Home » Articles Posted by Центар за геостратешке студије (Page 158)
About Центар за геостратешке студије
Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом.
Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “.
Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра.
Строим будущее вместе:
Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте:
center@geostrategy.rs
View all posts by Центар за геостратешке студије →
Шта у ствари значи Индијско „не“, на споразум о слободној трговини (ФТА), најбоље означава један наслов Британске агенције Ројтерс : „Може ли Индија означити крај Светске трговинске организације?“ Ипак, догодило се незамисливо! Једна бивша колонија је одбила да потпише нешто, јер није добила гаранције за своје становништво.
Светски значајни догађаји и процеси, осветљени егзактним и неумољивим бројкама, нижу као на траци. Успостављање БРИКС, Азијска инфраструктурна инвестициона банка, Брикс Банка…Сједињене Америчке Државе су одустале од бомбардовања Сирије, Индија постала највећи увозник наоружања из Руске Федерације, Кина добила први тендер за набавку стратешког наоружања у Турској (чланици НАТО)…Да се постојећи светски поредак брзо мења доказује и то што је Кина постала земља са највећим бруто националним доходком (БДП), док је Индија постала светска економија број три. После више векова, центар моћи са Атлантика сели се на Пацифик! Чини се да демографски и економски бум Азије, ништа не може да заустави.
Драга Србијо, желим да са тобом, нашом вечном отаџбином, и онима који су у теби, данас све и свја (само данас, и никад више!), поделим новооткривену мисао водиљу, која је изненада, као каква муња, изронила из непознатих дубина мојих мисли и духа, и напречац ме и потпуно обузела и освојила. Не желим да је ико схвата као претњу икоме, јер она то није. Сматрам да је она плод не само мог духа, већ и духа свих оних имених и безимених људи, са којима однедавно (иако се чини, као да је одувек), чиним једно мало духовно и интелектуално братство, које силно жели, да да свој допринос, да наша отаџбина Србија, у будућим временима, буде бар мало боља.
Турецкая политика "ноль проблем с соседями „потерпела фиаско и является фактическим состоянием“ноль друзей, бесконечные проблемы". Просто Турция при Эрдогане теряет старых союзников, не приобретая новых.
Турция во главе с президентом Эрдоганом уже несколько лет движется в неправильном политическом, экономическом и геостратегическом направлении, и ее ошибки во внутренней политике становятся серьезной международной проблемой. Это конфликт с курдами, алавитами (шиитским меньшинством), из-за которого Анкара рискует усугубить и без того чрезвычайно сложную ситуацию в регионе.
В Турции долгожданный распад Ирака и Сирии улучшил положение курдов в этих странах, а Турция этого не ожидала. Конфликты на маршруте турецкое курдское национальное меньшинство (около 20 процентов населения) продолжаются с момента основания современного турецкого государства. Возможно, что Турция никогда даже не была серьезно настроена разрешить конфликт с курдами.
Борьба турок и Рабочей партии Курдистана на юго-востоке страны становится все более ожесточенной, и это происходит в то же время, когда усиливаются столкновения между Анкарой и курдами на севере Сирии и Ирака. Главная опасность такого развития событий заключается в том, что турецкие военные могут вторгнуться в Сирию под предлогом создания гуманитарного коридора для беженцев.
По писању хрватских медија Министарство одбране Хрватске је упутило захтев Пентагону за донацију шеснаест самоходних вишецевних лансера ракета М270 MLRS[1] које су у употреби Војске САД од 1983. године. САД би према наводима донирале ове вишецевне ракетне системе из војних вишкова, док би Хрватска купила ракете. М270 MLRS су покретни ракетни системи чији домет је максимално до 300 км. Њих је америчка војска користила у Заливском рату односно у Ираку и Авганистану. Јутарњи лист из Хрватске је закључио да би ова набавка ракетног система потпуно променила геостратешку слику и војну равнотежу у региону, а планирано је да се овај систему уведе у употребу у Хрватској од 2017. године[2]. Хрватски новинари заборављају на једну незнатну чињеницу, да је Хрватска од 2009. чланица НАТО алијансе а од 2013. чланица ЕУ са којом има заједничку одбрамбену политику. У том смислу није јасна констатација о промени односа силе у региону. Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбеде себи корист кроз продају муниције. С друге стране САД у последње време интензивно достављају наоружање европским земаљама чланицама НАТО, али и другим земљама које нису чланице, као што је рецимо Украјина. Украјински медији такође могу да изнесу тврдње о томе да је америчко наоружања променило однос силе у региону, али да ли је то заиста тако?
Сигуран сам да се тешке и сложене околности у којима се данас налази држава Србиј, преламају и кроз мене, као и кроз многе друге слободномислеће и независне појединце ове земље. Признајем да исто преживљавају и поједини чланови политичких странака, који неретко због тако узнемирене савести јавно и демонстративно напуштају своје странке!
Тешке суморне стварности Србије једино нема код оних „креатура“ који свој „политичко-страначки“ посао обављају потпуно механички, без икакве нежељене употребе мозга, као какви роботи, који су у јавности много познатији као ботови! Знам да овим ставом директно опонирам самом премијеру ове земље, који је пре неколико дана јавно изјавио да више цени своје глупе страначке „ботове“ и њихов допринос држави Србији (хтео је рећи СНС-у), него неке „као паметне, мислеће и независне интелектуалце“, који му својом критиком само „сметају“ да издиже Србију!
Данас није лако бити отворени критичар друштвених дешавања у Србији, а не прећи границу доброг укуса, задату и од самог премијера лично. Примарни разлог тога је што је владајућа политичка елита, на челу са премијером, сама и својом вољом у потпуности срозала све важеће норме доброг укуса у комуникацији и опхођењу са људима и јавношћу.
Данас над Србијом лебди страх. То није страх од уздизања, то је страх од падања! У Србији је све мање наде. У Србији је најгласније ћутање и тишина. У Србији је све мање насмејаних. У Србији има гладних!
Повремено у Србији неко и умре од глади. Глад није болест човека, глад је болест државе. Понеко због беде и безнађа дигне руку на себе! И беда је болест државе. Тако бедни, јадни, понижени и увређени скрате своје муке, али скрате и муке друштва око себе, скрате муке своје Србије. Нико од њих није отишао у добровољну смрт са мржњом према Србији. Нико! У Србији има и све мање људи. У Србији има све мање људи који раде.
У Србији свака улица има кладионицу. Када се изгуби свака нада, остаје коцкање, у коме је последњи улог сопствени живот. До те своје последње уплате коцкари пуне буџет Србије! Зато су Србији важне кладионице. Зато не треба журити са подизањем животног стандарда, јер буџет Србије је данас важнији од саме Србије. Држава Србија воли да је што мање деце јер она само празне буџет. Те њихово лечење, вакцинације, те вртићи, те школовање, те студирање, и на крају се само спакују и оду у бели свет. Чисто бацање пара! Коцкари за разлику од деце само пуне буџет. Живели коцкари, живело безнађе! Доле деца! Зато и треба сва дечја опрема да буде опорезована. То је једино што та дечурлија уопште дају Србији.
Европске, Руске и азијске компаније већ дуже време посматрају иранске потенцијале, а америчке компаније траже посреднике да би ушле на ово велико и перспективно тржиште. Изгледа да се клатно моћи дефинитивно помера са Атлантика на Пацифик.
Дана 16. Јануара 2016. санкције наметнуте Ирану због нуклеарног програма су укинуте. На снази више није резолуција Савета безбедности УН-а 2231. Повеља о неширењу нуклеарног наоружања, биће од сада једини међународни правни оквир за иранске нуклеарне активности.
Све светске силе поздравиле су ову одлуку, ипак Сједињене америчке државе, дан након проглашења краја санкција наметнуле су нове санкције за дванаест иранских државних компанија. У телевизијском преносу нацији Иранцима се обратио председник Хасан Рохани и рекао да је Иран скоро 14 година био оптуживан за тајни програм нуклеарног наоружања, што је УН-у дало повода за санкције. Рохани је додао да затварање поглавља о могућим војним димензијама иранског нуклеарног програма није само правно и техничко питање, већ етичка, политичка и морална победа.
Настанак Исламске републике Пакистан 1947. године, сада шесте најмногољудније земље на свету , је било велико достигнуће муслимана у Британској Индији . Муслимани су хтели државу у којој би живели своје животе у складу са својим верским и културним традицијама и где би економски просперирали знатно више него под већинском хиндуистичком заједницом у Индији .
Послератна Индија се убрзо нашла међу водећим земљама Покрета несврстаних и постала главни партнер Москве у региону. Та веза је постала још чвршћа после захлађења односа између СССР-а и Кине која још увек има територијалне спорове са Индијом.
Пакистан такође има гранични спор са Индијом око Кашмира, настањеног углавном муслиманима. Због Кашмира је Пакистан већ четири пута ратовао са Индијом, а и из истог разлога се определио за зближавање са
САД, а касније и са Кином. Резултат тог савеза била је подршка коју су Пакистан и САД пружили авганистанским муџахединима за време совјетске интервенције у Авганистану, а у новије време је то америчко-пакистанска сарадња у борби против талибана. Међутим, са завршетком Хладног рата почели су да се мењају и односи у региону.
У ексклузивном интевјуу за Sputnik International српски политичар и геополитички експерт Драгана Трифковић износи своје утиске као члан делегације Патриотског блока Србије која је недавно посетила Крим и објашњава зашто Косово не може да постане члан Унеска.
Разговарала Екатерина Блинова.
Спутњик: Можете ли са нама поделити Ваше утиске са недавне посете Криму?
Драгана Трифковић: Делегација Патриотског блока из Србије, коју чине Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, била је у званичној посети Криму. Том приликом смо се састали са највишим руководством Републике, као и са властима Симферопоља и Јалте. Утисци су врло позитивни. Имали смо прилику да обиђемо историјска места на Криму, и свако ко има недоумице око тога да ли је Крим руски – треба да обиђе та места. Разговарали смо и са становницима Крима, људи живе у миру и слози, и праве велике планове за развој полуострва које је 23 године стагнирало у саставу Украјине. Сада се ситуација мења, и они су срећни због тога. Посетили смо Крим првенствено због тога да дамо подршку повратку ове територије у своју матицу, али и да затражимо подршку од Русије око референдума који желимо да се одржи у Србији са питањем: „Да ли сте за наставак евроинтеграција Србије по цену губитка Косова?“ Демократски референдум на Криму је добар пример како треба да се поштује воља народа.
Премијер често у својим говорима и јавним наступима, потпуно неоправдано и неаргументовано, пореди значај лика и дела Михајла Обреновића (свакако је непролазни и неупитни његов оновремени допринос модернизацији и развоју Србије) са сопственим ликом и ововременим делом! То није ништа друго до најниже „самовољно самољубље самозасновано на самодовољности самосопствене самопредставе о самом себи“!
Уз то, он стално и обавезно изражава тешко згражавањe над чињеницом да Срби споменик Михајлу Обреновићу, односно место где се налази, у градском жаргону зову „код коња“, а не онако како он мисли да би требало „код Михајла“! А ја, насупрот таквом његовом ставу, и даље мислим (и то не из ината, већ принципијелно), да становници Београда и народ Србије треба и даље, да потпуно слободно, свако место у Србији, зову у „жаргону“ према сопственом нахођењу, и то не само онако како осећају и желе, већ и зато што им се тако може! У сваком случају, нема потребе да за то траже дозволу ниједног премијера Србије, а понајмање овог „новообраћеног“!
.jpg)
.jpg)
.jpg)