Home » Articles Posted by Центар за геостратешке студије (Page 158)
About Центар за геостратешке студије
Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом.
Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “.
Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра.
Строим будущее вместе:
Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте:
center@geostrategy.rs
View all posts by Центар за геостратешке студије →
Од самог почетка рата у Украјини, анализе дешавања су упућивале на сличности са југословенским конфликтом. Стратегија и тактика, југословенског и украјинског рата, имају пуно заједничких места. О тој теми сам говорила на конференцији у РИА Новостима у Москви[1], средином августа 2014. године. У основи, оба сукоба су иницирана споља као део шире стратегије западних сила и многе операције које су спроведене (нарочито специјалне операције), тактички су препознатљиве.
Сербская прогрессивная партия подчеркнула свою "бескомпромиссную" борьбу с коррупцией как один из важнейших пунктов своей программы еще в предвыборной кампании 2012 года. годы.
Тада је Александар Вучић обећавао: „Оне који су главне и кључни кривци за овакво уништавање Србије, који су се на противправан начин толико обогатили да не знају шта ће са тим новцем, а да остатак не зна како да преживи, обећавам да ће одговарати ако ни због чега другог онда због закона и правде и да више никоме не падне на памет у овој земљи да пљачка и краде своје грађане“.
Давао је уверења да ће проблем који су наследили од претходних власти, решити у најкраћем року и да СНС има нулту толеранцију према криминалу и корупцији.
Четири године касније, Српска напредна странка и даље говори о борби против корупцији као приоритету, али резултати те „борбе“ не постоје. Ниједна пресуда није донета за корупцију у јавним предузећима, организовани криминал или пљачку грађана од стране претходне власти на коју се Вучић често позива. Заправо, Вучићева „борбе против корупције“ је чист маркетинг а реални резултати рада СНС могу да се мере повећањем корупције и криминала, као и криминализацијом друштва у целини и корумпирањем воље грађана.
Људи широм Европе напокон се буде из Америчког сна. Од Ламанша до Урала, од Балтика до Средоземља све више Европејаца схвата ко из темеља руши сан о Европи без граница. Како то бива у високобуџетним холивудским филмовима, убица је обично неко из блиског окружења, у којег жртва (Европа) има пуно поверење. Тако је и сада. Главна претња Европе није Владимир Владимирович, него онај ко у Путина упире прстом, вичући “држите диктатора”, а да се Власи не сете, Сједињене Америчке Државе.
Боинг је пре „уједињења Европе“ имао 90 процената светског тржишта авиона ( сада је ЕрБас јачи од Боинга), У Детроиту се производило седамдесет процената свих светских аутомобила ( сада је Детроит банкротирао)…
Али Власи се полако дозивају памети. У томе им помажу избеглице из северне Африке и са Блиског истока. Гледајући те џиновске реке унесрећених људи, које од грађана Европе извлаче и оно најбоље и оно најгоре, претећи да Европа одустане од својих кључних вредности које је чине најсоцијалнијим и најпросвјетљенијим континентом, просечан Европљанин мора да се запитати и већ се, на срећу, пита. Чекај, до ђавола, како је све ово почело? Ко је одговоран за ову библијску сеобу народа?
„Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија„, истакао је председник.
„Господин Арифи је овде рекао да је њихов уставни суд оценио да су 22 од 23 принципа Бриселског споразума супротна њиховом уставу, што значи да неће имплементирати ЗСО никада. Они ће изаћи и рећи да ће то урадити. Ово гледам већ дуго времена и сваки пут је исто„, подвукао је Вучић.
Одлазак дугогодишњих лидера земаља Централне Азије прети да дестабилизује регион и самим тим угрожава Русију. Најсвежији пример је изненадна смрт вишедеценијског лидера Узбекистана.
Ислам Каримов је у Узбекистану имао практично неограничену власт, али није имао истакнутог наследника. Главни недостатак аутократских режима попут Каримовљевог је тај што су и поред све стабилности такви режими рањиви када је реч о наследнику актуелног лидера. По нашем мишљењу, то се мање или више тиче и других земаља Централне Азије, тј. Казахстана и Таџикистана. Пре или касније ће се и те државе суочити са истим проблемом, тј. са сменом елите после одласка „доживотних” председника.
Узбекистан ће се после Каримова суочити са озбиљним проблемима. То је пре свега исламски екстремизам. Даље, за разлику од Европе, то је и велики проценат младих патријахално васпитаних а и суочених са сиромаштвом и незапосленошћу.
Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију одсудну битку за Алеп и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, напад Курда на град Хасака на североистоку Сирије изгледао је као забадање ножа у леђа Асаду. То су најжешћи окршаји владиних снага и Курда од почетка грађанског рата у тој земљи.
Око 35 милиона Курда живи у свету и сматра се да је то највећи народ без државе. Курдска политика је компликована и неусаглашена. После првог Заливског рата 1991. године настала је курдска аутономна зона у северном Ираку. Од 2003. године и америчке инвазије, ова зона је постала квази-суверен ентитет, са својим оружаним снагама, политичким системом и економским интересима. Са почетком Арапског пролећа и грађанских ратова у Сирији и Ираку, курдско питање је поново изашло на светлост дана. Иронично звучи да је у жижу светских збивања, питање независног Курдистана лансирала управо Турска, као један од главних покретача рата у Сирији, а која је вековима главни непријатељ курдског народа. Број Курда стално расте и сада незванично износи око 30 одсто становништва Турске. Разрешење Курдског питања је последњих 100 година од животне важности за очување турске државности.
Пуковник Гадафи је поражен крајем 2011. године, а његово убиство за међународну заједницу значило је и званични крај рата у тој земљи. То је било преузимање управе над институцијама и вредностима, али пре свега над нафтним пољима. Но, тек тада је почео прави рат
Од када је почела либијска револуција, већина медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који је угњетавао сопствени народ. Истини за вољу и није баш нормално да неко влада једном државом 42 године. Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западна медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве владавине све време прећуткивана.
Иако западни медији и даље блате бившег либијског лидера Гадафија, оно што они не желе да се зна је да је ова афичка земља имала највећи животни стандард на овом континенту. Фанатични еврофили и атлантисти ће рећи да је то било лако због нафте. Данас „ослобођена“ Либија представља једну од база Исламске државе…
За сада је циљ чишћење Сирије од џихадиста Исламске државе. Курди се у Сирији, Ираку и Турској сигурно неће смирити већ ће наставити да се боре за историјски Курдистан, а то ће значити или отварање турско-курдског сукоба или започињање дугих и мукотрпних преговора, што би за последицу имало прекрајање граница садашње Сирије, Ирака и вероватно Турске. Али о томе не одлучују ни Асад ни Ердоган нити Курди, већ светски лидери.
Да ли ће се у наредним месецима десити један занимљив, до скора незамислив преокрет. Реч је о спољној политици Турске државе која је безмало шокирала цео свет тежњом да покрене нормализацију односа са две донедавно „љуте непријатељске“ државе: Руском Федерацијом и Израелом. Пропали војни пуч, пропаст политике „нула проблема са суседима“ и позиције нула пријатеља у свету, као и са економском катастрофом у најави, у перспективи ће вероватно резултирати историјским мирењем два блискоисточна лидера. Турског председника Ердогана и сиријског лидера Башара ал Асада.
Оно што се догодило случај је без преседана. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један од важних кохезионих фактора Европске уније јесте слика о привлачној заједници у коју сви теже да уђу и из које нико не жели да изађе. Тако барем, пластично, еврофанатици покушавају да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да европа нема алтернативу. Испадање из тог система једног од најважнијих и најутицајнијих елемената нарушава ионако нестабилну равнотежу гломазне структуре Европске уније.
У току кампање је страна која заступала „останак“ активно користила лик Владимира Путина у смислу да он тобоже сања о томе како Велика Британија напушта Европску унију, јер после тога ЕУ почиње да пуца по шавовима. Сама најава америчке председничке кампање подсећа на сличан сценарио. Руски цар, Владимир Путин, се моли свевишњем за победу Доналда Трампа.
Интервју који је Драгана Трифковић дала руским медијима током посете Криму
Добар дан, Драгана. Драго ми је да вас видим, посебно овде, на Криму. Мислим да је ово веома симболично! Шта бисте могли да испричате о вашој посети? Шта сте успели да урадите, са ким сте се видели, о чему сте се договорили?
– Ово ми је прва посета Криму. Дошла сам као члан делегације Патриотског блока Србије који се састоји из две странке: Демократске странке Србије и „Двери“. Ми смо сада у званичној посети Криму. Иначе смо прва организација која је још прошле године издала важно саопштење у којем смо рекли да је Косово Србија, а Крим Русија. Нико осим нас није тако говорио. Сада смо хтели да дођемо и да нашом посетом дамо подршку повратку Крима у састав Русије. Други разлог је био да пренесемо информације о ситуацији у Србији и да даље радимо на развоју наших односа. Што се Србије тиче, а то смо данас нагласили и у медијама, ситуација је јако тешка. Србија се већ 15 година налази у процесу европских интеграција који је довео до погоршања ситуације у Србији, у политичком и економском погледу. Сматрамо да су те интеграције јако штетне и да их треба прекинути. Од Русије смо пре свега тражили подршку: наиме, од администрацији Крима смо тражили да подрже наш захтев за референдум у Србији. Кампању смо почели овде, на Криму, што је симболично. На референдуму народ треба да се изјасни да ли је за европске интеграције уз услов да се одрекне Косова и Метохије. Наша власт не жели да организује такав референдум јер се боји исхода. А ми сматрамо да ништа не може да се ради на силу и да мора да се поштује воља народа. По последњим истраживањима, 78% становништва у Србији је за стратешку сарадњу између Србије и Русије. А парадоксално је то да ми немамо ниједну политичку странку у српском парламенту која се залаже за ту стратешку сарадњу.
