Posts by Светлана Максович

 Чувени антикомунистички дисидент из Улциња, Каплан Буровић осуђен је на 20 година затвора зато што је у свом роману направио алузију на албанског диктатора Енвера Хоџу. Због поеме „Бојана“, Буровић је робијао и у Титовом затвору. Шверцерски режим Мила Ђукановића се сличним методама обрачунавао са интелектуалцима. Године 2018. забрањен је улаз у Црну Гору академику Матији Бећковићу, историчарима Антићу и Раковићу, као и аутору овог текста. Председник Србије Вучић није стао у заштиту својих држављана. Осим конференције за штампу, он није ништа предузео. Ђукановићев режим, охрабрен таквом (не)реакцијом, у стилу свог главног идеолога Бебе Поповића (који је 2003. забранио лист „Дан“ у Србији), забрањује улаз чак и музичарима из Београдског синдиката и Владу Георгијеву.

Недељама су медији и функционери СНС најављивали коначни обрачун са министром одбране Небојшом Стефановићем, наводним политичким вођом Беливуковог клана.

Након привођења лица повезаних са Беливуком крајем фебруара 2021. Курир је објавио да је Стефановић са тим лицима био сувласник ресторана у Београду. Објављене су и слике Стефановића у том ресторану. Затим је функционер СНС Дарко Глишић посредно оптужио Стефановића да је наводно спремао атентат на Вучића, изјавивши да има људи из СНС које је Вучић довео на највише државне функције и који су, уместо да му захвале, одлучили да „му захвале снајпером и да своју захвалност преточе у снајперски метак“. Министар Недимовић је најавио да ће бити одржана седница српског Савета безбедности на којој ће бити откривено ко је човек из врха СНС који је спремао атентат на српског председника.

Независност тзв. Косова* проглашена је 17. фебруара 2008. године. То је тужан дан за цело српство и свету српску земљу, Косово и Метохију. Од тог дана сваке године ширина словенске душе се покаже у пуном светлу у виду наших пријатеља Чеха и Пољака.

Грађани Прага и Варшаве, престоница Чешке и Пољске, али и других градова у тим земљама сад већ традиционално прошетају улицама носећи транспаренте „Косово је Србија“ дајући тако подршку српском народу који је жртва западног режима.

Пише: Горан Раичевић

Долгое время наша журналистика попирала кодекс объективности и утратила свою первостепенную роль в информировании общественности так, как того требует профессиональная этика, а также элементарные моральные и образовательные принципы. Стыда и стыда не существует, а интерес вдохновителя-это первенство, которое защищается до конца, и даже когда истина в ее противоположности обнажается полностью. В то время, когда ложь финансируется и навязывается, правда вряд ли выходит на первый план. Итак, недавно у нас была возможность на банальном примере, таком как результат футбольного матча, узнать, что 2 и 2-это не одно и то же значение, а то, что Звезда обыграла Милан со счетом 2:2?! Однако тема, на которую я хочу опираться, гораздо серьезнее, чем спортивные результаты.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата, имајући обичај да помало глуми наивну француску собарицу, практикује да пред медијима каже : ”Наведите ми, молим вас, шта сам ја то за време своје власти издао.”

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ овим путем жели да подсети и грађане Србије а и Александра Вучића где је све издао: