Пише: професор Зоран Чворовић
Месецима најављивана и више пута одлагана посета Србији француског председника Емануела Макрона, напокон је реализована. Чињеница да је Вучић жељно ишчекивао Макрона у Београду још од своје посете Паризу у јулу прошле године, довољно говори о томе ко је одредио термин београдског састанка, издиктирао његов дневни ред, уобличио поруке и симболику овог догађаја.
Мы передаем с Положение Вещей
Пре нешто више од годину дана, француски председник Емануел Макрон је отишао у Сједињене Државе како би увезао у Вашингтон две потенцијално инвазивне врсте. Једна врста је било дрво, а друга је гажење слободе изражавања. Иронично, убрзо након што је дрво посађено, званичници су га ископали како би га послали у карантин. Међутим, она опаснија врста била је његова контрола говора, предлог који је резултирао усхићеним аплаузом наших неупућених политичара.
Пише: професор Слободан Самарџић
Дводневна посета француског председника протекла је у гламуру и помпи. Била је то још једна режија „суверенових јаничара“ (израз Живојина Павловића, који се односио на Броза и његове посилне), режија која је сурову стварност преобразила у веселу слику. Од силног одушевљења оноликог света – политичара и њихових свита, новинара, бројних „случајних“ посетилаца Калемегдана – нико није обратио пажњу на то да је Е. Макрон Србију и тзв. Косово изричито насловио као „две државе“. У нашој широј јавности те речи треба да одиграју улогу анестетика у гласно најављеној операцији на отворном срцу Србије која треба да се обави у Паризу у септембру. То је оно срце које је неовлашћено и непозвано било понуђено „великом Макрону“ испред споменика захвалности Француској.
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Председник Француске Емануел Макрон морао је да одложи раније најављену посету Београду у децембру, због немира у Француској. Иако су француски медији ову посету најављивали као потврду оснаживања пријатељства Париза и Београда, јасно је да се ради о чистој пропаганди режимских медија. Тврдње о француско-српском пријатељству су део романтичарско-идеолошког погледа везаног за Први светски рат. Он је заснован на уважавању које су француски војници имали према српској армији и заједничкој борби на Солунском фронту. Ипак ствари су се од тада много промениле и не постоји никаква основа да се француско-српски односи данас гледају кроз призму Првог светског рата. То је потврдио и сам председник Француске када је на прослави поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата сместио председника Србије у магарећу клупу, док је такозваног председника самопроглашеног Косова ставио међу најважније званице.
Славиша Батко Милачич
После распада Социалистической Федеративной Республики Югославии албанский фактор был одним из основных факторов нестабильности на Балканах. В то же время албанцы являются основным геополитическим партнером США в регионе. Соответственно, проект Великой Албании, который датируется 19 годом. век и представляет идею объединения всех албанцев в одно государство никогда не было более актуальным. А именно, Призренская лига-это 1878 год. она добивалась признания национальной идентичности албанцев и автономии Албании в Османской империи. На митинге, состоявшемся в мечети Байракли в Призрене, требовалась автономия от Османской империи, которая территориально объединила бы всех албанцев на Балканах. От этого проекта не отказались и по сей день.
Пише: професор Слободан Самарџић
Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.
Написано: Милош Здравкович
Писали смо зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао. Покушаћемо да се позабавимо овом темом са аспекта највеће економије на свету!?
Решење за кључно глобално питање или најопаснији „made in China“?
Переводим с портала ИСКРА
Први међународни судија на Косову и Метохији Кристер Карпхамар изјавио је да су Американци утицали на то да се злочини Албанаца на КиМ сакрију.
Карпхамар, шведски судија који је био именован као први страни делилац правде у јужној српској покрајини крајем 1999. године, недавно је у Шведској објавио књигу „Судија у земљи безакоња“, у којој је писао о својој каријери на КиМ од 1999. до 2011. године.
Његова служба на КиМ у правосудном смислу је, како каже, „била саздана из низа мањих и већих катастрофа“.
Пишет: проф. Деян Мирович
Како је једина призната држава у време подизања Острога била Отоманска империја, значи ли то да Ердоганова Турска полаже право на имовину свих верских заједница на територији коју регулише Закон о слободи вјероисповести?
Нацрт Закона о слободи вјероисповести (Закон) који се у јавности први пут појавио 2015. власти у Црној Гори правдале су потребом да се замени онај комунистички донет 1977. године. Још 2012. тадашњи министар правде (садашњи премијер Марковић) упутио је позив верским заједницама да учествују у јавној расправи, али је 2014, без учешћа главних верских заједница у Црној Гори , формирана Радна група. Тадашњи министар за људска и мањинска права Суад Нумановић, по професији лекар (тренутно посланик ДПС), у изради Закона није се ослањао на правнике. Напротив. На челу Радне групе нашао се Драгутин Паповић, историчар и посланик ДПС, познат по својим екстремним ставовима.
Пише: проф. Слободан Самарџић
Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文