Написано: Милош Здравкович
Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте и гаса може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.
Павел Тихомиров, Драгана Трифкович
Сегодня Балканский клуб РНЛ продолжает обсуждение черногорского кризиса. Помощник главного редактора «Русской народной линии» Павел Вячеславович Тихомиров беседует с нашим постоянным автором – руководителем Центра геостратегических исследований (Белград) Драганой Трифкович.
Автор: Драгана Трифкович
По переписи населения Черногории 1909 года. 95% жителей назвали себя сербами по национальности. Тогда даже не было понятия черногорской национальности. Всего 39 лет спустя, по переписи 1948 года. в этом году 91% населения заявили, что они черногорцы по национальности. Такой радикальный прорыв произошел после Второй мировой войны, падения монархии и прихода к власти коммунистов. Помимо черногорцев, тогда появляется югославская национальность, поэтому она находится в переписи 1981 года. в Черногории было 69% черногорцев, 6% югославов и 3% сербов (остальные албанцы, мусульмане, хорваты и цыгане). До отделения Черногории от Сербии, которое было реализовано весьма сомнительным референдумом 2006 года. года, по переписи 2003 года. в Республике Черногория было 43% черногорцев, 32% сербов и не было югославов. Это показывает, что распад Югославии повлиял на возвращение сербской идентичности в Черногории. Хотя во времена Югославии черногорская национальность была абсолютно формально представлена большинством, на самом деле люди считали ее подтипом сербской национальной идентичности. Хотя даже в то время существовала структура людей, которые питали отвращение к такой интерпретации, ее не было в большинстве.
Пишет: Слободан Самарджич
Пре више од годину дана на овом блогу објавио сам текст са истим насловом (вид. здесь). Од тада (март 2019) било је више сличних повода за нове прилоге са истим насловом. Сличност повода је у следећем: власти Србије у својој политичкој бахатости такорећи свакодневно прекорачују границе Устава и многих закона и тиме граде континуитет нерегуларности у држави, а када неко из опозиционих редова прекрши правила регуларног понашања, позивају се на прописе и прете казнама. Уз то, по правилу медијски надувавају догађај до размера сензације и карактеришу га најтежим могућим изразима од којих преовлађује реч „фашизам“. Последњи такви догађаји су инциденти испред и у згради Скупштине и њихов епилог – штрајк глађу посланика Бошка Обрадовића.
Пишет: Горан Райчевич
Безбедносни ризици – последица обесмишљавања и формализације обавештајно-безбедносних служби
Написано: Упоминание Милачича
Страна с оспариваемой границей и сильными группами интересов внутри самой власти редко имеет возможность для расслабленного, расслабленного избирательного процесса, где аргументы приблизительно сбалансированных партий сталкиваются в основных средствах массовой информации. Зная все это, никто даже не ожидал, что в момент объявления выборов эта кампания будет другой. Мы ожидали еще более запутанной политики в Косово, мы ожидали новых нелегальных мигрантов и средств массовой информации, которые придерживаются своей повестки дня, сочетая события, которые лучше всего подходят для этого. Мы даже не ожидали, что предстоящие выборы уменьшат наши истинные страхи, с которыми мы живем, о которых телеканалы либо не говорят, либо говорят манипулятивно.
Автор: Душан Нелки
Молоко белое, оно белое и днем, и ночью. Когда мы выключаем свет, даже если мы его не видим, молоко не меняет цвет. С нашей реальностью то же самое, она однозначна, и мы это чувствуем, но также очень подвержена влиянию, которое мы называем пропагандой, то есть политикой. Пропаганда-это политика, это два разных термина, используемых для описания одного и того же термина. Пропаганда направлена на то, чтобы убедить нас в том, что один продукт лучше другого и что это именно то, что нам нужно, чтобы быть счастливыми. То же самое и с политикой: она оказывает на нас влияние, которое хочет изменить наше восприятие реальности, она очень часто убеждает нас в том, что, как мы уверены, не так. Как это работает для политиков и маркетологов?
Пише: Бошко Мијатовић
Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра како би финансирала свој програм подршке привреди погођеној епидемијом.
Автор: Николай Милованчев
Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.
Пише: Оливера Миливојчевић
Када сам се јутрос упутила ка Народној скупштини сишла сам две станице раније. Спуштајући се Булеваром који носи име убијеног српског краља Александра Обреновћа, а који се раније звао Булевар револуције (чудна коинциденција са садашњим и неким ранијим моментима кроз историју), у мени се наједном родила дилема идем ли ка парламенту као новинар који ће да покуша да договори интервју о актуелним догађајима са Бошком Обрадовићевим, лидером Двери који штрајкује глађу, или тамо идем само као човек који ће људски да пружи руку подршке свом генерацијском другу из чачанске Гимназије.
