирању од стране својих комшија Албанаца. Срби Албанцима на КиМ сметају својим бројем па се због тога убијају и особе старије од 80 година широм КиМ у времену од 1999. године до данашњег дана. Из тог разлога се и сваки Србин који се одлучи да се врати у свој дом и на прадедовско огњиште проглашава ратним злочинцем хапси и труне у албанским казаматима.

Па управо је и стога ораганизован 17. март 2004. године када се кренуло у обрачун пре свега са српским селима у околини Приштине која су тада језиво страдала уз протеривање локалног становништва. То се одрађивало уз политичко становиште да Приштина мора да продише а она то не може док Срби живе у окружењу тог града. Цео овај егзодус је испланиран, пројектован и одрађен уз помоћ БНД-а немачке обавештајне службе и подршку немачких званичника. Због тога су виновници 17. марта остали некажњени.

Дуго времена после 1999. године западни политичари прокламовали су идеју - стандарди па статус. Под стандардима се подразумевао повратак више од 250 хиљада Срба. Од ове идеје се одустало. И онда је највећи број земаља Запада кренуо са признањем самопроглашене републике Косово и где сви преговори, а нарочито данашњи, у оквиру ЕУ имају за циљ да се Србија одрекне своје јужне покрајине. Главни посредник у преговорима Мирослав Лајчак уосталом је то и признао.

Док су понашање и поступци Запада свима познати и разумљиви необјашњиво је политичко држање српског месије, цара и диктатора Александра Вучића. У десет година своје владавине он проблем повратка интерно расељених Срба, а којих није мали број, никада није споменуо. Понављамо, никада није споменуо! То је за њега увек била табу тема. Можда то и не чуди имајући у виду да је он доведен на власт у Србији не би ли заокружио државност самопроглашене републике Косово што је он и учинио Бриселским споразумом. У суштини после Американаца нико није више урадио за албанску ствар од Александра Вучића. Као да су му род најрођенији.

Па и данас спрдајући се са грађанима Србије, правећи некакав Отворени Балкан што је Сорошева увертира за „Велику Албанију“, Александар Вучић не говори о повратку Срба на своја огњишта. Боравећи више пута у Тирани председник Србије се никада није сетио да посети „жуту кућу“ и ода почаст на монструозан начин ликвидраним и убијеним Србима. Александар Вучић преко српских лешева гази само да би могао да остане на власти. Иако његов велики пријатељ, како га назива председник Србије, Еди Рама у више наврата говори да је његов животни сан стварање Велике Албаније, Александру Вучићу то не смета да на темљу сужавања српског етничког простора он негује пријатељске односе са овим албанским експанзионистом.

Александар Вучић жмури над брисањем граница између самопроглашене републике Косово и Албаније иако је та граница по међународном праву граница Србије. Александар Вучић не реагује ни на стварање заједничког електро-енергетског система „Косова“ и Албаније чиме се одриче имовине Републике Србије у корист албанских сепаратиста. Електричну енергију која је ишла из правца Рашке и Новог Пазара пут севера Косова је пресекао и тиме Србе препустио електро-енергетском систему Велике Албаније. Ако је и од председника Србије, много је.

Зато само смена овог издајничког, марионетског режима ствара претпоставку да ће нове власти у Србији радити на поновном повратку Косова и Метохије у своју матицу. Политички однос снага у свету све више иде Србима у прилог тако да ће сан Едите Тахири и њених истомишљеника у Приштини о српском признању независног Косова остати само санак пусти. Јер чак и да српски суверен издајник призна независно Косово, Косово неће постати међународни субјект јер је Руска Федерација у више наврата наговестила да ће ставити вето.

Нажалост, али тако јесте, српски територијални интегритет и суверенитет данас не чува актуелна власт у Србији, већ вето Руске Федерације са председником Владимиром Путином на челу.

4. јануар 2022. 

 

                 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal