Издаја као начин живота
Пише: Миланко Шеклер
|
… издаја је део и сегмент политике. Да бисте успели, морате да лажете. Ако кажете оно што мислите, нико неће гласати за вас. То је оно што се десило у Аргентини, али много интезивније, суочимо се са тиме, док је Менем био на власти. Чак је и признао да је крио своје циљеве да би био изабран. Наравно, по мом мишљењу то је политички неетично, али то је реалност. Антонио Кафијера (Antonio Francisco Cafiera), аргентински политичар, у документарном филму „Сећање на пљачку“ (Memorial Del Saqueo), iz 2004. godine, autora Pino Solanas. Јасно и недвосмислено, издаја је врло ефективна. Издаја има феноменалну политичку моћ, управо зато што је издаја. Зато што је подмукла, пришуња вам се слеђа, без упозорења, тамо где је најмање очекујете. Другачије не би била издаја. Ако питате аргентинско друштво да изаберу између Сан Мартина, нашег националног хероја, и Спајдермена, гласаће за Сан Мартина. Али ако треба да бирају између Спајдермена и Супермена, како кривити друштво за последице таквог избора? Луис Брунати (Luis Brunatti), аргентински политичар, у документарном филму „Сећање на пљачку“  Нафта као средство глобалне утакмицеНаписано: Милош Здравкович
Добыча нефти может стать решающим фактором в перестройке глобального распределения сил Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања – другим речима економијом. Тако на пример производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Почетком године дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи? За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.
 Югославия и Украина: война за ресурсы, война против РоссииВ российском информационном агентстве РИА Новости в Москве прошла конференция под названием Война на Украине в 2014 году. а в Югославии 1999: сходства и различия в тактике и стратегии. Война на Украине-это продолжение дестабилизации и окружения России. После распада СССР и отмены Варшавского договора открылось пространство для расширения НАТО и полного господства США. Хотя власти России в то время имели устные гарантии от западных чиновников, что НАТО не будет расширяться к границам России, Запад не придерживался соглашения. Страны, которые когда-то принадлежали Восточному блоку, стали членами ЕС и НАТО. Конфликты на территории бывшей Югославии были прелюдией для Украины. На конференции выступили Любинко Джуркович, полковник сербской армии в отставке и председатель Исполнительного комитета Движения за Сербию Сергей Гриняев, генеральный директор Центра стратегических исследований и прогнозов Драгана Трифкович, директор белградского Центра геостратегических исследований, и Олег Валецкий, военный эксперт, член Союза писателей России
Геополитика и политика
Природно је да гледамо у Русију, али сами смо одговорни за своју судбинуИнтервју Драгане Трифковић за Стање Ствари
Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.  Извештај посматрача, или како су протекли избори у Доњецку и ЛуганскуАвтор: Драгана Трифкович
У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење јер, да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.
 Eкономски план „који ће подржати цео свет!“Пише: Миланко Шеклер
|
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文