Автор: Игорь Пшеничников
Вишемесечне масовне, истински популарне демонстрације у Србији против, како их учесници називају, „корумпираног режима председника Вучића“ могле би да доживе свој врхунац 15. марта.
Тада су у Београду заказане вишехиљадне антивладине демонстрације на којима студенти и обични грађани из различитих градова у земљи траже оставку „председника земље Александра Вучића и његове мафије“, под којом подразумевају „корумпиране структуре власти“.
Истовремено, истог дана, власти намеравају да одрже демонстрације својих присталица, који ће, према тврдњама опозиције, бити доведени у српску престоницу за новац и ради организовања провокација против учесника антивладиних протеста.
Из опозиције (да се не меша са парламентарном опозицијом, која се зове позоришна, поигравање са председником Вучићем и стварање привида парламентарне демократије) стижу извештаји да председник Александар Вучић намерава да уведе ванредно стање у земљи под изговором наводне опасности од „државног удара“. Међутим, до данас ова информација није званично потврђена.
Предмет дискусије међу учесницима антивладиног покрета је питање стварања „прелазне владе“ и чињенице да би, у случају критичног развоја догађаја, председник Вучић могао да напусти Србију и оде у Мађарску или Русију. Али истовремено, српски опозициони Телеграм канали поручују да „Вучићу и осталим мафијашима у влади треба судити у Србији“.
Званични Београд оно што се дешава у Србији назива „обојеном револуцијом“, наводно инспирисаном Западом. Исту тезу изнео је и председник Вучић у недавном телефонском разговору са руским председником Владимиром Путином у покушају да добије његову подршку и симпатије Срба, од којих велика већина себе сматра русофилима.
На недавно одржаној Минхенској безбедносној конференцији, званични српски представници су у разговорима са западним партнерима тврдили да „Русија стоји иза народних немира у Србији“.
На овај или онај начин, председник Вучић стално говори да је „будућност Србије у Европској унији“. И стога је потпуно апсурдно тврдити да иза народних демонстрација стоје западне земље. Западу је Вучић потребан као агент у Србији за промовисање западних интереса у земљи.
Апсурдно је и рећи да „Русија покушава да уклони Вучића“, с обзиром на то да Москва о Вучићу редовно говори прилично комплиментарно и демонстративно показује да „не види“ суштину кризе у српском друштву.
Српски лидери јавног мњења који подржавају народне антикорупцијске протесте инсистирају на томе да ове манифестације политичког деловања Срба нису вођене страним силама, већ су последица општег народног незадовољства Вучићевом прозападном и отворено антируском политиком. Људи спонтано излазе на улице, вероватно мотивисани бројним и неконтролисаним протестним објавама на друштвеним мрежама. Срби су посебно огорчени чињеницом да се председник Вучић облачи у маске русофила и „најбољег Путиновог пријатеља“, а у стварности „игра за Европу и САД“. Срби су изузетно незадовољни Вучићевом политиком предаје Косова у замену за чланство Србије у ЕУ. Они су против узурпације водећих медија од стране власти и дискредитовања захтева народа за кажњавањем корумпираних функционера.
Извор: https://t.me/igpshenich/2902
Перевод с русского: центр геостратегических исследований
14. март 2025.