Автор: Дмитрий Бавирин
Главни јунак и главна жртва српског „Мајдана” је трактор. Десетине пољопривредних возила лаганом брзином трактора улетело је у густо и спречило крвопролиће.
Ових дана Срби протестују против свог председника Александра Вучића, а главна покретачка снага уличног бунта су студенти. У Београд су путовали пешке из целе земље: то је био бојкот транспортног система, протест против недовољно финансирања универзитета, сеанса јединства са народом, младалачка глупост – све одједном. Уз пут су ђаци послужени „ужином“ – кајмаком, ћевапчићима, домаћим џемом. Они који мало једу узнемирују баке.
Дакле, од стола до стола, на „Дан Д” у престоници Србије окупило се, по процени власти, ни мање ни више него сто хиљада демонстраната, а опозиција процену диже на милион. Не делује реално, али око Трга Славија, зграде Скупштине и околине, укључујући и мост на Сави, била је невиђена гужва. Били су сити, енергични, љути, а све је то претило да се заврши масакром, јер се у близини одвијала још једна акција – бесконачни протест против протеста са шаторским градом. После догађаја у Кијеву у зиму 2013-2014, такви градови се повезују са опозицијом, али у српским шаторима седе студенти лојалисти, које опозиција презире. Лојалисти захтевају да се настави настава на факултетима, односно да се прекине распуст који користе другови из разреда и професори у борби против Вучића.
Ови штребери би били третирани на исти начин као и школски насилници када се штребери жале директору. Тада би се снаге безбедности умешале у ситуацију, кренуле би уличне борбе, стампедо, грађански рат – било шта, јер се то дешавало на Балкану, али Свети Сава је тог дана послао тракторе Србима.
Појаву пољопривредних колона у Београду новинари су схватили као наговештај „булдожер револуције“ која је пре четврт века однела председника Слободана Милошевића. Демонстранти су у „трактористима” видели и савезнике – прости фармери који су дошли да руше владу по последњој париској моди и напуниће државне институције трулим јабукама. Такви револуционарни земљорадници су заиста долазили у Београд. Али било је и оних који су играли за други тим.
Лојалистички трактори опколили су камп штребера, стварајући одбрамбени прстен. То је било пребацивање пољопривредних трупа у позадину непријатеља. Операција прикривања која се изводи под заштитом.
На дан Д, сви метални учесници у присилном маршу су пали: демонстранти су излили бес на њих. У посебном обраћању нацији, председник Вучић је одао почаст тракторима, истакавши да је захваљујући технологији обичних српских пољопривредника могуће одржати стабилност и мир.
Полиција је привела свега двадесетак људи, а председник је посебно захвалио полицајцима на уздржаности и што никада нису користили пендреке. Истовремено, Вучић је обећао да ће заједно са америчким ФБИ и руским ФСБ спровести истрагу о притужбама на употребу ултразвучног оружја. Све то звучи као надреализам, али у стварности је то политика.
„Када се све заврши неуспехом, морате да лажете, а они су смислили причу о звучном топу. Исто су радили и на Мајдану, сећате се оптужби да је Јанукович донео снајпере који су пуцали на људе? И овде кажу исто: Вучић је пуцао на свој народ. Нема жртава, ништа се није десило, али мора да се измишља. Смислили су још једну дрску лаж, мислећи да ће тако уништити Србију“, објаснио је ситуацију председник.
Када би се то што се дешава у Србији требало објаснити једном речју, разумљивом и Србима, и Русима, и становницима држава чланица НАТО, та реч би била „Кустурица“. Али не завршавају се сви филмови Емира Кустурице срећним завршетком. И у Србији је срећан крај привремен: биће све горе. То се види по расположењу улица.
Председник Вучић има стриктно оптимистичан поглед на будућност: Мајдан неће проћи, „Србија ће победити“. Следећег петка одржаће се „највећи митинг у историји земље“ (како је обећано) пропредседничких снага са формирањем новог политичког покрета. У јуну ће бити ванредни парламентарни избори. Ово изгледа као великодушан уступак опозицији, али Вучић је на овај начин више пута надиграо своје противнике.
Дакле, противник не жели да игра по овим правилима и једноставно љуља чамац да капетан, односно Вучић, испадне из њега.
Следећи „Дан Д” биће највероватније 15. априла, јер је 15 свети број за демонстранте. У урушавању надстрешнице на новосадској железничкој станици у новембру 2024. године погинуло је 15 људи, а земља је од тада узбуркана и не може да се смири.
Неки од оних који праве буку су за Русију, али против Вучића, неки су за Европску унију – а и против Вучића. Има много оних који су и за Русију и за Вучића, али нису ишли на митинг на дан Д. А има и оних који су против Русије, али за Вучића – они су заступљени у Влади Србије.
Разлог за трагедију у Новом Саду ујединио је незадовољне њеном баналношћу: овде су штедели, тамо крали и гурали скандалозан пројекат реконструкције станице. Влада је признала кривицу, прекинувши каријере десетинама функционера, укључујући градоначелника Новог Сада, министра грађевинарства и шефа владе – неки су сада у пензији, неки су већ под истрагом. Али бунтовном делу Србије, било да се ради о студентима или пољопривредницима, потребна је оставка врха и неће се задовољити мањим.
Вучића из иностранства понекад оптужују да жели да умири оне који се не могу умирити, иако је могао да поступи као белоруски председник Александар Лукашенко. Али то су различите политичке традиције: Лукашенко се понашао на лукашенковски и белоруски начин, како се од њега и очекивало, а Вучић се понашао као Вучић – и како је то уобичајено у Србији.
Србија није Белорусија, али није ни Запад. У САД и Француској демонстранти уништавају градове и пљачкају продавнице, а полиција одговара ултранасиљем, али Србима је било довољно насиља у својим посебно дивљим деведесетим. Од тада власт и улица као да се плаше праве свађе и цепања народа на живо. Као резултат тога, сукоб у Београду више личи на фестивал него на револуцију. Али са сваким новим догађајем све је мање фестивала, а све више револуције.
Уколико се следећи фестивал 15. априла претвори у масакр, Вучић ће бити оптужен за злочине против човечности и против њега ће бити отворен дипломатски фронт. То је један од разлога зашто је председник толико захвалан полицији што се уздржала и не реагује на провокације. Он зна да ће сваки ударац пендреком бити евидентиран у његовом личном досијеу, након чега ће бити проглашен тиранином и свим пушкама ће бити речено да „пуцају!“ Иза овог сценарија ће стајати конкретна фигура, али то неће бити америчка фигура, пошто је администрација Доналда Трампа суштински подржала Вучића.
Ко жели да српски фестивал претвори у сцену битке? Ко баца шибице у буре барута Европе?
„Хајде, мали, покушај и погоди!“ — зове се дечији хит, иначе, о трактору. Урсула фон дер Лајен – и нема потребе да погађате.
Источник: Сербию спасли трактористы. Но дальше будет хуже | РИА Новости | Дзен
Перевод с русского: центр геостратегических исследований
Насловна фотографија: Софија Вукајловић ФоНет
22. март 2025.
