Наука и общество

Наука и общество

Немања Рајак: Дон Хуан – луталица велеграда

/

Переводим с портала www.arheofutura.rs

Свако доба има своје митске фигуре. Нарцис, андрогина фигура, прво је што пада на памет када „бацимо“ поглед у амбис модерности. Величање себе није савремени феномен, али омасовљење појма, да парафразирам Уелбека, на све животне доби и све друштвене класе, представља нову крајност. Потреба да се документује и подели, уз помоћ друштвених мрежа, добар део сопственог живота показује да се граница између виртуелног и стварног полако брише. Нарцизам постаје начин на који се структурира личност и гради идентитет.  

Наука и общество

Александар Ђокић: Планско слуђивање друштва

/
Пише: Александар Ђокић
 
Када сам прочитао новост да су од незваничног градоначелника Београда, Горана Весића, тражили да нашироко познати псеудоисторичар, Јован Деретић, буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, помислио сам да се ради о шачици људи помућеног ума и да их ни СНС-овци неће узети за озбиљно.

Наука и общество

Александар Невски, симбол верности отаџбини

/

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Ове године се прославља 800. годишњица рођења једне од најзначајнијих личности у руској историји и читавом православном свету, великог војсковође, државника и дипломате, Александра Невског.

Наука и общество

Иван Поповић: Хришћанство данас – вера у паду или у поновном оживљавању

/

Пише: Иван Поповић

Прво питање које се намеће само по себи је зашто данас уопште говорити о религији, посебно о хришћанству које изумире на Западу. Одговор је да је ово питање веома важно јер се тиче верника. И упркос њиховом рационализму, на овај или онај начин има их још много. И додатно, како ти вјерници све више уводе религију у јавни простор, политика све више постаје на неки начин „слуга“ те религије. Тако религија постаје важнија од политике. На крају, важно је говорити о хришћанској вери јер смо данас суочени са сусретом са исламом, свиђало се то нама или не. Посебно у Европи.

Наука и общество

Вања Радић: Кад мисао трокира

/

Пише: Вања Радић

Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.

Наука и общество

Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)

/

Пише: Михаило Меденица

Где смо, роде вољени?

Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!

Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?

Наука и общество

Димитрије Васиљевић: Шта је Београд на води?

/
Пише: Димитрије Васиљевић
 

Београд на води је савршена уџбеничка материјализација психолошког феномена у народу познатијег као – комплекс ниже вредности.

Кад неко мисли да не вреди довољно, имитира другог, по сваку цену, носи оно што му не одговара, само да буде у тренду, да се осећа световно и прихватљиво од оних које гледају, макар оно што раде је гротескно, поподне и ван сваког стила и смисла. Па да ли је Београд на води отелотворење комплекса ниже вредности оних који га граде и чија је идеја.

Наука и общество

Никола Милованчев: кому нужна Югославия в 1918 году?

/

Автор: Николай Милованчев

В связи с телесериалом „Александр югославский“ следует указать на реальную политическую ситуацию на югославском пространстве во время окончания Первой мировой войны в ноябре 1918 года.

Наука и общество

Душан Нелки: Да ли је комунизам могућ и пожељан?

/

Автор: Душан Нелки

Ми живимо у чудном времену. Ми живимо у времену пандемије. Дефиниције везане за појмове, који су интуитивно јасни, више нису то што су некада биле. Сада је све некако магловито и недоречено. Да ли је то случајно?
Да ли је свет, последњих годину дана, у рату?

Наука и общество

Драгана Трифковић о новој књизи професора Александра Гапоненка „Европски фашизам“-Англосаксонски свет намеће своја виђења и дефиниције

/

Недавно је Институт за европске студије Летоније, објавио нову књигу професора Александра Гапоненка „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“.

Професор Александар Гапоненко је активиста за људска права, председника Института за европске студије (Рига), доктор економских наука, аутор је низа студија о балтичким Русима, преко 500 научних радова и новинских чланака. Од 2014. године професор Гапоненко је под сталним притиском државних структура Летоније и под надзором обавештајних служби. У октобру 2018. године Александар Гапоненко је ухапшен, а представница Генералног тужилаштва Кристина Сутугина рекла је агенцији ЛЕТА: Аутор публикације је био свестан да је њен садржај усмерен на подстицање националне мржње или мржње према представницима летонске, литванске и естонске националности“.