Митрополит запорошки и мелитопољски Лука: Апел архијерејима помесних православних цркава

Обраћање Његовог високопреосвештенства митрополита запорошког и мелитопољског Луке из Украјинске православне цркве на Међународној конференцији „Церковь и расколы, злоупотребление религией в геополитических целях„, одржаној 30. јуна 2025. у београдском Пресс центру Удружења новинара Србије

Апел архијерејима помесних православних цркава

Драга браћо у Христу!

У јануару 2019. године, цариградски патријарх је потписао томос о аутокефалности за новостворену организацију, коју је назвао „Православна црква Украјине“. Једним потезом пера, легализоване су структуре које је цела породица православних цркава, укључујући и цариградску, признала као неканонске.

То је учињено против воље и жеље милиона православних Украјинаца, верне деце Украјинске православне цркве, који су више пута тражили од првојерарха, који се налази у Истанбулу, да не предузима такав корак, јер ће такве акције неизбежно довести до још већег раскола у православљу у Украјини, као и директног напада на канонску Украјинску православну цркву. Слична упозорења изнели су и представници других помесних цркава.

На нашу велику жалост, поглавар Фанара није никога послушао. Као резултат тога, у црквеној сфери Украјине је избила катастрофа, која се проширила на целу православну Цркву. Истовремено, првојерарх Фанара се претвара да катастрофе нема, упркос текућим деструктивним процесима који руше јединство Цркве. У Украјини су присталице структуре створене као резултат давања томоса, према којем је њихов поглавар цариградски патријарх, покренуле велики прогон Украјинске православне цркве. Тренутно је од наше Цркве одузето више од 1.000 цркава, а присталице „Православне цркве Украјине“ стално туку наше свештенство и вернике, услед чега су они повређени и осакаћени.

Представници УПЦ су се више пута обраћали патријарху Вартоломеју са захтевом да се окончају пљачкашке акције његове „духовне деце“ из „Православне цркве Украјине“. Конкретно, 2024. године, митрополит черкаски Теодосије, који је замало погинуо услед јуриша отимача на храм Черкаске епархије, директно је позвао поглавара цариградске цркве да употреби своју моћ како би зауставио безакоње присталица „ПЦУ“. Међутим, овај апел није услишен. Као резултат тога, у јуну 2025. године догодио се нови крупни инцидент– уз учешће „клирика“ „ПЦУ“ (укључујући и рођака поглавара ове организације – грађанина Думенка), покушано је заузимање храма у Чернивцима, током чега су тешко повређени и митрополит Чернивачки Мелетије и свештенство епархије. Ова чињеница је приморала черновичког епископа и хиљаде верника Буковине да се још једном обрате патријарху Вартоломеју са позивом да утиче на „ПЦУ“ и примора је да одустане од насилног одузимања цркава и имовине УПЦ.

С обзиром на то да овакви захтеви упућени предстојатељу цариградске цркве раније нису били услишeни, позивам вас, драга браћо у Христу, да подигнете свој глас у знак подршке нашој Цркви! Насиље од стране структуре грађанина Думенка противречи не само канонима православне Цркве, већ и духу наше православне вере. Били бисмо вам веома захвални ако бисте могли да пренесете наш став о потреби заустављања антиканонских и против јеванђељских поступака како директно јерарсима Цариградске патријаршије (кроз апеле, у контексту личне комуникације итд.), тако и предстојатељима и члановима синода својих Цркава! Пошто је ово саставни услов за стабилизацију ситуације у црквеној сфери Украјине, сигуран сам да ће шатл дипломатија и заједнички глас представника целог православног света имати сасвим другачију тежину и биће много теже игнорисати их, што ће, заузврат, послужити почетку решавања кризе која је настала у породици православних цркава.

Такође бих желео да скренем пажњу на озбиљно заоштравање ситуације у сфери односа између УПЦ и државе. Сваке године се врши све снажнији и свеобухватнији притисак на црквене институције од стране власти. У овом случају, покренута питања нису само правне или друштвене природе, већ и канонске природе. У ствари, говоримо о незаконитом мешању у најтајније сфере живота Цркве. Слични методи борбе против Цркве, као и разни напади на верске структуре у Црној Гори, Украјини, Балтичким земљама, Молдавији и Јерменији, покрећу питање потребе координације напора традиционалних конфесија у одбрани својих интереса.

Не одступајући од догматских и канонских основа православне вере, могли бисмо да ступимо у интеракцију у међународној арени са другим верским организацијама како бисмо изградили заједничку линију одбране. На пример, заједничким покретањем релевантних разматрања у оквиру активности Савета УН за људска права, ОЕБС-а и других међународних платформи. Уверен сам да би таква идеја могла постати предмет разговора и током дијалога између православних цркава и њихове комуникације са другим неправославним конфесијама.

Источник: Центр геостратегических исследований

3. јул 2025.