Пишет: Бобан Хрвач, эксперт Центра геостратегических исследований
Куба је релативно мало острво у Карипском мору. Проститре се на 109.884 km2 на којима живи око десет милиона становника. Живело би и више да није било блокаде од стране САД која траје више од 6о година.
Од 16.века тим подручјем су владали Шпанци, све до 1895. када уз помоћ САД Кубанци крећу у рат за независност, а који је трајао десет година, након чега су Американци заузели Кубу, а Шпанији платили 20 милиона одштете. Тако САД постају нова империјалистичка сила. Од шездесетих година 19.века почели су да се развијају ослободилачки покрети које су водили Карлос Мануел де Цеспедес, Максимо Гомес, Калисто Гарсија, Хосе Марти, Феликс Варела. Смењивали су се лидери, али ни један није донео Кубанцима оно што су желели, слободу и независност. Незадовољство је кулминирало за време владавине Фулгенсија Батисте који је 10.марта 1952. извршио државни удар кад је са власти пао изабрани председник Карлос Прио Сокарис. Следеће године народ Кубе незадовољан високим порезима, корупцијом и све израженијом неједнакошћу, цветањем коцке и илегалне трговине алкохолом, те другим неподобштинама покреће револуцију на чијем челу су били левичари Фидел Кастро и други револуционари од којих је најпознатији Ернесто Че Гевара. То је трајало до 1959. кад се успоставио комунистички режим. Американцима није пријало да се у јеку хладног рата на прагу САД створи комунистичка држава, па су блокирали острво у целости надајући се да ће тако сломити тај мрски поредак. Међутим, то се није десило ни до данас, а блокада је све време трајала. Кубански народ је због тога много пострадао, а многи су у потрази за бољим животом бежали у САД, па је тако забележена и „криза сплавара“ 1990. кад су хиљаде Кубанаца и Хаићана ухапшене и смештене у Гвантанамо. Сада новоизабрани председник САД Доналд Трамп намерава да тамо смести илегалне мигранте којима је објавио рат и протерује их. Гвантанамо је америчка поморска база на кубанској територији коју имају под трајним најмом од 1903. Уговор о томе потписали су председници Томас Естрада Пелма и Теодор Рузвелт, а накнада је 2ооо долара у злату годишње. Ту суму револуционарне власти не узимају, пошто сматрају уговор неважећим, иако је САД редовно шаљу. Та база која се простире на 117 км2 је постала позната након напада 11.септембра на Куле близанкиње, после чега је почела да служи као затвор за терористе, а у њој је запослено око 5ооо војника и цивилног особља. Пошто се не налази на америчкој територији те тамо не важе амерички закони, па су затвореници подвргнути свакаквим третманима. Како ће бити илегалним мигрантима вероватно ће се сазнати једног дана.
Избегли Кубанци су покушали да промене смер у којем иде Куба, па су 17.априла 1961.извршили инвазију на остврво у Заливу свиња. Наравно, уз помоћ ЦИА. Напад није успео, а забележено је око 2ооо мртвих.
Кубанске власти су тесно сарађивале са СССР одакле су добијале значајну помоћ, нарочито војну, а на острву су постојале и совјетске војне инсталације, што је такође било трн у оку америчким властима. Године 1962. десила се тзв. Кубанска криза у којој је свет био на ивици атомског рата. Уз обале Кубе пристала је совјетска подморница опремљена атомским торпедима. Њу је приметио један амерички авион и уз помоћ упозоравајућих ракета захтевао да изрони. Посади подморнице је то личило на напад, што је захтевало одговор. Међутим, за одговор требала је сагласност три највиша официра у посади. Два су била за, а Васили Аркипов је одбио сагласност и тако спасао свет. После тога Хрушчов и Кенеди су потписали неколико споразума и опасност од избијања великог рата између нуклеарних сила је отклоњена.
Но, нису отклоњене потешкоће које блокада доноси кубанском народу. Бајден je Кубу скинуо са листе држава које подржавају тероризам, док је Трамп поново вратио што тој држави ствара велике проблеме у међународним односима. Осим тога увео је и забрану Кубанцима који живе у САД да шаљу новац породицама које живе на острву. Могућности развоја, па и самог преживљавања су довођене у питање. Кулминација је била 2о21. кад су на улице Хаване и других градова изашле хиљаде грађана. После тога руководство почиње убрзано да тражи излаза и спаса. И налази га у традиционалном савезнику-Русији, која у УН тражи прекид блокаде, али не чекајући одговора шаље бродове и авионе пуне прехрамбених производа о којима су Кубанци донедавно могли само да сањају пролазећи поред полупразних, или празних трговина. Национални центар за контролу здравља животиња Кубе је прихватио Санитарну контролу Русије, па се тако избегавају све процедуре које су успоравале или онемогућавале увоз прехрамбених производа. Сад су кубанске трговине пуне меса и месних производа, млека и млечних производа и других прехрамбених намирница, а снабдевање ће се и наставити. У марту ове године биће отворен и Рус Маркет.
Осим тога Русија је одoбрила Куби кредит од 60 милиона долара, а још два милиона као донацију за поправку електро система оштећеног у недавним временским непогодама, а на острво је допремљено и 80.ооо тона дизел горива.
Није то први пут да Русија кредитира Кубу. Од 1976.до 1980 одобрено је милијарду и 7оо милиона, а од 1981.до 1984.75о милиона кредита.
Русија је помогла Куби и у придруживању БРИКСУ, па се сада отварају могућности и за тесну сарадњу са другим чланицама те асоцијације, кориштење кредита из Развојне банке, трговину која није везана за долар. Тако је Русија још на један начин показала да свет више не плеше по правилима које прописује хегемон у складу са својим интересима, него да се рађа нови, вишеполарни свет у којем на равној нози има места и за мале и велике државе.
Источник: Центр геостратегических исследований
11. фебруар 2025.
