Пише: Милош Здравковић

Тренутно у фокусу глобалних медија су пандемија Ковида 19, економска криза и заоштравање односа на релацији три најмоћније државе планете, САД, Русије и Кине. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, саудијска интервенција у Јемену, али из разлога западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче пандемија Ковида 19 и позиционирање моћних, где свакако стратешко и примарно место заузима питање трговине енергентима. Као једно од кључних „бојних“ поља намеће се и питање довршетка амбициозног гасовода Северни ток 2. Влада САД покушала је да тај велики инфраструктурни пројекат заустави прво медијски, па путем санкција, па путем исфабрикованих афера око руског опозиционара Наваљног…И сада када је све то пропало (Оператер пројекта „North stream 2“ планира да ће бродови полагачи завршити радове у данској економској зони у мају, а у Немачкој у јуну), последња нада да се макар одложи тај пројекат био би почетак новог рата у Украјини.

Опширније...

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.

Опширније...

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Опширније...