Обращение Межпарламентской комиссии по правам человека(мкрн)
о состоянии прав человека, в том числе христиан в Сирии
Драгана Трифковић за руски Я РЕГНУМ
Нико није очекивао да ће састанак Александра Вучића, председника Србије, и Хашима Тачија, такозваног председника Косова, заказан за 27. јуни у Белој кући, бити отказан.
Посебно што се о његовом значају говорило у званичним круговима Београда и Приштине са великим оптимизмом. Тачи је 18. јуна за приштинске медије изјавио да се ради о историјском сусрету који ће бити прекретница у даљем процесу мирног решења и да „Будући споразум треба једном заувек да затвори једновековно поглавље сукоба Србије и Косова“.
100 дана од пријављивања првог случаја KОВИД-19 обележиле су значајну трансформацију коју је свет доживео. Непланиране и још увек непредвидиве промене дотакле су сваки поједини аспект глобалне економске, политичке и друштвене стварности. Током недељног Међународног дигиталног самита (од 15. до 19. јуна) стручњаци за пословање, образовање, здравство и међународне односе који представљају 20 земаља Европе, Азије, Африке, Северне и Јужне Америке разговарали су о лекцијама наученим у ових 100 дана пандемије и давали препоруке за обликовање нових норми.
100 days since the first COVID-19 case was reported have marked a significant transformation that the world has experienced. Unplanned and still unpredictable change touched every single aspect of global economic, political and social reality. During a week-long International Digital Summit (June 15-19) experts in business, education, health and international relations representing 20 countries of Europe, Asia, Africa, North and South America were discussing the lessons learned during these 100 days of pandemic and providing recommendations to shape the new norm. The first event talk was made by Dr. Sergey Brilev, the President of the Global Energy Association, who give a speech on the future of sustainable development given the emerging trends of the energy sector.
У Јавној комори Руске Федерације 18. јуна одржана је видео-конференција на тему „Наслеђе Ћирила и Методија на раскрсници култура: Русија, Белорусија, Бугарска, Украјина, Србија, Македонија“.
Конференција је била својеврсни наставак кримског пројекта „Јединствени свет ћирилице“, који се реализује на иницијативу Регионалне бугарске национално-културне аутономије „Паисија Хиландарског“, заједно са руском, белоруском и украјинском заједницом.
100 дана од пријављивања првог случаја KОВИД-19 обележиле су значајну трансформацију коју је свет доживео. Непланиране и још увек непредвидиве промене дотакле су сваки поједини аспект глобалне економске, политичке и друштвене стварности. Током недељног Међународног дигиталног самита (од 15. до 19. јуна) стручњаци за пословање, образовање, здравство и међународне односе који представљају 20 земаља Европе, Азије, Африке, Северне и Јужне Америке разговарали су о лекцијама наученим у ових 100 дана пандемије и давали препоруке за обликовање нових норми. Први говор је одржао др Сергеј Брилев, председник Глобалне асоцијације за енергетику, који је говорио о будућности одрживог развоја с обзиром на трендове енергетског сектора.
Автор: Драгана Трифкович
Са великом пажњом смо прочитали ваш годишњи извештај за 2019. годину, објављен 21. априла 2020. године, као и извештај о раду за прво тромесечје 2020. године. Овим путем смо желели да вам скренемо пажњу на пропусте које смо уочили и на горуће теме из области људских права, којима није указана пажња.
Автор: Николай Милованчев
Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.
Пише: професор Слободан Самарџић
Выборы, которые пройдут через несколько дней по своему конкурентному обаянию и неопределенности, равны сегодняшним выборам в Северной Корее или бывшим выборам в странах „реального социализма“ и „реального самоуправления“. Сербия еще не унаследовала чистую систему этих государств, но она, безусловно, следует за развитием такой системы на первых послевоенных выборах в Югославии, выборах в Учредительное собрание в начале 1946 года. годы.
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Уобичајени ставови прозападних либерала су следећи: Запад их асоцира на демократију, слободу говора и људска права. Исток на диктатуру и репресију. Сопствене предрасуде формирају на основу медијских извештаја и пропаганде која се већ деценијама води у светским медијима. Ако их питате шта мисле да ли демократија треба да се уводи бомбама, неће имати одговор на то питање.
