Мы передаем с Србин инфо
Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Дебата”, коју води и уређује Дејан Петар Златановић,, били су политички аналитичари, Драгана Трифковић (директор Центра за геостратешке студије и члан Председништва Српског покрета Двери) и Александар Радић (војни аналитичар).
Теме разговора је била српска спољна политика између ЕУ и НАТО интеграција и Русије.
Пише: Милош Здравкоивић
Енергија која ће допунити нуклеарну енергију, заменити фосилна горива и променити свет
Европа, тј. велике европске силе, своју су привредну, а на основу ње и војну силу у XIX и првој половини XX века, изградиле на својим резервама угља на којима је потом израсла индустрија челика. Неупоредиво већа Америка, Кина, Индија па и Русија то раде данас. То је данас “најпрљавија“ енергија, највише оптерећује природу, а и резерве се смањују. У последње време се неопходна енергија за савремени живот и индустријски раст света, што значи богатство држава и њених грађана, прилично ослањају на гас и нафту из Русије, те са Блиског Истока, али и домаћу атомску енергију.
Мы передаем с Положение Вещей
Год назад Минобороны России обнародовало новую концепцию под названием. "Прозрачной войны", цель которой-сделать доступными для отечественных и зарубежных СМИ полномасштабные операции российской армии по борьбе с терроризмом
Российская армия в последнее время демонстрирует тенденцию к нетипичной открытости для представителей зарубежных СМИ, что не характерно для Вооруженных сил, когда речь идет о мировых стандартах. Говорят о концепции так называемого. "Прозрачная война". А именно, Москва полностью открыл пространство для журналистов из стран НАТО и ЕС, которые беспрепятственно следят за масштабными военными учениями российской армии, испытаниями нового вооружения, а главное, подробно рассказывают о своей роли в конфликте в Сирии.
Мы передаем с Положение Вещей
Пише: Александар Ђикић
Пре око 150 година, капетан британске краљевске војске, Чарлс Канингем Бојкот напушта војну службу, прелази у Ирску, постаје земљопоседник али и прикупља аренду од сељака за веће велепоседнике. У својој ревности је претеривао толико да је живот сељака довео до неиздржљивости. Немајући куд и не располажући никаквим средствима којима би одобровољили сер Бојкота, сељаци приступају специфичном виду борбе.
Пише: Славиша Ристић, народни посланик и председник Српског удружења Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Фронтални напад троје пробраних министара српске Владе на Митрополита Зетско-приморско-скендеријског Амфилохија Радовића ничим изазван показује да је говор његовог преосвештенства на прослави 800 година Српске православне цркве у Новом Пазару јако уздрмао Александра Вучића.
Пише: професор Слободан Самарџић
Оваква пропаганда једног догађаја на овим просторима до сада није виђена. Данима, недељама, већ месецима публика се преко електронских медија националне фреквенције буквално натерује у Музеј савремене уметности где ће се одиграти чудо невиђено. У рекламним прилозима једна женска особа рекламира своја умећа која треба не тек продати него наметнути примаоцима тако широког спектра становништва као што су гледаоци телевизије. Томе се придодаје сијасет посебних прилога у посебним или редовним емисијама (рецимо, јутарњи програм РТС-а), у којима надритумачи настоје да осмисле један врхунски хохштаплерски феномен. Баналне слике учесталих рекламних прилога – ждрање главице купуса, рандеву са змијом, генералска поза на коњу, драње лицем у лице са партнером, гледање лицем и лице са магарцем, махање заставама и др, одличне су илустрације тог феномена.
Мы передаем с Положение Вещей
(Руска народна линија, 5. 9. 2019)
Прослава осамдесетогодишњице почетка Другог светског рата у Пољској била је, поред осталог, још једна манифестација не само русофобије, већ и србофобије.
Тако су у српским патриотским круговима доживели чињеницу да је на прослави у Варшави као представник оних који су у бившој Југославији ратовали против нацизма наступила Хрватска, а не Србија.
Пише: Славиша Батко Милачић, историчар
Када су 1912. године почели ослободилачки ратови српског народа, Захарије и Тодора Милачић, испратили су у Први балкански рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Крађорђеве звијезде и многобројним одликовањима, али их мајка није дочекала – зверски су је убили бугарски војници за вријеме Топличког устанка 1917. године. Сва браћа су се истакла јунаштвом, међутим, Ђорђе посебно.
Пише: професор Слободан Самарџић
Председник Комисије ЕУ Урсула фон Лејен предложила је Европском парламенту (ЕП) састав Колегијума Комисије. На први поглед, вест делује као да је госпођа фон Лејен то учинила у својству мандатара будуће „европске владе“, али ова влада има мало тога заједничког са владама у демократским системима, посебно по начину њеног формирања.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文