Оборона и безопасность

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Претходних месеци су мештани Старе планине водили битку да сачувају своје реке и заштите природу у којој живе, од инвеститора који су имали намеру да граде мини хидроелектране. Иако је Стара планина заштићено подручје, а изградња мини хидроелектрана би негативно утицала на природу, инвеститори блиски владајућим структурама нису желели да одустану од својих намера. Само захваљујући непомирљивом ставу мештана и њиховој решености да одбране и заштите животну средину Старе планине, успели су да одврате инвеститоре. Мештани су организовали даноноћне страже, а у једном моменту је дошло и до физичког сукоба између њих, инвеститора и радника који су дошли да изводе радове. Као и у бројним другим случајевима, грађани Србије су принуђени да сами својим рукама воде борбу против безакоња. Институције државе не реагују и не обављају своју функцију, а владајуће структуре штите и подржавају оне који крше закон. Било да је у питању нелегална градња објеката, принудна наплата, одузимање некретнина, бахатост инвеститора, у сваком случају грађани плаћају највећи рачун, а разне структуре блиске властима бивају привилеговане. Јасно је да такав систем неће моћи још дуго да функционише.

Да се вратимо на проблеме мештана Старе планине, таман када су успели да зауставе инвеститоре мини хидроелектрана и када је изгледало да ће успети да предахну, планину је захватила ватрена стихија. Пре два дана велики шумски пожар је избио на бугарској страни, а затим се проширио и код нас. Ватра је захватила више делове планине и стару шуму, а прети да се прошири и на околна села. Мештани села су се придружили припадницима Сектора за ванредне ситуације, који покушавају да угасе пожар. Читава акција гашења пожара није имала превеликог успеха, јер је неопходно да се он гаси из ваздуха с обзиром на то да је ватром захваћен неприступачан терен. Реакција државе је спора и неадекватна. 

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.

Автор: Драгана Трифкович

Српски култни филм „Балкански шпијун“ је верно осликао опседнутост шпијунима која на овим просторима датира из прошлих времена. То нас прати и данас, посебно у кризним периодима.

У време Милошевићеве владавине су се усталили термини „издајник“ и „страни плаћеник“ који су били додељивани свакоме ко се није слагао са званичном политиком. Често је власт прибегавала и разним провокацијама уз оптужбе, којима је желела да дискредитује политичке неистомишљенике. Нема сумње у то да су западне обавештајне службе имале великог утицаја на многе догађаје из скорије прошлости, посебно на подручју Балкана у време конфликата на овим просторима. С друге стране су српске власти често злоупотребљавале фактор утицаја страних служби, ради остваривања неких политичких интереса, а најчешће ради очувања власти.

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.

Написано: Милош Здравкович

Када нафта тече у „неограниченим количинама“, када се инвестира где треба, купује оружје без икакве потребе и плана, дипломатија и „светска јавност“ не показује велике знаке узбуђења због могућног геноцида, евидентног разарања државе и нације, колапса мировних преговора у Јемену.

Пише: професор Слободан Самарџић

Нема сумње да је процес међусобног признања „Србије и Косова“ запео. То се није догодило због промене политике, чак ни тактике, српских власти, јер оне су чврсто решиле да признају сецесију Косова за нешто. Виновник наглог кочења пред самим циљем је албанска страна са својом политиком – признање одмах и сада. Али, тако нешто не може да им испоручи ни Америка – њен старатељ, тј. креатор тзв. независног Косова. Сада, када поседује квислиншку гарнитуру и у Србији, САД мора бар формално да поведе рачуна о њеном унутрашњем статусу и да јој приушти изговор пред овдашњим јавним мњењем за потписивање предаје дела тероритије. Преговори се морају симулирати, тако да de iure признање Косова може доћи тек post festum, као доказ поштовања процедуре и очувања Вучићевог личног угледа. Али, Харадинај и његов тим немају стрпљења за чекање у вуку потезе који су довели до одлагања последње фазе предаје.