Иван Поповић: Савез на Истоку – Ислам као елемент политике мира
Пише: Иван Поповић
Да би се ушло у заокруживање нових савеза на Истоку у политичком смислу, али и да би се видело како феномен ислама данас утиче на то, а то је неопходно, дати исламу данас значај као фактору који игра снажну улогу у геополитичком смислу за земље Истока, које нису пре имале тако снажан сусрет са њим, прво се треба осврнути на Запад.
Балканы – Северный Кавказ: векторы перспективного сотрудничества
Центр геостратегических исследований организовал круглый стол «Балканы и Кавказ – возможности развития сотрудничества»
В четверг, 22 июля, в Московском Доме общественных организаций прошел круглый стол «Балканы и Кавказ – возможности развития сотрудничества».
Организатором круглого стола выступил Центр геостратегических исследований из Белграда при поддержке Координационного совета неправительственных организаций России.
Центр геостратегических исследований организовал круглый стол: Балканы и Кавказ, возможности развития сотрудничества
В Московском Доме общественных организаций в четверг 22. в июле состоялся круглый стол“Балканы и Кавказ, возможности, развитие сотрудничества".
Организатором круглого стола был Центр геостратегических исследований из Белграда при поддержке Координационного совета неправительственных организаций России.
Драгана Трифкович, генеральный директор Центра геостратегических исследований, сказала, что Центр геостратегических исследований хочет инициировать развитие сотрудничества между Балканами и Кавказом путем активизации контактов и дискуссий, что должно привести к конкретным предложениям о том, как улучшить экономическое, культурное, политическое и любое другое сотрудничество. "На основе этих предложений мы хотели бы запустить механизм, который способствовал бы реализации хороших идей, направленных на развитие сотрудничества между Балканами и Кавказом“, - отметила Драгана Трифкович.
Драгана Трифковић: Поруке руског председника из текста о Украјини, поучне су и за нас
Автор: Драгана Трифкович
Председник Руске Федерације Владимир Путин је, одговарајући на питање о руско-украјинским односима током „Директне линије“ (годишњи догађај током којег председник Руске Федерације Владимир Путин одговара на питања руских грађана, као и на питања иностраних грађана), рекао да су Руси и Украјинци један народ, јединствена целина. „Ове речи нису данак некој коњунктури, тренутним политичким околностима. О томе сам говорио више пута, ово је моје уверење. Стога сматрам неопходним да детаљно изнесем свој став и поделим своје оцене о тренутној ситуацији“-написао је председник Путин неколико дана касније у тексту посвећеном Украјини, који је на званичном сајту Кремља објављен и на украјинском језику.
Креативно друштво и конференција под називом „Глобална криза“
Пише: Иван Поповић Међународни јавни пројект Allatra, као репрезент нових идеја за прогресивност човечанства почиње да се представља и на
Срби са КиМ: Коме се одборници „независног“ Косова захваљују и због чега?
Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“
Ових дана су одборници општине Звечан прогласили председника Србије Александар Вучића за почасног грађанина. Ранијих година је исто тако за почасног грађанина проглашен и некадашњи директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Почасни грађани општине Звечан су још и најбољи светски тенисер Новак Ђоковић, чувени српски хирург и академик Зоран Кривокапић и руски председник Владимир Владимирович Путин.
Вања Радић: Кад мисао трокира
Пише: Вања Радић
Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.
Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)
Пише: Михаило Меденица
Где смо, роде вољени?
Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!
Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?