автор-аватар

About Центар за геостратешке студије

Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом. Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “. Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра. Строим будущее вместе: Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте: center@geostrategy.rs

ХААРП

Написано: Милош Здравкович

Управо се навршила година од катастрофалних поплава које су у овом периоду прошле године задесиле Србију, а са њима се десио и још је актуелан један „поплавни талас“: Интернет је просто преплављен бројним написима са објашњењима за природну непогоду која долазе из сфере научне фантастике, психијатрије и маште. Најчешће спомињан „кривац“ за све је сада већ злогласни систем ХААРП. Пошто се све лоше ствари у Србији најчешће и најлакше приписују нашим (не)пријатељима (а никако нашим нестручним, арогантним и охолим властима), не чуди да су се на „оптуженикој клупи“ нашли Америка, НАТО, Европска Унија и други („знају добро они који су“). А нама остаје, истине ради, да покушамо да раздвојимо истину од празноверја.

Continue reading

Да ли су Србији потребне нуклеарке?

Написано: Милош Здравкович

Одговор на ово комплексно питање немогуће је дати а да се прво не подели материја у најмање четири сегмената. Како о оваквим и сличним питањима обично одлучују људи који су лаици (читај: политичари), овде ћу покушати да наведем које су то користи које би имала држава (а са њом и партије) која се залаже за разраду и имплементацију ове идеје. Аспекти који треба да се разматрају приликом доношења одлуке могу се поделити на следеће: 1) економски;  2) стратешки; 3) научни/развојни; 4) еколошки.

Continue reading

Сто година од Великог рата, Русија и Србија

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Прошао је читав век од највећег сукоба у дотадашњој историји човечанства, али тај временски период није разјаснио многа питања, која имају сасвим прецизне одговоре. Да бисмо схватили узрок немогућности утврђивања истине, довољно је да знамо да постоје историјске чињенице, али постоји и догма која не полази од истине, већ од „истине“ која не сме да се доведе у питање. Због тога у историјским читанкама агресора и губитника у рату, као и њихових данашњих истомишљеника, стоји да је Гаврило Принцип терориста који се залагао за великосрпске идеје, и да је његов пуцањ узрок Првог светског рата.

Continue reading

Пропаст српске пољопривреде

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за Геостратешке студије

Пољопривреда је примарна привредна грана и основа за економски развој државе. Узимајући у обзир проценат обрадивих површина Србије (4.867.000 хектара или око 55 одсто) и природне погодности (клима и земљиште), јасно је да постоји огроман потенцијал за разноврсну пољопривредну производњу. Међутим, и поред ових чињеница, Србија је на претпоследњем месту у Европи по извозу пољопривредних производа, иако су њене обрадиве површине (0,56 ha по становнику) изнад стандарда земаља Европе.

Continue reading

Опијум, радијум и ГМО – три примера слободног тржишта

Пише: Миланко Шеклер

Опијум

Кина је преко Арапа још у 9. веку сазнала за опијум и користила га углавном као лек за болове, против срдобоље и још неких болесних стања. Када је у XIII веку у Кини ипак дошло до злоупотребе опијума и његове повећане потрошње међу становништвом, исти је одмах забрањен одлуком цара. У XVIII веку, европски трговци (Британија, Холандија, Француска) почињу да кријумчаре повремено мање количине опијума у Кину, тако да цар мора поново да обнови његову забрану 1729. године.

Continue reading