Пишет: Небойша Катич
Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.
Пише: Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије
Како су и могли да очекују они који су пажљиво пратили посету премијера Русије Дмитрија Медведева Србији 19. октобра, та посета окончана је пропашћу за председника Србије Александра Вучића.
Преносимо са: ИН4С
Књигу проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ издала је Catena mundi из Београда, која ју је и премијерно представила на Сајму књига.
Гостовање Драгане Трифковић на ТВ Наша у емисији: Уз јутарњу кафу
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.
Пише: професор Слободан Самарџић
Жалосно је што је Србија своју будућност везала за групу новостворених и зависних квази-држава и народа са којима игра улогу тзв. западног Балкана у новијој западној прерасподели простора. Можда је Србији то заслужена казна за лако изгубљени двадесети век, али ако је и казна – превише је. Српска политичка класа, заједно са владајућим културним погоном, води радикалну политику кривице. Али, она је наметнута и има функцију уједначења под фирмом „западног Балкана“ у оквиру политике „колективне одбране запада“. Нико није боље дефинисао ту домаћу политику пужеве кућице од самог великог вође – „ми на Косову немамо ништа и нико нам ништа ни не нуди“.
Пише: професор Слободан Самарџић
Бојкот избора је ванредно средство политичке борбе. Као такав, он одговара само ванредним условима. О томе шта су ванредни услови ваља расправљати. То није правно одређена ситуација као што је ванредно стање. Иако и ванредно стање подлеже процени и одлуци, што је увек ствар политичког субјекта који је уставно или на други начин одређен да делује, оно је ипак правно уређени институт. Ако легално одређени државни орган процени да су се стекли уставни услови за проглашење ванредног стања и сходно томе донесе одлуку, више нема расправе.
Драгана Трифкович за EurAsia Daily
Посета Дмитрија Медведева Београду, поводом 75. годишњице ослобађања српске престонице је још једна у низу значајних посета руских државника. За Русију је обележавање овакве годишњице од велике важности, ако узмемо у обзир то да се спроводи ревизија историје при којој западне силе покушавају да ставе улогу СССР у негативан контекст. Тиме желе да оспоре победу Црвене армије у Другом светском рату. Видели смо већ многобројне примере земаља из Југоисточне Европе, које уклањају совјетске споменике.
С друге стране, обележавање 75. годишњице ослобађања Београда има сасвим другачији контекст.
Написано: Милош Здравкович
Последние события говорят о том, что в Сирии может быть война „все против всех“, которая может задержать разрешение сирийского кризиса. Курды показали, что они ничему не научились из своего прошлого. В тот момент, когда силы Асада сражаются в финальной битве за окончательное освобождение оккупированной провинции Идлиб и будущее Сирии, и когда основная часть его армии сосредоточена там, курды отвергли мирное соглашение с Дамаском, поощряемое США (т. е. США). той части администрации, которая представляет так называемое „глубокое государство“), что она получит отдельное независимое государство к востоку от Евфрарата. Такова возможность не следует особо упоминать самый мрачный сценарий для султана Босфорского, президента Турции Эрдогана. И почему это так, мы попытаемся объяснить в следующих строках.
